„Za buduce milionere bez motike i znoja... .”

Ta izreka - poslanica u prvom smislu reci: nastala i vazila u vreme paora - reklo bi se...

'iste' = ciste

Nekretnine
Taurus
21. februar

Stef:Koliko je najmanje vremena potrebno da se obrne jedan krug sa investicijom u nekretnine?
---------------------------------------------------

Zarada na nekretninama je u proseku od 6-10% godisnje, ali ima izuzetaka.

Vrlo je važna lokacija! Na boljim lokacijama možeš da imaš visu kiriju, tako povecavas cash flow. Visina kirije mora biti veca nego svi eventualni troskovi, ali to market sam određuje, inače u suprotnom bi nestalo stanova za izdavanje.

Za boljim lokacijama je veca potraznja, to je vrlo važno u slučaju pada marketa, jer na boljim lokacijama lakse nadjes dobre stanare.

Šta je dobra lokacija, to je prica za sebe.

Ja sam imao specificnu taktiku koju sam nasao u jednoj knjizi. Fokus je bio na Capital gain u početku, da bi se nekretnina sto lakse i brze otplatila, i da bi kasnije imao cist income, recimo za penziju.

Ako jedna nekretnina (unit) zaradi recimo 10% godisnje , kako onda doći do 10 jedinica (units) da bi mogao svake godine da otplatis jednu jedinicu. Ovo nije tako lako izvodljivo ali je osnova ove taktike, plan.

Nama za penziju i ne treba 10 otplacenih jedinica, dovoljno je da otplatis 2-3. U Hamiltonu su takve kirije recimo oko 1500 dolara mesecno, ako imaš dve-tri takve, to je dovoljno da se penzionises ako ti je to cilj. Posle toga imaš oboje, income i capital gains.

U ovom slučaju doslovno vazi onaj savet - ako hoćeš da se obogatis moras da koristis tudje pare i tudju pamet.

Nekretnine su jedina vrsta investiranja gde možeš (relativno lako) da pozajmis pare od banke i da odmah imaš prihode koji mogu svoje troskove da pokriju.

Ovo je osnova nacina kojeg sam ja primenio, nisam ga ni je u potpunosti pratio, svako od nas će uraditi malo drugacije, ali kao sto sam rekao, ovo je samo osnova, sve ostalo su detalji o kojima možemo dalje da pricamo ako bude zainteresovanih.

Da, lokacija je potpuno najvažniji faktor. E, sad koja lokacija. Suvi centar grada recimo odlična renta, ali desi se korona, ljudi bježe u predgradja. Renta pada, teško naći dobrog rentera. Ali No pain, no gain. Procice i korona.
A Cash flow da bude pozitivan od početka, da, jedino ako staviš jako dobar downpayment. Bar ovdje. Inače ne ocekuj pozitivu prvih 10-ak god.
Real estate investicije su na duge staze. I ima zezanja. Ali mnooogo manje nego na regularnom profesionalnom poslu gdje te zeza svaka zuza, gdje je odgovornost ogromna (kod mene) i gdje nema šanse da možeš i približno da zaradiš kao na nekretnini. Tako da, ja ne znam u stvari zašto svako ne bi investirao u nekretnine bar u ovom dijelu svijeta. Dok god ti banka daje pare za investiciju, uzimaj. To je moje iskustvo sa 20+ god života na ovoj strani okeana.

skoljka1
31. avgust 2021. u 20.28

Da, lokacija je potpuno najvažniji faktor.
***********************************************************
Skoljka, nisi primetila da sam nekoliko puta postavio pitanje:
Koji su najvazniji faktori kada se INVESTIRA u nepokretnu imovinu?

1.
2.
3.Lokacija
4.Lokacija
5.Lokacija

Niko se nije javio sa odgovorom.

Ako osoba ima novac spreman da kupi licni kucu, bez zajma/duga,
u tom slučaju, LOKACIJA je # 1 faktor.

Seeb, ovdje stanar sebi otvori račun za struju i sve ostalo kad se preseli u rentan stan. Ti nemaš ništa s tim. A za nalaženje dobrog stanara, zavisi gdje si, ponuda/potražnja. Ovdje kod mene se javi 20-ak ljudi na oglas ako ne i više, velika je navala. Dolaze novi imigranti konstantno plus mi smo blizu fakulteta, tako da dobro uradiš ‘reference check’ i provjeris sve detalje u aplikaciji i onda se pomoliš svevisnjem, i das ključ
Ako pošteno odrađuješ posao, mislim da ljudi to osjete. Sve bude čisto, uvijek odgovaramo na poruke/pozive rentera sto prije možemo i rjesavamo probleme ako treba, nekad i lične, pogotovo ako su noviji imigranti/mladi ljudi. Mi često imamo dugorocne stanare, nismo ‘greedy’…znaci ko u svemu treba posvetiti pažnju i rezultat neće izostati
Stanare nije bas lako isterati ni ovdje, sad za covid čak je bilo i nemoguće.

bolje deco sp..kavajte svoje pare - dok ste živi, sada.
-evo drug rizling - covek ne znam da li je bio stekara (nadam se da nije, nego da je bas naprotiv - bio meraklija) - hop 72 godine, i nema coveka vise.
mnogo toga možemo da skontamo, čak i okvirno možemo da skontamo kad ćemo da geknemo - al' ne mora da znaci.
shodno tome, man'te se ulaganja sa sto godina... (bas mi bio neki matori amer-sektas simpatican, par postanskih brojeva od moje vikendice - pokrala im komunisticka narodna vlast imetak, oni ljudi verovatno da bi zivu glavu sacuvali - utekli glavom bez obzira - u daleku jues of a. - i sad, nove demokratske vlasti im to regularno vrate, (bilo odelenje plucne bolnice u njihovoj toj nekretnini - naravno, nije im država vratila i pare, na ime rente - sto je koristila je l'..) - uglavnom, covek „sto godina” - i lepo je to srusio, i krenuo da zida nešto, fazon da leci narkomane, i naravno - preminuo.
mislim, sve ok, lepo je posvetiti se visim ciljevima i td, ali treba i realno proceniti svoje snage.

Kamate na kredite nikad nize i možda nikad bolja prilika da tudjim novcem postanes bogatiji.

Nego da nešto strucno pitam prfesora i sve ostale..
Imam namjeru u sledeće 3 god. da se povucem iz posla, inače imam manju metalsku firmu gdje se obično prizvode stvari za gradj. bravariju. Nije neki veliki profit ali može posteno da se živi.
Imam recimo mogućnost da ostavim nekom ko će nastvait dalje vodit firmu, a ja da dobijam recimo za stanarinu za objekte i prostor gdje se firma nalazi.
Ta mogućnost je moguća ali teško ostvariva..

Druga mogućnost je prodat firmu, ali to je još teze i realno potrajalo bi dok bi nasao kupca.

Bez mene firma teško može da opstane radeci samo gradj. bravariju.
Pa sam ja odlucio da razvijem jedan nov prizvod seriske prizvodnje, i da se firma bavi samo time posto je organizujem kompletnu prizvodnju, tako da može i bez mene. Inače taj prizvod ima trziste.

E sad jedno hrabro pitanje :))
Ima li mogućnosti da ja dam akcije moje firme na berzu?
Inače ja o berzi i akcijama pojma nemam!
Pretpostavljam da se neka vrijednost pretvori u vrijednost akcija, i onda onaj ko kupi te akcije stjece pravo vlasnistva i na diobu profita..
Vjerujem da je procedura ulaska i prijave na berzu komplikovana i skupa, ali posto nemam pojma nagadjam samo..

Razmišljam da ako ima takovih da dizu kredite za kupovinu digitalne valute bitcoin i sl.. zašto nebi neko kupio akcije jedne manje nepoznate firme koja sa novim prizvodom ima prosperitet.

Nedavno sam kupio kucu u Istri i imam namjeru sa zenom uskoro preselit tamo. Kuca je placena cistim novcem i nije opterecena nicim.
Ovu kucu u Njemckoj vjerovatno ćemo prodat, ali firma je problem pa možda to sa tim akcijama najbolji način da prodam firmu tj. uzmem neke pare :))

-

Prekodrinski, gdje ti živiš? Ja sam mislila u Americi

He he he, skoljka , ma kakva Amerika, Slovenija je zakon! :))))))))))))))))))

Securing the retirement of our 'dreams', we must adjust to the
NEW methods of investing.

NEW TRENDS
NEW CONDITIONS
NEW LAWS
NEW STRATEGIES
EVEN MARKET DIRECTIONS (Promene na berzi su vrlo brze)

Pored drugih faktora za ova dva nemamo kontrolu:

Manipulaciju na berzi i

psihologiju berze.

U Kanadi možeš da registrujes svoji ličnu kompaniju:
CANADIAN CONTROLLED PRIVATE CORPORATION. To vazi i za osobe koje
ne žive u Kanadi. Sve je isto sem poreske takse.

Skoro je nemoguće da osoba direktno registruje akcije svoje firme
na Toronto Stock Exchange ili Wall Street BERZU. Za početak i Kanada
i USA imaju Over-the- Counter/OTC berzu.

„Pink sheets are an over-the-counter (OTC) market that connects broker-dealers electronically. There is no trading floor and the quotations are also all done electronically. Since there is no central trading floor or stock exchange like the New York Stock Exchange (NYSE), the pink sheet-listed companies do not have the same criteria to fulfill as the companies listed on national stock exchanges. Many stocks listed on the pink sheets are low-priced penny stocks that trade for under $5 a share.
Pink sheets got their name because the original pink sheets listing the stocks were actually printed and distributed on pink pieces of paper. Trading over-the-counter (OTC) refers to the process of how securities listed on the pink sheets are traded through a broker-dealer network.”

Moj bi vam savet ipak bio da kupujete sto vise vremena - sebi/za sebe.
Znaci ne kamioni i avioni - jer oni će ostati (i) za vama, nego vase vreme - posveceno vama/sebi - odnosno na način koji je vama potpuno po volji. U tom smislu, cenim i postujem ako neko voli da provodi svoj zivot (jedino sto zapravo ima, i sto će ikada imati) i na zezanje sa trange-frange -o.k. -ali da bi znali da li je to tako -samo si postavite pitanje: zbog čega ja sve ovo radim? -i ako je recimo jedan od odgovora: „da bih u starosti mogao da...” - vas motiv je gotovo sigurno pogresan.

„'Vreme' je za dgabe, a za sve ostalo se placa.”

Svako lice ima i svoje nalicje pa prema tome: „Vreme je novac”.

Naravoucenije: „od rada niko nije propao - a od nerada svako”.

Tako nekako bracela, ali teoretski, i tu mu skidam kapu,

Samo još da docakam-o da ono teoretsko sjedini sa prakticnim ...

Stari Sloveni behu vrli ratnici, pijanice i – ribolovci. Onim njihovim potomcima koji ne vole kavgu i nemaju para za kafanu, pecanje ostaje jedina prilika za negovanje svetlih tradicija. Reč je o jeftinoj, svakom dostupnoj razbibrizi, koju pravi pecaroši pretvaraju u vrhunsku umetnost.
Da bi se narugao paklu svakodnevice, ribolovcu je dovoljna trska, nekoliko metara najlona, jedna udica, parče hleba ili glista i, za svaki slučaj, verovanje u čuda. Naravno, poželjnije je da umesto bare bude kanal ili reka, umesto trske nekoliko pristojnih štapova sa odgovarajućim mašinicama, pa i kakvo-takvo plovilo. I uz najbolji pribor i opremu valja posedovati dosta strpljenja, iliti sklonosti ka samozavaravanju i samomučenju.

Na pecanje se ide kad se ima vremena. Dakle, valja biti penzioner, intelektualac ili slični besposličar, ili se nalaziti na prinudnom odmoru. Pecaroš koji drži do sebe izlazi samo kada solunarne tablice, vremenska prognoza i izveštaj o vodostanju obećavaju dobar ulov. Rečju – bilo kada. Prethodno se pripreme mamci. Bez obzira da li se radi o najobičnijim glistama, pijavicama, durbocima, rovcima, crvićima, štampajzerima, noklama, kuvanom kukuruzu, mladom grašku ili sličnim đakonijama, u pitanju je najstroža tajna. Zna je svaki ribolovac i ne odaje je nikom ni za živu glavu. Naime, svaki poseduje onaj tanani osećaj za miris, ukus, boju, izgled i veličinu onoga što je u datom trenutku neodoljivo i za najoprezniju ribu.

Sledeća tajna je mesto za pecanje. Niko živ ne sme da sazna da je mesto koje ste odabrali najbolje na svetu, a ni vi sami ne smete verovati da ste na tom mestu zato što su druga već zauzeta, ili zato što tamo nikad niste upecali ništa. Kao što nećete ni ovde.

Nekad je bilo važno bežati od civilizacije. Danas baš i nije. Čim čovek potraži pravu divljinu, nabasa na vojsku koja ukopava topove, ili na milicijsku patrolu i njeno maštovito pitanje zašto ste se upravo sada zatekli na ovom mestu. U gorem slučaju pojavljuju se dobrovoljci sa gliserom koji umesto udica zabacuju kašikare.

Kad su sve prepreke savladane, dolazi ono pravo. Razmrsite najlone, ustanovite šta ste sve zaboravili, izgubite živce i smireno počinjete. Prokleta riba, po običaju, ni da pipne, iako ste upravo ovde nekad vadili kapitalne primerke. Pošto ne grize, prisećate se onog lanjskog šarana koga ste zamarali više od sat vremena dok nije odlučio da prekine najlon. Ili onog preklanjskog soma što vam zamalo nije iščupao štap iz ruku pre nego što se zavukao pod vrbu. Nov novcat najlon, osamdesetka, pukao je kao od šale! Pa se sećate silnih smuđeva koje ste namlatili tamo preko one jeseni. Pa štuketina koje su išle kao lude. Pa meleza kojiam ste hranili maltene celu zgradu. Pa onog tolstolobika što je iskakao na metar iznad vode. Pošto u blizni nije bilo panjeva i grana, krenuo je u trsku i – zna se. Pa evocirate uspomene na sve mrene i kečige i onu jednu jegulju. O beloj ribi, dakako, ne vredi ni pričati, toga je uvek bilo kao pleve. Posle nabrajate izuzetke: kada je šarančina došla na kedera, somina na kačkavalj, štuka na glistu...

Pošto se završi s vlastitim dogodovštinama, bar onim vrednim pomena, na redu su tuđe. Ništa manje uzbudljive, uostalom, bez obzira da li ste lično videli ili lično čuli od očevica koji nije imao razloga da laže. Opisivanje tuđih doživljaja je u neku ruku lakše, jer se svaki put može stručno objasniti gde je dotični pogrešio. Naime, ili je previše otpustio najlon, ili je, smotanko, vukao kao blesav. Vama se to, kao iskusnom ribolovcu, nikad ne bi desilo. Neko, naprosto, ima ono nešto što ga čini izuzetnim, a većina njih su prostaci kojima bi trebalo zabraniti da plaše ribu i nerviraju prave majstore.

Bez obzira na prognoze, gotovo svako pecanje mora da upropasti provala oblaka, neočekivani vetar, naglo zahlađenje, ili nepodnošljiva zapara. Ako ni to, onda promena pritiska koju riba oseti dan ranije. U krajnjoj liniji, za sve je kriv Černobilj. Ako se sve to ima u vidu, pravo je čudo da još uopšte ima nešto u toj smrdljivoj vodi. A nekad... Eh...

Srećom, postoje ribolovačke priče. Kad plovak zatitra, krene u stranu pa potone, kad se štap naglo savije sve do vode, kad povuče iz sve snage a vi oštro kontrirate – onda ste car. Ko to shvati, taj je ispekao zanat i ništa ga ne može odvratiti da sutradan pokuša ponovo.

Ako već ne može živeti od pecanja, čovek može da živi za pecanje. I u najmračnijim vremenima čovek koji peca je slobodan čovek. S pravom da cele zime sanja, a celo proleće, leto i jesen čeka ribu svog života.

Pa kopiraj par recenica/kratki pasus, stavi u gugl, i pritisni enter.


eto, sto godina si, u tehnoloski superiornoj americi spucao u guzicu, i ne umes da koristis prosti pretrazivac (zapravo, ako izuzmemo kinesku kompaniju baidu, i tencent, vrlo napredan) - vlasnistvo stare dobre enesej (*mada, možda je i mornaricka obavestajna? - posto su maps mornarica?)

-sad, posto sam te dzabe poducio kako da nadjes digitalnu informaciju, ne treba 35 dolara :) - budi fin, i kaži hvala. dobro, znam da nisi fin, nego ono - kao kad te amer uz osmeh pita „how do you do?” ili s' ovih prostora „shta ima?”.

evo probaj ovde, ako ti gugl ništa ne izbaci :) :)

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=897973&print=yes

Charles Darwin said, „It is not the strongest of the species that survives, nor the most intelligent. It is the one that is most adaptable to change.”

Ovaj statement vazi i za sve vrste investiranja.

Pazi kad sam bio spreman da stavim soma na to da nećeš reci hvala, nego da ćeš već nešto da vrdas - zato što si jedan, sustinski nevaspitani bizgov.

Pa tu se ni ne kaže da su svadjalice glupi - nego da se ne svadjas sa glupanima. -znaci svadjaj se sa sebi ravnim, ili pametnijim, eventualno (jer si ti onda glup - pa eventualno imaš malu prednost :) - mislim ne ti, nego taj neki hipoteticki svadjalac).
mada evo iz polemika tu sa ponekim, vidimo da to u praksi i ne radi bas tako. doduse, nije isto polemika i svadja. -posto je pametnom (recimo ja) polemika polemika, a manje pametnom (recimo santa) je polemika-svadja, i onda bi on, samo da može, sada nama toljagom po ledjima, kako to ameri rade od kada su poceli da dolaze na severnoamericki kontinent rade, dao po jednog fajzera i revakcinisao nas, i naterao da ga postujemo ne zato što zasluzuje postovanje, nego zato što ima tajtl.
recimo.
to ti je odlika tupsona - kada u polemici biva sateran u cosak, i kada sve sto treba da uradi je da kaže - gle, nisam u pravu, stvarno nije tako, nego je ovako - tupson će radje da te nabusi sa pet komada iz satgana, nego da to kaže. (kinezi recimo, i cela ta azija su primer toga - tupsoni neopevani, al' da on kaže da je nešto pogresio - tooo se neće desiti).

„dok god je partija tamo na vlasti - nema preterane opasnosti za zapadni svet, barem još par vekova.”

Pa dobro Sale kad to ti kažeš, oma mi je lakse,

Koliko juče primetih onako ovlas i na vestima da uz blagoslov AV-a,
finansisku potporu crnoputih Arapa i truda kosooke brace Kitajaca udarise kamen temeljac koji će da preporodi balkanski region.

Sve u svemu,konacno se ostvaruje prorocanstvo koje je svojevremeno
usadjivano u narodnu svest; „nema veze - naseljavacemo Kineze!”

P.s. ovo u vreme kada su sela pocela naglo da odumiru i na pitanje
seljaka (tj, seljacina-seljobera kako izvesni tvrde) „pa kad mi
odemo odavde u vabrike,varosi i gradove - ko će ovu zemlju raditi?”

... pa bukvalno od kada ista postoji), i seljober/seljacina (pezorativni izraz - oznacava majmuna, koji treba da evoluira do stadijuma „malogradjanin” - kakvih je recimo pun grad ovaj u kome živim. ...

Neosporno,

Što se da primetiti kod ophodjenja izvesnih ucesnika koji su
odrastali u sredini i vremenmu kada su 'pezorativni' izrazi
postali uobicajena praksa opsteg ophodjenja. Ne samo prema
'selji- seljoberu', već uopste prema okolini u kojoj se poniklo
i stasalo. Nova klasa ogranicenih vidika koji pikaju loptu u
sokacetu na male golove,kesaju na trole, dobacuju prolaznicima
znanim-neznanim.svejedno, putnika namernika posalju na suprotnu
stranu sveta ili pak opominju da 'zbog struje'preskacu tramvajske sine i tako dalje i tako blize. Roditelje osim cale-keva oslovljavaju sa matori-stara, žive u gajbama dve tri generacije i gde se uvek nadje dzeparca za pivcugu,vutru,koncerte,utakmice i obavezan odlazak na more, edukuju se do svoje četvrte decenije
prosipajuci mudrost i znanje - uglavnom po prcvarnicama do u
kasne sate, prate savremena dostignuca i davaju uputstva bez da
to neko potrazuje, bore se za tudja prava a sa svojim ne znaju šta bi i kako bi... i da ne dužim;-(

p.s. cast izuzetcima koji su u vecini, ali ne i ulozi da vode
siru zajednicu koja vapi za promenama,jer svemu ima kraja.

„Mislim da si gledao neke pogresne emisije na tv, ili slusao pogresne na radiju, ili citao pogresne novine, pa na osnovu toga stekao neku sliku.”

Nije iskljuceno,

Pogotovo u vreme formiranja licnosti kada se stvarao mit o novom
dobu i 'covecima'- naravno. Ono sto ti gladnom ponude (ne imajuci izbora) progutas na brzinu u slast, pa kad se stane na svoje noge
sve ti ono tkr. presedne. Naravno ne svakom, ali bogme velikoj
vecini u kojoj sam se zatekao. I pravo da ti kažem nisam bas nešto ozlojedjen po put tamo nekih koji su uzleteli visoko, pa čak i nebu
pod oblake. I ne zavidim im ni malo na titulama niti pak srdim kad
me oslove; 'nepismeni-polupismeni zanatlija. seljo,seljacina,seljober
i tako to', jer na to se vremenom navikne pa ti postane svejedno.

p.s. još uvek mi odzvanjaju one poslanice iz naroda (i roditelja naravno) „da bez muke nema ni nauke”.