Последњи служитељ те цркве је умро пре 2-3 године, пре тога прешавши у Православље и оставивши све тестаментом манастиру Чокешина, чија се игуманија Ана бринула о њему док еј био болестан и обавивши све око опела. Још није решен статус те цркве, као и друге на Петроварадину.

Pretpostavljam da je reč o crkvi na severno-istocnoj strani Bajlonove
Pijace,na uglu odakle pocinju ulice Knez Miletina i Drinciceva.

U hramu koji je decenijama bio zapusten,tokom 90-ih je sluzio kao neka vrsta kluba-pozorista 'napredne' omladine,ciji je glavni tutor bila M.M.,kcerka pocivseg presednika krnje Yuge i Srbije.

Ovo sam saznao od kumova početkom ovog veka,koji imaju stan u jednoj od pomenutih ulica preko puta hrama.Skoro svake noćije trestala muzika do u sitne sate,a ponekad senlucilo iz vatrenog oruzja.Stanari nisu mogli spavati,zalili se nadleznima,no ni nikakva vajda.
Moja kuma jedne noćiskuva pun lonac vode pa sa sprata prospe na gomilu.Neki od 'slavljanika' nasilno razvale ulazna zakljucana vrata,i krenu od stana go stana,sprata do sprata sa istragom,no ništa od toga.
p.s. nezvanicno se govorilo da je pomenuti hram pripadao nekim novovercima koji je u posleratnom dobu(posle 48-e)lagano opusteo,
kao uostalom i mnogi pravoslavni hramovi.