Сада ћу да вам препричам догађај са прошлонедељне Литургије. Радња се дешава у храму Св. Александра Невског на Дорћолу - БГ. Литургија тече својим током. Храм пун народа. Присутно 5-6 свештеника и 2 ђакона. Након читања Св. Јеванђеља, на амвону остаје ђакон који га је читао, да одржи беседу!!!

------------------
1. Потпуно неуобичајено да ђакон поред 5-6 присутних свештеника држи беседу.
2. Беседу почиње о управо прочитаном делу Јеванђеља, да би у једном моменту прешао на причу о наводним финанцијским малверзацијама у ЕРП.
3. Чим је о томе почео, из народа се, са разних крајева храма чују узвици негодовања и неодобравања тог што ђакон прича.
4. Ђакон почиње да убеђује народ како је то што он прича истина... али, не успева. Узвици негодовања.
5. Онда прича како то што прича не представља напад на Артемија. Ни то не пролази... Узвици негодовања.
6. Изнервиран, ђакон подиже Св. Јеванђеље у намери да се окрене и врати у олтарски простор. Док држи Св. Јеванђеље уздигнуто, говори: „у цркви се не коментарише”.
-----------------------------
Литургија се наставља даље у мучној атмосфери. До краја, нема више никаквих инцидената.

Ово изнад су чињенице, а сад нека моја размишљања-питања...
----------------------
1. Чему таква саблазан и узнемиравање народа у време поста?
2. Као да некоме савест није мирна, па би свој немир да подели са народом?
3. Свештеници мудро-лукаво стали у страну и препустили врућ кромпир ђакону.
4. Пошто је реч о епархији у којој је патријарх заправо надлежни епископ, то мора да долази од њега, или са његовим благословом.

Оно што је било оигледно је да народ није баш био спреман да прогута то здраво-за-готово.