Moja žena je upoznala porodicu koja nosi njeno devojacko prezime u stvari su i neki rodjaci, Najstarija ziva osoba iz familije imala je
srpsko ime i prezime a rođena je u Americi pre 80 godina, i ona i cerka su nas pitale zašto im je dodano ,,,ich na kraju.
Znamo da je to mnogo cesci slučaj u uSA nego u Kanadi.
Najgore je ipad slovo J u engleskom izgovoru kao i imena, Biljana, Nemanja, Strahinja, a najsmesnije sto sam čuo izgovor
za Ljubisa-Eldzubaiza.

Seeb pomalo ti tekst lici na neimigrantski.
Nebi da pišem o USA ali za Kanadu znam sigurno da proporcionalan
broj balkanaca ima znatno bolji status od evropskih raseljenika.
O tome smo već pricali ovde ko zna koliko puta.
Evropejci zbog blizine zavizaja daju veci otpor potpunom uklapanju u lokalne zivotne tokove.
Kao prvo u Kanadi su svi „Kanadjani” a najveca diskriminacija je jezik.
Ako ga govoris odlično tj zvucno prihvatljivo nemas prepreka da pokazes svu svoju snagu.
Znam jako mnogo našeg sveta ovde iz svih emigracionih vremena i vecina njih je na prosecnom kanadskom standardu ako ne i plus.
Ima i ovde stradalnika koji su pali ispod svog nekog YU profesionalnog statusa ali opet vecina doseljenika je potpuno osvojila teren.
U Kanadi nema srpskih emigranata na crno, a ako i ima to je beznacajan broj. Kanadski papiri garantuju nakon tri godine puno državljanstvo i sva druga prava.
Za one koji dodju bez jezika obezbedjene su skole za ucenje i uglavnom svako imalo pismen ga savlafava u neophodnoj meri.
Nebi se slozio da kritikujem ljubaznost, pogotovo ne bilo kog dela sluzbenog ophodjena naročito sa državnim sluzbenicima. Neznanje jezika je veoma tolerantno bar kad si licem u lice. Ima ovde naših koji se bave veoma podcenjujucim biznisom sa balkance a to je „Ciscenje”
Međutim svi koji to rade nisu ugrozeni već svi imaju prosecan standard sigurnost i nekretnine.
Prekomorska daljina nas ipak čini nešto drugacijima a uz sve treba dodati da zivot pre Covida i ovaj sada su ozbiljna tema sama za sebe.
Imao sam vremena da razmislim i odlucim gde da bezim 1992, Germani me nisu interesovali jer sam i tada i sada znao stotinjak reci. Žena je bila fluent sa italijanskim ali ja sebe nisam video u toj meni ipak omiljenoj zemlji.Jedine zemlje gde sam imao izglede legalnog useljenja su bile Kanada i predaleka Australija.
Dovoljno znanje engleskog i sva ostala potpora Kanade su mi bili velik stimulans.
Da zavrsim moj već poznati elaborat. Nikad se nisam pokajao sto sam dosao u ovu zemlju a neizmerno mi je zao moje YU domovine i svega sto sam sa njom izgubio.