Diskusije : Pravoslavlje

Komentar
Филозофски о злу
tv-putnik
15. februar 2011. u 18.40
Да ли можемо да верујемо у свемоћног и доброг Бога када је свет пун патње? Да, одговора амерички филозоф Алвин Плантинга.

Зло постоји од како је света и века. Још пре 2300 година о томе је говорио грчки филозоф Епикур, а и у Старом завету наилазимо на питање: Зашто Бог не уклони бол? Неки савремени филозофи сматрају да је логички немогуће веровати у Бога и прихватати постојање зла. На тај изазов је покушао одговорити Алвин Плантинга.

Алвин Плантинга је један од водећих аналитичких филозофа од објављивања своје књиге «Бог и друге мисли» 1967, г.
Тајм магазин га је 1980. г. назвао једним од водећих хришћанских филозофа Америке.

Али нису баш сви срећни због њега.
Истакнути атеиста и филозоф Квентин Смит је 2001.г. написао о Плантингиним насљедбеницима: «Док су природњаци остајали пасивни; савремене филозофе су временом прожимале реалистичне верзије теизма под утицајем Плантинге, па је данас можда трећина професора филозофије постало теистима - углавном православно хришћанским.„

Али, и поред великог значаја и велике продукције, Платинга није лак за читање. Није лако репродуковати у неколико реченица његов поглед на проблем зла. Главни му је аргумент да Бог није могао тек-тако једноставно створити бољи свет, јер је свет морао бити насељен слободним појединцима. А уз слободу, руку под руку, иде људска слабост и погрешивост - да бирају погрешно, наносе бол, и људска издаја - нажалост често испољавана у односу на своје најближе.

Аргумент Платинге се популарно назива ”одбрамбеним механизмом слободне воље„ јер у суштини спаја окрутности света са слободом избора човека.
Проблем зла може бити разматран из неколико углова. За многе је то питање не само теоријско, већ и практично, нарочито у сусрету са болешћу када се многи запитају - Зашто нас Бог не зацели? Или попут атеиста - Да ли је вероавтно да има Бога ако је свет такав какав јесте?

Не тврдим да Библија пружа одговор у потпуности. Али како каже Плантинга, верујем да је данашње стање света последица људског избора. Тако су и болести, земљотреси и друге катастрофе (које без сумње није створио човек), индиректни резултат људског деловања.

Основа хришћанске вера је да је зло интегрисано у нашем свету јер је човек изабрао непослушности Богу у рају. Зато и не треба да мислимо да је наш свет такав како Бог хоће. Зло је лоше. Јер тек када Бог створи ново небо и нову земљу биће поново све, баш све, добро?
”
tv-putnik
16. februar 2011. u 18.37
Otkud zlo u čoveku?

- Naivno je smatrati da zlo ima samo socijalne korene. Socijalni efekat može samo da ga pojača, ali je pravi uzrok zla – satanski put, put protiv Boga koji postoji u čoveku. U čoveku nema prirodne izopačenosti, već postoji sklonost ka grehu, kao posledica pada – upravo zato se bebe krste. Greh je bolest, ali izlečiva.

- Kako hrišćani treba da se odnose prema onima koji čine zlo?

- Apostol Pavle kaže da „naša borba nije protiv krvi i tela … već protiv duhova zlobe u podnebesju” (Ef. 6, 12). To jest ne sme se osećati mržnja prema čoveku, već se svi napori trebaju usmeriti da se oslobodi od tog zla.

- To jest „Ne budi pobedjen zlom, već pobedjuj zlo dobrim” (Rim. 12, 21). Ali kako je to moguće?

- Jedna je stvar kada je zlo očigledno i čovek vojuje na strani dobra. Druga je stvar kada čovek sam odlučuje šta je zlo, sam sudi i pokušava da postane izvršilac tog suda. Može biti veliki broj situacija, ali najvažnije je čime se čovek rukovodi čineći ovaj ili onaj postupak. Kada štiti sveti dar života, zaustavljajući zlo – to je jedno, ali kada situacija nije tako očigledna da sam neće upasti u mreže zla, treba se rukovoditi rečima apostola Pavla:
„Pobedjuj zlo dobrim”.
U suštini boriti se sa zlom je moguće samo na jedan način: da bi bilo više svetlosti, i da bi tama odstupila treba upaliti sveću. Mi uvek imamo duhovni put rešenja problema – molitvu.
Sa zlom se može boriti zaustavljajući ga u sebi, ne dozvoljavajući sebi da se isprovociramo na zlo kao odgovor na isto. A čovek često odgovarajući na zlo čini veće zlo smatrajući da je u pravu što to radi.

Čak je i Hristos rekao da On ne sudi od Sebe: …sud je Moj pravedan, jer ne tražim Svoju volju, već volju Oca Koji Me je poslao„ (Jn. 5, 30).

Pored suda ljudskog i Suda Višnjeg, Božanskog, postoji još jedan sud koji ne treba dugo čekati da bismo shvatili kako radimo. To je sud naše savesti, a savest još nazivaju glasom Angela Čuvara u nama.

...
odlomak razgovora sa arhiepiskopom Belgorodskim Jovanom
iz knjige ”Ljubav dugo trpi„
...”
tv-putnik
17. februar 2011. u 15.42
За сваку нашу несрећу крива је
или наша лакоумност, или наша гордост,
или наша глупост, или наш порок. (Јован Дучић)
-----------------------------------------------

Мржња оних који су зли није толико опасна као њихово пријатељство. (Бранислав Нушић)
-----------------------------------------------

Кад човек нема свога добра, туђе зло премеће. (народна)

-----------------------------------------------

Кад би Бог кажњавао за свако учињено зло,
не би на земљи остало ни једно живо биће.
(Меша Селимовић)

-----------------------------------------------

Не бој се смрти, него зла живота. (народна)
probisvijet
(siromah)
17. februar 2011. u 17.36
Zlo po svojoj prirodi ima sposobnost da koristi dobro za svoje perfidne ciljeve. Djavo uziva da vara ljude! Bilo da se radi: o katolickom krstu u srcu Srbije Nisu,o „sitnim novotarijama” u pravoslavnoj Liturgiji, o „slučajnom” izostavljanju 700 000 novomucenika jasenovackih iz crkvenog kalendara, o „privodjenju pred lice pravde” u rodnu Hrvatsku Dinka i „Esperance” Sakic.

Sve gore navedeno ima jednu zajednicku karakteristiku: dobri ljudi nemaju ništa protiv. Tako svi mi ucestvujemo u prevari jer mi i niko drugi nemamo ništa protiv. „Do 1054 smo bili jedna Crkva”,„ko sam ja da imam svoje mišljenje o tome, vladike znaju najbolje, nemam ja doktorat teologije nego vladika Atanasije”,„Da li se 700 000 zrtava genocida kvalifikuje da budu u crkvenom kalendaru?”, „Konacno stize ih zaslužena kazna”.

Sve je prilično jednostavno: samo treba učiniti da dobri ljudi nemaju ništa protiv?
Filosofos
20. februar 2011. u 15.40
Нигдје се Плантинга не назива православним хришћанином, не знам откуд толика опшињеност. Са друге стране, тај исти магазин га назива водећим orthodox Protestant философом. Значи, мало више пажње када се пишу осјетљиве ствари. Свако добро!
tv-putnik
20. februar 2011. u 16.35
филозофусе, хвала ти на добром опажању. У праву си. Мене је у ствари заинтигрирао следећи цитат:

„Док су природњаци остајали пасивни; савремене филозофе су временом прожимале реалистичне верзије теизма ..., па је данас можда трећина професора филозофије постало теистима - УГЛАВНОМ ПРАВОСЛАВНО хришћанским.”

tv-putnik
20. februar 2011. u 16.58
Па сам помислио на Јеротића и његово филозофирање/размишљање на питање:

„Да ли човек може к Богу без зла у свету и у себи?”

па каже:

„Оно што нас мучи и што тражи егзистенцијални одговор, човеков је став према Злу. Да ли га, најпре, препознајемо као зло; ако смо га препознали, шта са њим?
Да живимо у симбиози са њиме, као да га нисмо познали; да свесно сарађујемо са злом, увећавајући га тако (и у себи и у свету), или да се боримо против зла? Одговори на ови битно питање различити су, и зависе, у првом реду, од наше вере.”
tv-putnik
20. februar 2011. u 17.11
... „Наше знање о Злу које јасно видимо код другога човека и народа, као у великим збивањима (најпре у ратовима, природним катастрофама, епидемијама),
много мање јасно у себи самима,
не би имало имена, нити би толико заокупљало нашу пажњу; да не постоји, у видљивом и невидљивом свету; нека противсила, нешто супротно Злу. Шта може да буде супротна сила него Добро, а коме га онда приписати него Богу!

Ако смо стигли до ове границе у нашем размишљању о Добру и Злу, остаје још један, немали напор, да поверујемо да је Добро јаче од зла, а Светлост моћнија и трајнија од таме.”
tv-putnik
20. februar 2011. u 17.47
а на ово се лепо могу надовезати речи Св.Јустина Ћелијског:

„Опасно је бити човек; опасно је бити приклештен између две беконачности, које се такмиче у тајанствености и загонетности.
Човека плене и једна и друга. И једна и друга се неуморно отимају о несрећног човека. Згуснуте у два света, оне ударају о човека... И он се, измучен и израњављен, ратосиља и (од) једног и (до) другог света, али не може ван њих, и иза њих. Таква је коб његова.”
jessiejames
(attorney)
15. mart 2011. u 18.16
Tropar Ognjenoj Mariji:

Тропар, глас 4:
Агница твоја, Исусе, Марина
зовет велијим гласом:
тебе, женише мој, љубљу,
и тебе ишчушчи страдалчествују,
и сраспинајусја и спогребајусја крешченију твојему,
и стражду тебе ради
јако да царствују в тебје,
и умирају за тја
да и живу с тобоју:
но јако жертву непорочнују прими мја
с љубовију пожершујусја тебје:
тоја молитвами,
јако милостив спаси души нашја.



Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Tassel Necklaces?
.