ali ništa
Production Nov 1988–Nov 2008
29,950 units produced
https://en.wikipedia.org/wiki/Yugo_Florida

Ma kakvi giganti. Kraljevina je teško disala, a kamoli samoupravni socijalizam.To je bilo na staklenim nogama.
Bili smo deo nečijeg eksperimenta , i ništa više.

„Dok su Amerikanci cuvali ledja čak i samoupravljanje funkcionisalo..”

Naravno sogore, ali sve do pada berlinskog zida. Potom nas 'pustili niz
vodu' pa se međusobno pocelo razracunavati. Najpre od Triglava pa do
Vardara - umesto da je obratno i kako se orilo po put 'kozarackog'.

Tamo u 'Neovisnoj' gde su nastali pogromi i ofanzive, zasijedanja i savjetovanje pre pola veka - krenulo je i nastavljeno uhodanim metodama.

'Zivjelo samoupravljanje'...

👍👍

Dapace tako sogore moj...sve strucnjak do strucnjaka i naucenjak...

Ovako nekako se pripovjedalo u vremenima kada se stvarao novi covjek-------------------------------------------------------------------

— Majko, — svečano započinje Nikoletina i udara dlanom po stolu — otsada da znaš: nema boga!
Starica se zaprepašćeno ispravlja s mašicama u ruci. Sve ne vjeruje da je dobro čula.
— Ma šta ti to reče?
— Nema boga, jesi li čula?
— Pa otkad to, moj sinko? Šta ti bi?
— Od večeras, da znaš...
Stara se krsti i uzdiše:
— Ma od koga si to čuo, jadna ti sam?
— Čuo sam u četi, od komesara. Kaz'o nam nekidan. Starica niječe glavom i cokće jezikom kao nad nekom golemom nevoljom.
— Pa ko će nam onda dati dragu kišu, kad boga nema?
— Neće niko. Šta će nam kiša? — nabusito odgovara momčina. — Kad se oslobodimo, njive će se orati karakterom. Neće kiše ni trebati.
— Šta ti je sad opet karakter, pobogu dijete?
— Karakter... to ti je — tako kao napriliku jedna mašina koja ide sama od sebe i ore brda i doline.
— E moj sinko, moj sinko! — vajka se starica i obraća se Talijanu, — Ču li ti ovo, dijete?
— Dobro, dobro! — pomalo uplašen, smireno potvrđuje Talijan opažajući da se tu nešto važno raspravlja.
Nikoletina se prokašljava kao da isprobava svoje govorno oružje i prelazi u napad:
— Kakav bog! Gdje si ti vidjela boga, kad tako u nj vjeruješ?
— A gdje si ti vidio taj tvoj karakter, kad već njime oreš brda i doline?
— Prič'o nam komesar. Pedeset je ljudi to čulo.
— A i ja sam čula boga. Kad on zagrmi gore na nebesima, čuju ga sve države od Bosne do Like, a ne tvojih pedeset ljudi. Deder, ko ti ono gore sijeva i grmi, kad nema boga?
Momak se roguši i neodređeno gunđa:
— Hm, grmi! Šta ti tu mene ispituješ, nije ovo škola. Zna se šta grmi.
— Deder, deder, šta? — navaljuje starica osjećajući Nikolinu slabu tačku.
— Ma šta si se tu nadovezala k'o Blagoje na cicvaru? — brunda momčina. — Kad si baš tako navalila, pitaću ja i to komesara, pa ćeš ti onda vidjeti.
— Pitaj, pitaj! — osokolila se mati, pa mu se već i ruga. — A ko nas je stvorio, lijepi moj sine, kada boga nema?
— I to se zna.
— Sve se kod tebe zna. Pa kad si već tako mudar, ko je stvorio sunce, kad nema boga?
Nikoletina vidi da će ga dalji razgovor uvaliti u grdnu nepriliku, pa pribjegava višoj sili:
— Bog s tobom majko, nijesam ja to izmislio, nego je tako došlo iz štaba odreda. Kad komanda kaže da nema boga, onda ga nema i kvit!

P.s. „Zivjelo samoupravljanje”

Seeb, takva obuća se je pravila u Jugi, samo kao lon posao. I te patike su bile vrlo kvalitetne, ali i toliko skupe za nas da si ih ja nisam mogao priuštiti. Nosio sam one gumene i ružne Jugoplastikine.

Samoupravljanje nije baš tako divno funkioniralo ni u Sloveniji, imam lično iskustvo. Retke firme su bile konkurentne na svetskm trgu.

Samoupravljanje je bilo pokriće za vlast KP preko svojih ljudi. A u toj KP je bilo svega, i budala, i lopova i kriminalaca, i nešto dobronamernih i poštenih budala.
Firme su bile vođene kroz birokratiju, koja se je počela odvajati od radnika.
Većina šefića u firmi je imala ljubavnice, zaposlene da kao nešto rade , a ustvari ništa. Kralo se je na veliko , koliko je ko mogao.
Ovo govorim iz prve ruke , sve sam to preživeo.

Debelih ljudi pre nije bilo , jer nije bilo baš ni hrane koliko želiš, skromno se živelo.
--
Apsolutno tačno. Gladi nije bilo ali oskudice za svim i svacim na pretek,
to dobro pamtim.
Na selu se jela organska često nezdrava domaća hrana. Nepasterizovano mleko, mnogo domaćeg testa, a u proleće nedostak brasna za sam hleb. suvo dimljeno meso, Mnogo masnoce, nedostatak voca u zimi i prolecu. Cokplada je bila luksuz. Domaći alkohol često i otrov za familiju.
Jelovnik je zavisio podjednako od materijalnog stanja gazdinjstva pa do mastovitosti kuvara.
Imao sam dve babe, jedna je pravila svetske krofne dok druga ni blizu.
Pamtim kompletno nesposobna domaćinstva koja ni pasulj nisu umeli skuvati kao prvi im komsija. znali su se pravdati da u njihovoj kuci niko ne voli da jede pasulj.
Nikad kao dete i svedok tog siromasnog doba nisam razumeo zašto neko pored dobrih vrtova ne zaseje napr. dovoljno krumpira.
I pored svih udarnickih „pobeda” nakon NORa nepriznata depresija je poprilično carovala.

Mi smo sve proizvodili ali nam proizvodi nisu bili dovoljno kvalitetni za zapadna trzista već samo za Libiju, Kuvajt i sl. To se najbolje vidi po tome sto smo kuburili sa devizama (upravo zbog nedovoljnig izvoza) pa kad zafali proizvoda ili sirovina koje nismo imali ili za Tita i ekipu zatrebaju novi mercedesi onda su bile one cuvene misteriozne nagle nestasice ulja i sl koje su ustvari bile ništa drugo nego izvoz rezervi da bi se brzo obezbedile potrebne devize.

Tako da, ako mene neko pita da li smo bili samodovoljni ili, svakako, samodovoljniji nego danas - mislim da jesmo jer danas smo sve prodali u bescenje. I ponos i fabrike. Ali ako me neko pita da li smo i u cemu bili giganti onda bih rekla da nismo, naročito nismo u kvalitetu.

„Ovako je izgledala Srbija kad je usla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.”

Dapace tako sogore, i šta tu ima nejasnog?

Ne kenjaj. za vreme slobe nisu bili nikakvi bonovi za so, bili su bonovi za gorivo, pri tom je zemlja bila pod ekonomskim sankcijama (nafta: included).
Srbiji, naročito posle prvog svetskog rata, ni ‘rvacka, ni slovenija nisu bile potrebne. Nazalost, nasi vozdovi su bili nešto manje nasi, a nešto više su radili za ponekog drugog, pa eto - ujedinismo se sa bracom ‘rvatima, „turcima” i slovencima - koji su ratovali protiv nas 4 godine, i izgubili taj rat, da bi 20 godina kasnije, opet ratovali protiv nas, zajedno sa komunistima (kako će se pokazati - otpad svakog od konstitutivnih naroda), i još uvek su u ratu protiv nas. Ne nužno oruzjem, ali ni to nije iskljuceno - čim im se pruzi prilika -eto njih.
To sto ceo svet uci nešto pogresno - je do gluposti tog sveta, a ne naše. (ajde realno: da li postoji iko normalan ko veruje u tu teoriju - da je dovoljno da jedan covek ubije drugog coveka, i da to može da otpocne rat između dve zemlje? -pa eno turci su nad sirijom pratili i deknuli rusima avion - i ne vidim da su zaratili - pri tom, kad god su se turci sukobili sa rusima - dobili su po p..ki. -zapravo, ko god se sukobio sa rujama, u principu je dobio po p…ki. - ruje, slično kao i mi - eventualno neće preziveti sebe, doduse, imaju olaksavajucu okolnost, imperija su sa tradicijom, i dobrano su naoruzani, tako da su u poziciji da ih drugi ostave na miru.
Inače da, tito, kako danas vidim/uvidjam - je bio maskota - prilično su ga preveslali udbasi verovatno još u ranim pedesetim, po mnogim pitanjima. -kapiram da je covek bio izolovan od realnosti, do nivoa autizma - i onda su mu servirali informacije koje oni žele da on cuje - sto su radili inače i na dnevniku - koji nisu mogli tada tehnicki da mu rade samo za njega.
kapiram da su 68' odlomili onu studentariju da drug tiiita ne bi skontao o cemu ta decurlija uopste pricaju - posto nije bilo „druže tito idi u 3pm i ti i tvoji”, bilo je „druže tito - šta je bre ovo - 'ocemo vise socijalizma, ua socijalisticka burzoazija” - zato su prstali pendreci.
uzgred, u kraljevini jugoslaviji bilo je svega par hiljada clanova ilegalne, u danasnjim standardima bi se to reklo teroristicke organizacije - kpj. moj deda je recimo bio jedan od njih, i verujem jedan od vrlo retkih koji nije bio protuva, nego je bio majstor-zanatlija.

Dakle , i Istra u koju ti često ideš je bila pod Italijom do kraja rata. Nije bilo prilike , a ni želje da iko ide u ustaše, a i Poglavnik nije ni znao za njih. Uz to i tamo su Italijani većinu u gradovima, sela su bila recimo Hrvatska.
I onda dolaze ludi Srbi da pod vodstvom teroriste da ginu za svoju „braću” , čisti se Istra od Talijana, beže civili i vojska, masakar,... i
drug Tito je i tamo još uvek heroj, genije i oslobodilac!

Ništa čudno !

evo Simo lepo objasnio funkcionisanje samoupravljanja. koje bre crno samoupravljanje, aman? - mislim, verovatno ga je bilo - kad treba da se nabave sapuni za klonje i papiri za bulju i metle za cistacice za fabriku, pa onda odluce radnici dal’ će od merime krusevac, ili zorke-sabac…

dalje, ferdinand nije bio austrijski car, nego u tom momentu kandidat za cara-prestolonaslednik - od koga je bilo muka čak i chaletu i kevi. dalje, mladu bosnu je instruirala austrougarska murija/državna bezbednost/tajna policija - posto se slazemo, da ubistvo jednog, ma kog coveka, ne može startovati rat između dve nacije, kao što ne može ni rat u maloj srbiji, u principu, da zapali pola sveta.

Primetimo da ja nigde nisam rekao da mi nismo izgubili ratove. - što se mene tiče, mi smo veoma izgubili i prvi svetski rat - umesto da lepo, kao sto je to obicaj u ratu, pobijemo sve muske neprijatelje - koji su nas 4 godine kokali/barem su probali (i u tome prilično dobro i uspeli), koji su cinili zločine po nasoj zemlji itd - pa onda dakle - kad takav jedan izgubi rat - lepo ih izvekeces sve, iskaras im žene onako najopustenije (sto kapiram da i nije tako loše), popljackas ih - bukvalno da krenu da krepavaju od gladi - i lepo se vratis svojoj kuci sa ratnim plenom. - mi smo nazalost iskrvarili, stravicno - da bi hrvati i slovenci dobili svoju državu - zajedno sa nama, a kasnije i svoje države - nezavisne - za koje nisu kap svoje krvi prakticno prolili.

srbija je jedina prezivela rat sa nato-om. ne zaboravi to. - a tvoja nova domovina je pregazila ustav, i pustena je to da uradi tom prilikom - posto je angazovala vojsku u ofanzivnim dejstvima, suprotno mirovnim sporazumima i njihovoj kapitulaciji u drugom svetskom ratu. recimo.

U vreme bombardovanja srj, prakticno nije imala ni jednu jedinu bitnu državu kao podrsku na svojoj strani. najviše sto smo dobili je bilo kinesko „mi se ne mesamo”
Podrsku smo doduse dobili (zanimljivo - o tome se retko kad i retko gde prica) - od rusije, koja je rekla da ako nato bude tražio un rezoluciju za vojnu intervenciju - će po potrebi uloziti veto - to je ujedno i razlog zašto nas je nato razlupao mimo odluke un-a - jer da je probao - ne bi je dobio (da li si znao za to?).

Kraljevic Marko će ostati junak u narodnoj poeziji, a u istoriji ima svoje prilično precizno definisano mesto i vreme - mene su recimo u skoli još pre 40ak godina ucili između ostalog i kakva je situacija bila u njegovo vreme.
Opet si prebacio u treću i lupetas, cisto da ne bude tisina, priznaj :)

sibe, jbmu sunce ako treba da se pravimo vazni elektronskom lampom el-84, i elektrolitskim kondenzatorom.
evo posto mi je to bas struka, i bio sam na praksi bas u elektronskoj industriji - pa da ti eto kažem da je radio-industrija zagreb pravila i tranzistore - i kako bih ti rekao NI U JEDNOM zapadnom uredjaju nisu bili riz tranzistori, ili iskra elektroliti - bili su rca, recimo (i neuporedivo su bili bolji, i sve elektronske komponente su bile neuporedivo bolje). -pogledaj unimer 33 iskrin iz tog vremena, a onda pogledaj textronix osciloskop iz tog istog vremena :) - ima danas ona popularna fraza „pametnom dosta”
jugo napravljen 76’ (titu se nije svideo btw) - nisi mi rekao šta je tu napravljeno 76’? - i taj jugo je prelazio 100tinak hiljada pre nego sto pocne relativno često da se kvari - iskopirani auto - fiat 127, kao i svi auti te klase tada - predje 300.
Nisi naveo da smo pravili naše avione j-22, g2 i g4 - za koje smo uvozili motore, a i avioniku, a i tu i tamo naoruzanje… :)
ni M84 tenk - koji je zapravo modifikovani t72 (sa našim motorom, i dodatim laserskim daljinometrom - od koga doduse vrlo zavisi pogodak (daljina cilja)(bio u vojski najbolji u tom spportu ubivanja meta :) )
i td….

p.s. -znaš i sam kakav je red „sa pistoljem na celu”
to je isto kao i kad si u braku sa ribom kojoj se gadis - velika je to ljubav, i zna se red u toj kuci - zna se ko nosi pantalone (i pistolj), a ko je tu - jer eto - jbg - nema pistolj.

Kvalitet proizvoda veoma utice na kvalitet i duzinu zivota. I nisu proizvodi samo materijalne prirode već i usluge. Recimo zdravstvo, skolstvo, policija, vojska, politicki sistem, ekologija,...
Mi u Jugi smo proizvodili mnogo, jer smo imali prilično zatvoren sistem, velike carine za uvoznu robu.
Jeste, Kina je imala u početku slabe proizvode, ali sa veoma niskim cenama. Tako da se recimo nešto ne isplati ni popravljati, već kupis novo.
Kina želi biti svetski prvak, pa placa veliku cenu i zdravljem njihovih gradjana i zagadjenom okolinom.

Da je bilo pameti i sreće, mi bismo one firme koje su bile da plivaju na svetskom trzistu morali sacuvati.
Ali tu je opet kvaliteta politickih odnosa učinila svoje.

Kvalitet proizvoda veoma utice na kvalitet i duzinu zivota. I nisu proizvodi samo materijalne prirode već i usluge. Recimo zdravstvo, skolstvo, policija, vojska, politicki sistem, ekologija,...
Mi u Jugi smo proizvodili mnogo, jer smo imali prilično zatvoren sistem, velike carine za uvoznu robu.
Jeste, Kina je imala u početku slabe proizvode, ali sa veoma niskim cenama. Tako da se recimo nešto ne isplati ni popravljati, već kupis novo.
Kina želi biti svetski prvak, pa placa veliku cenu i zdravljem njihovih gradjana i zagadjenom okolinom.

Da je bilo pameti i sreće, mi bismo one firme koje su bile da plivaju na svetskom trzistu morali sacuvati.
Ali tu je opet kvaliteta politickih odnosa učinila svoje.

Ukratko - nemojte deco da se „pipate dole” pri pomenu tih razbojnika - ruke su im bile krvave do lakata, i cele sake u tegli pekmeza - a nikad nit' sljive brali, nit' sljive mirisali, nit' pekmez kuvali. -da tako kažem - u tegli vaseg/našeg pekmeza. Svoj nisu imali, nit' im je palo na pamet da naprave. Lakse je bilo oteti.

Moj osvrt je bio samo na ono da smo bili giganti. - i rekao sam u cemu smo bili giganti - u neefikasnosti sistema i samozavaravanju.
Znaci to što ovi danasnji, uprkos ponekom izuzetcicu, njihovi unuci i dalje haraju zemljom - uopste ne pomera ni u plus ni u minus cinjenicu povodom ijedne od romanticnih floskula o sfrjota. tipa da su svi isli mesec dana na more i dve nedelje na zimovanje (untrue: smestajni kapacitetu na moru nisu bili takvi da opsluže 20 miliona ljudi, kao ni na onih par skijalista), da je svako imao posao (nije - masa nezaposlenih utekla preko granica u potrazi za poslom - skontali drugovi na vreme, pa ipak pustili - kao kad imaš visok pritisak, pa odes i das krv - onda nemas bas 200 pritisak. smanji se malo opasnost da prsne negde u glavi ili srcu ili plucima..), i sad da ne navodim dalje te romanticne zablude o perfektnosti sfrjota - koja nama, srbima, a i ostalim gradjanima u srbiji - ni na koji način nije bila potrebna, od momenta ideje o jugoslaviji. -mi smo već tada već imali svoju državu, bili smo deo evrope, i bili smo sila pobednica u prvom svetskom ratu. (a kad pobedis, već iznesoh iznad - karas tudje žene, ukrades im i prase i jagnje, i orah, i verandu, i bastensku garnituru na verandi u hladu oraha - a to su nasa braca, hrvati, slovenci, i danasnji bosnjaci, u principu bili - gubitnici. pukli su - i trebalo je onda i da puknu stvarno. -umesto toga - danas imaju nezavisne zemlje, koje su nabavljene vrlo skupo, placene su zivotima i krvlju - nasom. -nas srba. -oni su se borili na strani austrije, protiv nas - dakle - za da „i dalje bude au monarhija”, a ne „da bude 'rvacka” (ili slovenija, ili bosna i hercegovina, entitet federacija).

Teško se cita Sale. Učini citaocima (a i sebi) uslugu - da bi te lakse citali, pocni ponekad novi pasus ili makar novi red.


Ja nisam bas toliko star da sam stvarao SFRJ :). Samo sam se zatekao u njoj prvih 33 godine mog zivota. Od toga je bar 12 godina kao odrastao covjek pa se relativno dobro sjecam i mana i prednosti iz te zadnje faze SFRJ socijalizma. Makar onih koje su se meni lično desile. A nije mi se desilo ništa posebno da spadam u one koje je taj sistem favorizovao. U partiju su me primili sa jedno 23 godine na predlog nekoga u mjesnoj zajednici. Partijsku knjizicu sam vratio 5 godina kasnije (i 3 godine prije raspada) - hvala drugovi, nije ovo za mene...

Ja nisam odrastao na Terazijama nego na selu, otac je cijelo vrijeme radio za mininalnu platu, majka nije radila nikako a prihodi od poljoprivrede su cesce bili rashodi nego prihodi. Malo smo stali na noge tek kad je otac po odlasku u prijevremenu penziju otvorio neki bizniscic, a ja već bio prirastao da mogu u tome da ucestvujem.

Djed mi nije bio ni partizan ni četnik, teško je ranjen u borbi sa lokalnim ustašama (muslimani) u nekoj vojsci koja se podjelila na partizane i četnike znatno kasnije, nikad se vise nije vratio u stroj, tako da ni po tom pitanju nikakve benefite ne zakacih. A nije ni djed, decenijama kasnije Joza mu je dao neku invalidninu u uznosu od danasnjih jedno 20 eura mjesecno...

More sam prvi put vidio u 16. godini. Prije toga samo na razglednici. A ne bi ni tada da ne bijase eskurzije na kraju 8. razreda...

Jahorina mi je bila 20km od kuce, ali tamo sam samo jednom bio na skijanju kao osnovac, i to sa skijama kupljenim na vojnom otpadu sa starinskih vezovima na preklapanje i starim vojnim cokulama koje su su sluzile kao skijaske cipele. Inače sam se skijao tako što uprtim te skije na rame pa uz brdo od kuce... A prije tih „fabrickih” skija imao sam rucno pravljene od hrastovine koje su se nabijale na noge ko papuce... Tako da meni ne treba objašnjavati da su i tada postojali oni koji teško žive.

Ali, da ne ponavljam, osim mana bilo je gomila nekih prednosti koje oni koji sad tamo ne žive NE uzivaju. Neki uzivaju neke druge prednosti i slobode sad, ali nije svakoga Bog dao da bude vispren, snalazljiv, biznismen ili superinteligentan, tako da broj sadasnjih mucenika koji žive kao ja nekad ni u kom slučaju ne zastoje za brojem ondasnjih.

A omrazenu YU nije čak stvorio ni Joza Mafijoza, nju je stvorio kralj Aco. Možda bi istorija bila sasvim drugacija, i samoupravljanja nikad ne bi bilo da Aca ostade ziv. A možda bi ostao ziv da se ne zamjeri makedoncima... Hebi ga naše sudbine iskljucivo zavise od gomile slučajnosti sto na licnom, sto na porodicnom sto na državnom ili globalnom nivou.

Kralj Aleksandar je pravio Jugoslaviju, jer mu drugo nije preostalo. Nikakva proširena Srbija nije bila u opciji. U Versaj na konferenciju nismo bili pozvani.
Ponuda je bila: a) Srbija u dotadašnjim granicama
b) Jugoslavija

Da ne govorim da su se recimo Englezi često uplitali u unutrašnje probleme, primer nastanka Banovine Hrvatske, 27. april ´41...

Sa ratnim razaranjima, unutrašnjim problemima, Talijanima, Mađarima i Bugarima koji bi menjali granice, i naravno revanšističkom Nemačkom teško da smo mogli da bolje prođemo.

„Da ne govorim da su se recimo Englezi često uplitali u unutrašnje probleme, primer nastanka Banovine Hrvatske, 27. april ´41...”

Ne mislim da je ikakva banovina KJ nastala u aprilu 41 osim ako ne mislis na NDH, ali šta god da je tada bilo, sve su prilike da bi mnogo manje krvi poteklo da je nekakvu polunezavisnu banovinu HR pravio sam Aleksandar svojom voljom bez Engleza još 1920... Tj onda kad mu je vojvoda Misic priopci ovo (usudio bi se pomisliti da je vojvoda znao šta prica):

Границе ће бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повуци не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго.
А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити… Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви и у толико мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.

Nije nerelano pretpostaviti da bi u tom slučaju izbjegao i atentat jer ustaše ne bi imale potrebe da se ujedine sa VMRO u cilju njegovog smaknuca...

A ni VMRO ne bi radio to što je radio da njegovo visocanstvo onomad nije sam djavola tražio kad osnova kraljevinu SHS. Koji su bili njegovi motivi za to? Slovenci nacija a makedonci nisu? Pa ako nisu sve nacije mogle da stanu u ime države, sto je ne nazva kraljevina Srba i Hrvata. Tj kako god su makedonci svrstani u Srbe bez njihove volje, mogli su tako i Slovence ugurati u Hrvate...

U istoriji je bilo mnogo manjih sila od Srbije koje su odbile nesta sto su im tada prijateljske velike sile nudile, i nikom ništa. Ne bi valjda Engleska i Francuska napale Srbiju da je ova odlucila da tada pravi neku proširenu Srbiju umjesto YU? A pogotovo je ne bi napala Italija koja bi vjerovanto dobila vise teritorije da ne nasta KSHS koja stize do Trsta. A još manje Amerika - koga je ona preko okeana mogla tada napasti i cime?

A nije se bas ni odlucivalo u Versaju, tamo se samo potpisivalo. Odluke su donosene ranije na pariskoj konferenciji za koju piše da je i KSHS ucestvovala. Nelogicno je da nije, kad su tamo bile čak i skoro sve države iz centralne Amerike npr. Spisak ucesnika:

Земље које су учествовале на конференцији:

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске
Француска
САД
Италија
Јапан
Белгија
Бразил
Доминиони Британске империје (Канада, Аустралија, Јужна Африка, Нови Зеланд, Њуфаундленд)
Индија
Грчка
Гватемала
Хаити
Хеџаз
Хондурас
Кин� �
Куба
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Либерија
Никарагва
Панама
Пољска
Португалија
Румун ија
Сијам
Чехословачка

Ako je KSHS ucestvovala, ona je morala da stiti i stitila je i hrvatske i slovenacke interese. Znaci, protiv Italije.

KSHS nije vise ni KS ni proširena KS.
To smo gorko osetili '41.godine.

Da , iz danasnje perspektive bi bila proširena KS puno bolja.

Svakako, svaki narod tezi da bude nacija, da dobije samostalnost. I ovi zapadni se izborise, bez obzira na neka nacela.
Pa onda drugi krenuse istim stopama, iako nespremni na taj cin.
To su Makedonija, C. Gora i BiH.Zato imaju velike pre svega unutrasnje probleme.

„Nema brata dok ne rodi majka.” To su reci vojvode Djuica.

To možeš da kažeš za skoro sve što se proizvodilo u SFRJ. Ali ipak proizvodilo se skoro sve od igle do lokomotive. Ne vidim da je bolje sad kad se ne proizvodi ni 20% od onoga što se nekad pravilo?

Možeš isto to da kažeš i za sve što se proizvodilo u SSSRu, izgledalo je zastarjelo, sklepano, neatraktivno, itd, ali sa tim ruznim i zastarjelim raketama stigose u svemir i još iste te služe svrsi...

A i nije bilo sve bas toliko loše u SFRJ tj postojala je tendencija napredka. Npr. Yugo Florida je bio napredan auto za ono sto je tada (kraj 80tih) Hyundai prodavao na S. Americkom trzistu. Hyundai Pony.

A što se EI tiče, zavisi koji perid posmatras. Ako gledaš 90-te tako je kako kažeš, a ako gledaš ranije, onda je ovako:

Најуспешнији период пословања је био од 1965. до 1980. године. У то време је ЕИ имала погоне у Нишу, Београду, Сврљигу, Житорађи, Алексинцу, Ђевђелији (Македонија), Србу (Хрватска), око 50 фабрика са 28.000 радника и годишњи бруто производ од око 700 милиона долара. Електронска индустрија је у то време имала велики асортиман производа широке потрошње за домаће потребе, војску и извоз. Производили су се апарати и уређаји у великим серијама: радио-апарати, звучници, појачала, системи за озвучење, рачунари, електрична бројила, машине за прање веша, машине за прање судова, обичне пегле, „роло” пегле, црно-бели и телевизори у боји, телефони, телефонске централе, ВФ уређаји, радио-станице, железничка сигнализација, семафори и пратећа опрема, уређаји специјалне намене за потребе војске и милиције, штампана електронска кола, индустријска електроника, ауто-електроника, рендген апарати, медицински уређаји, колор катодне цеви, електронске цеви, клима уређаји, картонска амбалажа, пластична галантерија, феромагнетни материјали, отпорници, кондензатори, механички делови уређаја, полупроводнички елементи...

Gledao sam nešto od toga. Generalno ruska masinska tehnika nema konkurenciju u svijetu.

A što se tiče privrede SFRJ, ebes li ga Sale i ti si sam palamudio da je to sve bilo palamudjenje... No palamudeci o tvom palamudjenju o SFRJ palamudjenju, ja bih rekao ovo: ako je taj podatak o 800 miliona dolara prometa koji je napravio EI tačan tih davnih godina, pa to je ko danas jedno 10 milijardi. Šta danas ima tako veliko? Nema ništa ni blizu. Iznenadio bih da se u Srbiji postoji firma koja nešto proizvodi (a da nije rudarska ili nafna) koja ima obrt i 500 miliona.

Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
19. novembar 2021. u 04.33

Pa nema danas ni jedan takav sistem. -tadasnji ti veliki sistemi su bili između ostalog neefikasni i zato što su imali visak radne snage, odnosno visak zaposlenih - ono partijski i plemenski drugovi, plus nekompetentno rukovodstvo - prakticno do pred sam kraj

*********

Da ne znam o cemu je tema i da ne piše ovo „tadasnji” pomislio bih da opisujes neke velike kompanije koje danas postoje u tom idelnom sistemu, kapitalizmu...

Ovo iz licnog iskustva. Radio sam u 4 velike ogranizacije (svaka sa 10 hiljada radnika ili znatno vise) koje su imale vrlo razlicite vlasnicke strukture.

Jednoj su vlasnici bili iskljucivo radnici. Ne svi ali poveci broj njih možda 20%. Dionice se nisu mogle kupiti na zahtjev već si morao biti ponudjen da kupis ili eventualno bi ih vrlo perspektivni „kadrovi” dobili dzaba. To se zove employee owned company. Dionice se nisu mogle prenositi na nekoga izvan kompanije. Ko ode ili penzionise se mora da vrati dionice komaniji uz nadoknadu, ali vrijednost tih dionica ocigledno nije određivalo trziste.

Druga je isto bila privatna ali stock marketu pa je imala vjerovatno hiljade većih ili manjih dionicara (sto drugih kompanija sto pojedinaca) od kojih vecina ne radi tu.

Trecoj je vlasnik bila država (elektroprivreda).

A četvrta je bila ogromna non-profit organizacija (tj UN).

I... među svima njima je postojala povelika sličnost bez obzira na vrlo razlicito vlasnistvo, i takođe povelika sličnost sa nekadasnjim velikim kompanijama u SFRJ, a takođe sam radio u jednoj takvoj.

Sličnost po pitanju birokratije, komplikovanosti sistema i procedura, ne-efikasnosti (pa čak i viska zaposlenih), nepotizma, nesposobnog rukovodstva, i cijele masinerije za propagandu - ko da je u svakoj od ovih sto sam nabrojao bila gomila partijskih sekretara ciji je posao ispiranje mozga „proleterijatu” izbacivanjem parola...