„Zamišljam Decembar 2015 u Srbiji
kada krene Ruski gas:

Svako jutro,svaki Srbin,
u modernoj kineskoj garderobi,
seda u talijanski auto,
vozi ulicama asfaltiranim nemackim parama,
kupi za dorucak meksicku tortilju,
i stigne na posao u austrisku firmu.
Ukljucuje japanski kompjuter
i na engleskom obavlja razne obaveze.
Kad se vrati sa posla
otvori vrata francuskim kljucom,
opere ruke turskim sapunom,
otvori slovenacki frizider,
izvadi konzerviranu americku ranu,
nalije casu portugalskog vina,
upali juznokorejski televizor,
i uziva gledajuci latinoamericke serije,
dok ga greje ruski gas.
Eto, zato volim Srbiju
i sve domaće!”