Zaso? Da nisi možda planirao da ides na Moleban?

Хипократ (грч. Ἱπποκράτης), око 460. до око 370. године п. н. е. са острва Коса, сматра се утемељивачем клиничке медицине (медицине као науке) и најчувенији грчки лекар. Мало се са извесношћу зна о Хипократовом животу, осим да је подучавао на Косу, да је веома много путовао и да је још за живота био изванредно славан. Под његовим именом сачувано је тачно 130 списа. Отприлике половина тих списа представља касније фалсификате, пошто је 100 година распон између првих и последњих примерака у овој „колекцији”. Многи списи потписани његовим именом мора да укључују и рад других.

Остали списи сачињавају тзв. Corpus Hippocraticum који садржи списе који су од IV веку п. н. е. били приручна библиотека лекара и дали основу за терминологију која још и данас важи. Тешко је, међутим, издвојити оно што припада само Хипократу. Списи садрже како опште прописе (као, нпр. чувену заклетву лекара), тако и извештаје ο болестима (често у облику белешки), дијагнозе, прогнозе, описе појединих болести (међу њима најзначајнија је расправа Ο светој болести), дијететска упутства (и за здраве). Свим списима је заједничко то што су строго научни, што осуђују праксу свештеника (лечење магијом), што признају природу (physis) као лекареву најбољу помоћницу, а пре свега високу професионалну етику.

Дела су писана јонским дијалектом и, према сврси и постанку, различитим стилом. Најбољи од њих представљају фазу у којој је медицина тежила да постане рационална и научна у свом приступу дијагнози, прогнози и лечењу. Успех у овом покушају је био ограничен, али током 2.000 година бољег рада није било; попут Аристотеловог рада и Хипократове ће идеје доминирати дисциплином и временом постати светиње. Многе болести наведене у Corpus Hippocraticum приписиване су неравнотежи између четири телесна „сока”, а лечење се у великој мери сводило на одмор, дијету и вежбе, а не на лекове. Његове анамнезе су задивљујуће концизне и многи од његових описа и коментара још увек нису застарели.

Pomaze Bog.
Zašto moleban nije odrzan možemo da pretpostavimo. Tu može da se nadoveze i pitanje zašto je samo gospodin Tadic pozvan na ustolicenje patr.Irineja na Kosovu i Metohiji?
Drugo, narod koji je u dijaspori ne može da odlucuje o normama moranog i duhovnog zivota ljudi u zemlji u kojoj žive.To samo mi u Srbiji zbog našeg otpadnistva i otpadnicke vlasti koja je prodala sve pa hoće i nas moral da proda, može svaka susa da nam odlredjuje norme morala i kulture. Čujem da neki upoređuju situaciju iz sv.Pisma gde Gospod brani bludnicu sa ovim jadnicima. Pa bludnica nije radila ništa nastrano a nije ni reklamirala svojim bludnacenjem, dok ovi bednici se ponose umesto da se stide.A ta parada koju ja nazivam paradom srama, izdajnicka vlada je dala kao poklon izopacenoj Hilari koja je danas u Beogradu.

Покушаваш да ме убедиш да црно није црно, него бело... е дакле, свашта...