A da mi lepo pustimo Sabor da raspravlja i odlucuje o ovim stvarima... Ako me pamcenje dobro sluzi, svi Vi koji sa tolikom fanaticnoscu branite Vladiku Artemija, najpre ste osporavali odluke Sinoda, pozivajuci se i obavezujuci se na odluke Sabora... Sada Vam ni odluke Sabora nisu po volji... Alo ljudi - DOSovski Vladika, Klinton, Olbrajt, Taci, neosporne finansijske malverzacije, Sinod i Sabor rekli svoje, a uz sve to neki Asistent najkorumpiranijeg fakulteta u Evropi stao u Njegovu odbranu...
Ma dosta je vise praznih prica... Stvari su i vise nego ocigledne...
Mnogaja Ljeta Patrijarhu srpskom Gospodinu Irineju...

Позивање у Саопштењу Епархије рашко – призренске на писма Ректора Универзитета и Декана Правног факултета у Крагујевцу, поред правне, има и своју моралну димензију. У наведеним писмима, као и у садашњем Саопштењу Епархије рашко – призренске, помиње се књига „Истина о случају владике Артемија”, као најбољи доказ о нашој лошој „професионалној кредибилности”. Управо супротно, историјат ове мале књиге морално разобличује митрополита Амфилохија и бившег епископа захумско – херцеговачког Атанасија. Наиме, књигу „Истина о случају владике Артемија” још у штампарији је украо тајни цензор моћних архијереја, који је тако, и пре приређивача, мр Зорана Чворовића и мр Соње Спасојевић, дошао до ње, оглушујући се о речи Христове - ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту, он је лопов и разбојник„ (Јн. 10. 1.). Овај разбојник и цензор није нико други до један парох Митрополије црногорско – приморске, кога је за свештеника рукоположио бивши епископ захумско - херцеговачки Атанасије. Бахати лопов се исте вечери, следећи свог учитеља, похвалио сопственим безакоњем, заборављајући при том на значај сведочења као доказног средства. Тек после тога уследила су ”чувена„ писма Ректора и Декана Патријарху. Ова писма морално дискредитују њихове праве иницијаторе - митрополита Амфилохија и бившег епископа захумско – херцеговачког Атанасија - и због тога што су они за егзекуторе морално – верског кажњавања мр Зорана Чворовића и мр Соње Спасојевић узели садашњег декана Правног факултета проф. др Предрага Стојановића, као и проф. др Ненада Ђурђевића, који је био присутан на пријему код Патријарха. Реч је о особма против којих се због продаје испита води кривични поступак у чувеној афери ”Индекс„. Зато, ако је писац Саопштења наш професионални углед проверавао међу овим и њима сличним особама, онда смо ми врло задовољни што су оцене о нама тако ниске. Међутим, верници СПЦ мора да добију одговор на питање, како су се лица оптужена за продају испита нашла у улози брзих инквизитора, а све за рачун митрополита Амфилохија и бившег епископа захумско – херцеговачког Атанасија.

Поред професионалног, безимени писац Саопштења оцењује и наш стручни кредибилитет. Тако се наше анализе називају ”псеудоправним„, ”површним„ и ”политикантским„. Процењивач нашег правноисторијског и црквеноправног знања је и овог пута остао непознат, као што су непознати сви Синодови правници који су се ”прославили„ својим поднесцима, актима и канонским тумачењима. Српски народ треба да зна да су се налогодавци оваквих саопштења својим безакоњем, спроведеним у своје име, а за туђ рачун, одвојили не само од верујућег народа, већ и од најбољих имена српске правничке струке. Тако је један од чланова Правног савета СПЦ, угледни београдски професор права, заједно са писцем ових редова, потписао ”Апел за заштиту правног поретка СПЦ„, док се оваквим Саопштењем Епархије рашко – призренске доводи у питање компетентност једног другог члана Правног савета СПЦ, такође угледног београдског професора права. Наиме овај правни историчар је, заједно са још двоје својих колега, за мр Зорана Чворовића написао, да је ”заслужио епитет најбољег међу правним историчарима најмлађе генерације„. Осим тога, магистарску тезу Зорана Чворовића, ”Хришћанске норме у Еклоги„, три наша најугледнија правна историчара оценила су као ”веома специфичну мултидисциплинарну тему, која је изискивала добро познавање како хришћанских правила, тако и развитка византијског права„. ”Његово познавање хришћанских норми у Еклоги„, додали су ови потписници Извештаја за избор у звање асистента, ”нису ствар формалног сазнања, него ’инкорпорисаног’ знања„ (Извештај Комисије за избор асистента бр. 1490. од 31. 05. 2010. на: www.jura.kg.ac.rs). Потписник ових редова ће увек водити рачуна о мишљењу најбољих представника правничке струке, док ”стручне„ оцене сумњивих правника и некомпетентних лица, а уз то и безаконика, једино говоре о њима самим.

У Саопштењу Епархије рашко – призренске наводе се и две наводно нетачне тврдње у нашој изјави датој дневном листу ”Правда„ од 15. 06. 2010. г.

Прва се односи на нашу констатацију да је подпредседника САД, Џозефа Бајдена, приликом његове посете манастиру Високи Дечани, примио владика Теодосије, иако је по писцу Саопштења он тог дана био у Београду. То што владика Теодосије није физички био у манастиру не мења суштину ствари, јер је Бајдена примио владичин заменик, о. Сава Јањић, који је за тако значајан акт морао да има благослов игумана, владике Теодосија. У супротном нешто дубоко не би било уреду у функционисању манастирске организације у Високим Дечанима.

Нешто озбиљнији покушај да се доведу у питање наши ставови из интервјуа, како би се Срби још једном завели за Голеш планину, односи се на примедбу из Саопштења да је и владика Артемије, као Епископ рашко – призренски, имао састанке са косметским Албанцима и функционерима САД. Не улазећи у оцену ранијих политичких ставова владике Артемија, морамо подвући начелну правну разлику између сусрета које су представници Српске Цркве и српске државе имали са косметским Албанцима и функционерима појединих држава пре 17. фебруара 2008, од таквих сусрета до којих је долазило после овог датума. Наиме, после проглашења независности терористичке квазидржавне творевине на делу територије државе Србије и међународног признања таквог чина од стране појединих држава, званични сусрети са представницима институција тзв. државе Косово и њиховим страним менторима могу имати карактер имплицитног политичког признања овог насилничког акта, као и правног аболирања извршилаца и саучесника сецесије. Налогодаваци Саопштења би да избришу ову битну разлику између својих и поступака владике Артемија, али правна логика је сурова, а политичка штета од оваквих поступака доћи ће, на жалост, брзо на наплату.

И најзад, сетимо се речи великог песника - Косово је грдно судилиште – јер нас оне опомињу да ће убрзо на овом великом свенародном Суду бити разоткривени лажни вођи и лажни духовници. Цена Истине ће бити висока, али то је једини пут за лично и свенародно очишћење и спасење.

мр Зоран Чворовић,
асистент на Правном факултету у Крагујевцу

http://borbazaveru.info/content/view/2507/1/”