Idete u Austin?

Santa, nadam se da nećeš zameriti sto temu koristim da opisem scenu koja mi se mota po glavi. Nema veze sa toplim gradovima, ali ima sa emigracijiom :)

Kada sam dosla u Kanadu prva stvar koja mi se urezala i čini mi se da i danas mogu da prizovem u secanje je njen miris. To je bio miris novog, drugacijeg, mladalastva, kraja, početka, strasti i radoznalosti. Gde god bih usla osecala sam taj miris. Bio je to miris koji osetis kad stignes „kuci” i to sam odmah znala. Za mene je kuca uvek bilo more, voda i bela pena koju talasi naprave kada udaraju u stene. Nepregledne nijasne plave, zelene i teget boje koje se stapaju , pojavljuju pa nestaju, miris oleandra, borovine i svezih smokava koje smo uvek jeli sa korom. Veliki deo onoga sto sam danas je oforomljeno u letima u toku kojih sam iz dana u dan sa terase gledala u slobodu, sirinu i moc koju ima voda. Ta slika me je i dovela u Kanadu i ovde mi mnogo puta dala vetar u ledja.

Jedna od prvih sitnica koje su mi privukle paznju je bio Body Shop-ov parfem u relativno običnoj, čak i neuglednoj providnoj bocici U njemu se nalazila plava tecnost koja se zvala Oceanus. Mirisao je na more „za sve pare” bio i ostao mi nerazdvojni saveznik tokom svih godina koliko se proizvodio.

Ovu pricu pricam zato što sam bas danas kupila novi parfem. Zove se Ocean di Gioia i Armanijev je. Kupila sam ga jer lici na Oceanus, iz nostalgije za onim što taj miris predstavlja mnogo vise nego potrebe. Ocean Armani je u svemu bolja, vestija i sofisticiranija verzija davnog Oceanusa. Ali i pored svega toga nema ni priblizno toliku snagu. Nema, jer Oceanus je mirisao na san o zivotu koji imaš sa 25 godina kada si na vrhu onoga do čega možeš da stignes u vezi sa nebom. A to ni jedna formula kasnije ne može da ponovi. Bas kao ni nas.:)