Ta glupost sa paradom se može vrlo lako rešiti, dopustiti je a organizatorima unapred staviti do znanja da sve što se slomi i ošteti u gradu oni plaćaju. Znači ostavite depozit toliko i toliko kešovine za lom dnevnice policiji pa šetajte. Pa da vidim onda ko će da se šeta?

Молимо Господа да спречи ту демонску параду у нашој Отаџбини. Умјесто да имамо у јавности истицање правих вриједности: Брака, Породице, Поштења, Части, Образа, Братољубља, Слоге... слављења Господа у Цркви, ми се јадни расправљамо још о тим сатанским стварима које нам натурају германско-романске безбожне културе.
Боље да призивамо обнову и сјећање на Призрен, Книн, Константинопољ...

Боже, спаси и помилуј.

Један млад свештеник би постављен од архијереја на неку забачену планинску парохију. Ту се сусретне са црквењаком Исидором, кога су звали Иса Јандал (јандал значи човек мимо друге људе, у песми „јандал од сватова”). Почне поп питати црквењака о људима своје нове парохије. А злореки Иса ни о ком лепе речи, него све најцрње. Те овај је каишар, те онај је лопов, други опет пијаница, коцкар, многоженац, безбожник, разбојник, кривоклетник, несрбин, све никакви и наопаки људи. И све никакве и наопаке жене, безаконице. Само он, Иса, ето нашао се у том трњаку као осамљени бели крин. „Одавно ја, попо, муку мучим сам са овим поквареним родом, а сад ћу бар делити муку са тобом”. То уплаши попа и забрине тешко. Али кад је дошао у додир са људима, види он да су то добри и побожни људи: Поштен и мирољубив свет. Ништа од онога што му је црквењак причао. И Из дана у дан увери се свештеник, да су његови парохијани, сви осим Исе, мили и честити наши планинци.

Кад је настао Часни пост, пуна црква народа спрема се за Причешће. По обичају, сви моле попа да их исповеди.

Поп стане пред народ и објави:

- Браћо и сестре, није потребно да се исповедате. Све ваше грехе и који јесу и који нису, исповедио је мени црквењак Иса. Само он није исповедио своје грехе. Зато, сви приступите да се причестите. Једино Ису црквењака не могу причестити.

Свети Николај Жички