Божићни пост траје 40 дана (па се зато још зове и Мала Четрдесетница) од којих је последњих 5 дана Предпраздништво Рожђества Господњег. Предпраздник Рожђества почиње 20. децембра (2. јануара по новом) и окончава се 24. Децембра (6. јануара). Предпраздништво у многоме одговара Страстној Седмици Великог Поста – и по строгости поста и по Службама.

Од 20 дец/2.јан. пости се на води осим суботом и недељом када је разрешење на јелеј и вино. Риба се не дозвољава ни у каквом случају и ни једним типиком у овом периоду ( нормално осим за оне који имају разрешење духовника).

На повечерју сваког дана се чита Трипјесњец са ирмосима Страстне Седмице и истим крајестрочијем као канони прописани за Страстну Седмицу. По окончању Канона (после ирмоса 9. песме) полаже се поклон. Кондак Предпраздника.

На Навечерије Праздника (Бадњи дан, Сочелник) 24. дец/6 јан. је дан најстрожег поста. На повечерију (вече уочи) се поје трипјесњец као и осталих дана у Предпраздништву а ирмоси овог Канона су са Велике Суботе. Ујутро се читају Царски Часови а по том се служе скупа Велика Вечерња и Литургија Св. Василија (исто како се Вечерња и Литургија држе на Велики Четвртак). По завршетку службе на средишњи налоњ износи се Икона Праздника и пред њом се пали свећа и певају се тропр и кондак Рожђества (пошто је вечерња уствари прва служба долазећег дана) па се икона опет уноси у Олтар. Овај дан се одликује потпуним уздржавањем од јела и пића до вечери (што је најраније после отпуста Вечерње а негде и тек када се појаве звезде на небу). На трпезу се износи само једно јело и то вариво од боба, пасуља, пшенице, сочива (зато се овај дан код руса и назива сочеЉник од преправњеног сочеВник јер се сочивом називало вариво од сухог зрневља). Уз то се још може кушати и неготовњена храна (тзв сухојадење) као на пр. суве шљиве, ораси, семенке (зато је код нас на Бадњи дан праве резанци са орасима и износе суве шљиве).