https://www.youtube.com/watch?v=wLwXgF8wxBk

ŽAL ZA MLADOŠĆU KAO ELEMENT KARAKTERIZACIJE U …
https://www.kcns.org.rs/agora/zal-za-mladoscu-kao-element...

Omaklo se...

Jopet za bracelu:

Dva brata iz ravnog Banata - Milan Prunic i Djordje Cavic
https://www.youtube.com/watch?v=Ez6IRAOGZBU

santose, ne čini ti se, kako covek ide stariji, subjektivni osecaj promene/protoka vremena je „brzi”.
sto je i logicno, posto kad si klinac od recimo pet godina, - i budes na moru - kao ja sad :) :) dva meseca - proveo si na moru 1/30 svog zivota, a kad imaš 50 i kusur, kao ja sad, proveo si mnogo manje parce zivota na tom istom moru, tih istih dva meseca, a u tvom slučaju, još manje - dakle, da, -brze „leti”, i zimi i leti, kako covek ide stariji. (barem je u mom slučaju isto kao i u tvom - evo secam se pre skoro 30 godina kada sam svirao ovde po boki kotorskoj, po 2-3, 3ipo meseca - pa to je „nikad” da se vratimo u bgd - evo sad ova dva meseca, bas proletese).
uzgred, ovde još nije jesen, još je skoro sve zeleno :)

U prilog treceg godisnjed doba:

Evo jednog pismenog sastava učenika koji je pohađao 4razred osnovne godine,sa cetinja.

Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u ***** jer evo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna *****, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje. Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pašanoga-Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićne, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Ðed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislio ka nam se roda posrala na fiću, pa je fata do Špadijerskog vrha. Ðed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji. Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare.
Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bismo postali jaki.

'*svirao sam mesec dana u topli, 1995.'

Dakle u SRJ - 23 godine posle mojeg trogodisnjeg boravka u H.N.

Inače do pred odlazak u iseljenje (1972-e),radio sam tri godine u tada
'Centru za Naučne Skupove' (vlasnistvo nuklearnog centra „Vinca”)kod
hotela 'Topla'. Drugim rečima i pored gradskog muzeja i tunela. Tu pored
nalazila se kuca našeg nobelovca I.A. koja je darovana i sluzila za malisane, tj. 'deciji vrt'. Hotel 'Plaza' je u tadasnje vreme bio otvoren tokom cele godine. U vansezonko doba bio je rezervisan za privilegovanu klasu,sto je podrazumevalo orkestar i gostovanje nekih
poznatih umetnika tadasnje 'estrade'.
Kada sam 1980 dolazio u posetu,'Centar' je već bio u vlasnistvu Ceha
gde je sagradjen i hotel, dok je 'Topla' još uvek imala pansion koju su
i nadalje posecivali turisti iz Nemacke.

...nešto kasnije...
evo javise mi pre 2h da mi je umrla keva.
neki ste prošli kroz to već, neki ne...
bol je bukvalno fizicki, i izuzetno snažan, i bukvalno se davim...

Sale;primi saucesce, i da nam istrajes do boljih dana...

P.s. baresh

primi saucesce

Moje saucesce Sale.
Prvi licni gubitak koji povezujem sa smrcu nikad prezaljenih roditelja
je bio gubitak zavicaja i domovine. Mislim da gore od toga može biti
samo gubitak sopstvenog deteta. Takodjer mislim da je gubitak
bracnog druga neuporediv sa ostalim sličnim gubicima i da ta ljudska veza ima svoju posebnost.
Gubitak roditelja je prirodni sled na koji smo pripremani celog zivota i zato to mora biti tako shvaceno i prihvaceno.
Gubitak supruznika nam otvara dodtano razmišljanje, dali je pozeljnije biti prvi ili drugi.
Onaj prvi je postedjen bola i stresa kroz koji udovac-ca prolazi u koliko se ne radi o slučaju radovanja.

Saučešće za majku, Sasha!
I moja je jako bolesna, ponekad pomislim o smislu života ako ne možeš sam da jedeš i da odeš na wc. Ali mi se ne pitamo puno,postoji viša sila. Idemo dalje, druge nam nema.

Prekodrinski, I sa zdravljem i pokretnoscu, ja se preispitujem prečesto o smislu života.
U ovim srednjim životnim godinama spoznah da smisao ne postoji.
Trik je ‘zamajavati’ se nečim , u stvari svim i svačim da ne misliš o tome.

Život je prevara, ko to ne shvati i mnogo prije 70, šta reci osim da je to pravi ‘blessing’ za njega (il nju).
Nego ima jedan japanski film, futuristicka distopija gdje se popularise plan 75, znaci ljudi za dobrobit drustva pristanu i potpisu sopstvenu eutanaziju posle navršenih 75 godina bez obzira na zdravlje.
Koliko je tako nešto distopija, a koliko možda naša buducnost i to vrlo uskora? Planeta je prenaseljena, a društvu, ovakvo kakvo je, surovo kapitalističko, realno trebaju ljudi do 45.

Eto, moj doprinos ovoj depresivnoj temi. Diskusija može da počne.

skoljko planeta nije prenaseljena, zapravo je upravo suprotno - kad krenes da se setas planetom, na ogromnoj povrsini prostora (voda) - apsolutno nikoga nema, osim ponekog, vrlo retkog, u ponekom plovilu, a kad krenes da se setas po kopnu - prakticno je „nigde niko”.
uzmi i izmnozi/izdeli itd - nek' bude osam bln. piplza x 100kv.m. za svakog pojedinacnog, i onda recimo razdeli tu povrsinu na teritoriju jedne germanije, eto germanija je ravna maltene cela, i može da se grade kuce dole od bavarske gore do severnog mora - pa mi reci, ima l' mesta za sve, ili nema.
onda uzmes i uporedis povrsinu te nemacke (u koju su ti stali već „svi”, svak' u svojih 100kvm), sa povrsinom rusije (x55 valjda). onda uzmes tu rusiju, i skontas da je ona 1/9 kopna - i skontas dalje - nit' je prenaseljena, nit' fali obradive zemlje, nit' fali energije, nit' pitke vode. nit' gramzivih, lukavih i pokvarenih ljudi - koji su ubedili nemali broj ljudi upravo u te netacne stvari - da je prenaseljeno, da je prezagadjeno, da ćemo gladovati, da ćemo se smrzavati, da ćemo pocrkati ni od kakvog virusa, da nuklearno oruzje može da shebe (ne može) planetu i tako dalje.

Hvala (i još jednom svima ). Da, vrlo strasan deo u zivotu svakog od nas, koji je, u principu neizbezan.
**evo ima 2 nedelje - prilično sam se normalizovao, da tako kažem. Čak mislim da se od nas, njenih najblizih, daleko najbolje držim. Definitivno jedna od tacaka u zivotu kada se vreme racuna do i od. Kao je skoro sve isto, samo jedan fali, ali to samo je sve samo nije samo.