Изгледа да сада све може.
Кад може да се отера Владика без икаквог доказа може и монах.

http://www.mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/113-2010-05-23-21-47-32.html

Ima nas koji mislimo i drugacije od vas: Puna podrska nasoj SPC! Konacno da je ovaj sumasedsi monah bivši od Crkve odstranjen jer je cinio gore od komunistickih bezboznika, demonstrirao ispred Patrijarsije!
Odana djeca naše Majke SPC.
Kome Crkva nije Majka ni Bog mu nije Otac.

Znam da vas ima koji drugačije mislite, samo ne znam šta imate zajedničko sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom. Vaši komentari dovoljno govore koliko vam je ta crkva sveta. Ili ste možda od onih crkvenih karijerista, koji su u istoj našli uhlebljenje, pa sad moraju da laju za Gospodare. I eto to će biti pastva našim vrlim arhijerejima, uz naravno ponekog velikog ktitora koji gradi crkve za narod i istovremeno istom tom narodu guli kožu sa leđa. Previše se otpada uvuklo u našu Crkvu proteklih godina, oni koji ni u kakvom poslu drugom nisu bili uspješni pa su vidjeli dobru priliku da narodu prosipaju šuplju priču i da naravno žive od toga. Sada mi koji smo od Crkve tražili samo Carstvo Nebesko i ništa više moramo da slušamo ovaj poltronski lavež onih koji od nas tobože crkvu brane. Sram da ih bude.

I ja sam od onih koji podrazumevaju apsolutnu poslusnost Majci Crkvi.
Ne mislim da treba da vodim politiku Crkve i mislim da treba da negujem poslusnost svom duhovniku / parohu a on svom Vladici koji ima Patrijarha i SInod + Sabor. Uporiste za takav stav nalazim u APSOLUTNOM ubeđenju da Gospod može i od kamena da stvaori vernika, i da samo ON zna zbog čega je i gde ko postavljen. I još verujem da neće Otac moj dozvoliti da me u Kuci cija je On glava neko prevari.
KOnte, da li ja lajem za to što tako mislim?

Pa šta da vam kažem, vidim da ste se i sami prepoznali. Bog zna šta je kome i na umu i na srcu, pa on neka sudi. Ja znam da sve što sam napisao, napisao sam u svoje ime pa ako griješim odgovaraću za svoje grijehe na Strašnom Sudu. Meni je Srpska Pravoslavna Crkva najveća svetinja i ne mogu biti miran kada neko udara na ono što je najsvetije. Nemam pravo da ćutim i pustim da ovdje pravite od ozbiljnog i teškog stanja u Crkvi sprdnju i trač rubriku, pričajući malo o prasićima, malo o teologiji, malo davajući komentare na spoljni izgled monaha. A vidim da ste završili i ubrzane kurseve iz teologije, pa evo nam i novih termina kao NEOFIT, doskora je bila PARASINAGOGA, prosvijetlite nas, šta je sledeće? Jadno i kukavno!

Konte,
ja ti verujem da si odan Srskoj Pravoslavnoj Crkvi,ali drugacije mislis od mene. O nacinu razmišljanja mogli bismo da pricamo kao ljudi. U celoj situaciji najtuzinija je podela na „NAS” i „VAS”. Ok, krenulo je od Crne Gore, tamo se „slučajno” pojavio MIras i znamo na šta je izaslo. Videcemo kako će kod nas sve da se zavrsi jer se i kod nas prvo pojavio nas Dedeic ( raspop) da povede kolo protiv vrha SPC-a.
Tebe pozdravljam i želim svako dobro od Gospoda.
Da bi u drugacijem svetlu gledao situaciju sa monahom Antonijem savetujem da procitas knjigu „Monah KALIST”Ne znam da li imaš duhovnika, ali po tome kakav bes izbija iz tebe i kakve misli ti padaju na pamet mislim da bi otac Tadej bio starac izbora. On kaže„ Kakve su ti misli, takav ti je zivot”
Velika molba, oprosti sto sam dala sebi slobodu da te ja, i sama nenaucena, ucim. Tu slobodu sam uzela iz ceinjenice da po godinama mogu majka da ti budem (moje najstarije unuce ima 18 godina).
Prastaj

Битно је да није Ориген.. Који Кипријан- Свети Кипријан Картагински... или Свети Атанасије Велики? .. Битно је да је СВЕТИ.

Не улазим у „свињокоље” и „печење волова” (што се Стево и Стражбеница шале-боље се и шалити него свађати), него „цонте” врло је то површно и нехришћански осуђивати нас и називати „папистима” итд.
Какав „папа”? Он долази у обзир само ако се покаје пред Црквм Православном, одбаци јере римокатолицизма и врати се у окриље Цркве.
Маните се бубица које вам сатана убацује, и не брините се ви за Христову Цркву, јер Њу води Свети Дух и Христос јој је глава.
Нека нам Господ свима подари смирења, љубави и оданости Православљу. Ко се поунијати одрекао се Христа.
Папа је јеретик, ако се покаје - слава Богу!

conte прво научи ћирилицу па се позивај на Србе.

:)))

Помаже Бог и срећан празник!

Пробисвјете, ово ми је привукло пажњу:
-------
„Ulice Efesa su poplocane mermerom starih jelinskih hramova a hrišćani su ubrzano stvarali svoju novu koherentniju filozofiju na osnovu rupa u istoj na koje su im ”paganski„ filozofi ukazivali. ”Pagansku„ dijalektiku i ostale liberalne nauke nisu dirali jer su im trebali da se bolje obracunaju s ”paganima„ zestinom koja podsjeca na danasnje vrijeme i obrnuto
...”
-------

Мислиш ли да је Хришћанство стварало нове методе (у смисли средства, алата)? Да ли ће пре бити да Хришћанство преображава постојеће, обожава оно што затекне и даје му други смисао?

Данас је нпр. јако популарно у литератури и филму рећи да су хришћани гушили развој мисли, уништили античку философију и сл.

Да ли су се хришћани у тим, како рече жестоким обрачунима просто изражавали језиком и методима (склоповима) свога доба?

Зашто мислиш да они нешто „нису дирали”, у смислу окоришћавања, тј утилитаризма? Као, ето, требаће им...

Кад год се Стева мало примири, вас двоје се настављате... Пустите то, довољно сте паметни да видите/осетите када је доста.

A да ђаво устане против јереси, где би ти себе определио? Ко има више шанси да се покаје?

http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/foto01/dragan_davidovic.jpg

Obrve...:)

Како год да окренеш, дошло је крајње време за једну јаснију и одлучнију линију у СПЦ.

Иако лично мислим да је вл.Артемије нажалост жртвован (док је овај монах само последица претеривања и непослушности која кулминира у дрфскост), већ дуже времена се чини да су неки монаси/свештеници умислили себи да могу да нецрквено раде шта хоће и колико хоће?!

Зато сам заговорник одлучног деловања одозго надоле.
Иако је очигледна намера многих извана да се СПЦ растури, више треба да се плашимо
- унутрашњих немира,
- самовоље,
- непослушности,
- аљкавости,
- нецрквеног (читај настраног) живота,
- застрањивања (бизнис ибер алес)...

Зато понављам, крајње је време да се интерна неорганизованост и консеквентно нерешавање проблема превазиђе. Тек тада неће долазити до недоумица типа „може овако, а може и онако”, „кад могу они...”.

Ако је Владика Артемије жртвован (из било ког разлога) онда нажалост све што наводите као опасност по СПЦ је тренутно на делу.
Слажем се са Вама да је крајње време да се у Цркву заведе ред али само праведно и у интересу и вере и народа.
Ово сада личи на неку врсту диктатуре неколицине Владика који кажњавају све који се не слажу са њиховим ставом, првенствено екуменизмом а о финансиским малверзацијама да и не говоримо.

турбо, не буди глуп.
Тако размишља онај који гледа свет из свог дворишта у Србији. Дигни мало поглед, ниси у праву. Шта да радимо ми у дијаспори? Да не сарађујемо са другима? Да ли си чуо за једну нашу парохију која није била принуђена да изнајмљује молитвена места од других?

стево, ништа без дисциплине.
Морамо да престанемо са „ја знам најбоље”. Ништа без заједништва, и егоистична тврдоглавост не води ничему. Ни у цркви, ни у бизнису, ни у спорту... Нигде!

Кад мало боље размислим, егоизам помаже само ако си сперматозоид (а и сперма је плод заједничког труда...).

motritelj
(мотрење)
24. мај 2010. у 17.19
Црквени суд је донео пресуду и тако стоји. А да ли је пресуда ваљана или не, време ће показати. До тог времена - пресуда стоји како је изречена. Крај приче.

А сада опет оно питање о авторитету у Цркви тј. да Православном учењу нико али Н И К О није непгрешив. И ово важи за све људе без обзира у ком су чину. Као што Свјатејши Патријарх Иринеј каза у интервјуу Политици - народ је чувао веру онда када су владике и патријарси падали у јерес. А ово искључује онда слепу и лицемерну послушност, јер у супротном како би то народ могао очувати веру ако патријарх падне у јерес а ми дужни да безсловесно следимо?
----------------------------------------------------------------------
ово најбоље потврђују одлуке синода
и смјена владике Артемија,
не да су непогрешиви, него напротив, баш напротив

Тв-путниче,
за кога ово важи?

стево, ништа без дисциплине.
Морамо да престанемо са „ја знам најбоље”. Ништа без заједништва, и егоистична тврдоглавост не води ничему. Ни у цркви, ни у бизнису, ни у спорту... Нигде!

Само за нес мирјане или за све без разлике ко су и шта су?
Испада да смо за све криви ми који се питамо куда и како СПЦ иде а не они који је воде где и како они хоће.
Не ја не знам најбоље, чак знам веома мало али знам где ми је место и где је СПЦ до сада била.

Strudnica i Tesnik dva stara provokatora opet raspiruju seme zla.

Изгледа да вас двојицу ништа друго не интересује осим како кога да испровоцирате и како да минирате тему.
Прво вам је било смешно и спрдали сте се са сољу земаљском иако како кажете добро знате да је то у јеванђељу а сада овде на сва уста трубите о посту да би сви видели како сте ви добри хришћани и православци јер постите.
Заборављате да је Исус рекао:
„А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде сви људи где посте.
Заиста вам кажем да су примили плату своју.”
Тако и ви ко очему ви о посту, печењу прасића и волова ваљда да би свима показли како сте ви добри и како постите.

Вјерујем да је већини учесника познато име једне знамените планине код Српског града Книна у Крајини, и зове се „Промина”.
Промина је добила назив не по свом изгледу, не из географије, него по по једној цртици из историје Српског народа.
Српски народ ову планину тако је назвао када је било покатоличавање Срба у Крајини од стране римокатоличке силе...
Тада је велики број Срба Православаца прешао у хрвате римокатолике
(х-пишем малим јер нису Хрвати) и лијепо је то вријеме описао Симо Матавуљ у својој приповјетци „Пилипенда”...

Зашто ово написах?
Зато што вјерујем да је постављач теме; о. Нешо (а не познајем га, нити знам да ли је ваистину свештеник?), али мислим да је он „екумениста”, „паписта”, „ новотарац”, као што сам и ја, а то је једнако НУЛА ПОСТО!!!
Какве везе то има са причом?
Има поштовани дискутанти, има...
Многи од вас оптужују све нас који Вас позивамо на „оданост” Цркви, на „УЗДАЊЕ У БОГА ХРИСТА”, на ПОСТ на МОЛИТВУ, на ИСПОВЈЕСТ, на СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ, на исповједање ПРАВОСЛАВЉА до КРВИ- МУЧЕНИШТВА, - називате нас погрдним именима, тј- издајницима Христа и поклоницима папе римскога.
Зато она прича горе има везе.
Учио сам историју Цркве, историју Српске Цркве и њеног народа Српског, знам шта нам је чињено... трудим се да живим у Цркви и срећан сам што моје презиме под Црквом нашом крштено и одано јој до крви.
Први рођак ми је Мученик, пострадао „за Крст Чани и слободу златну”, не хотећи се одрећи Христа... и вјерујем да свако од вас има рођака мученика, свака српска фамилија има неког из даље или ближе прошлости што је пострадао за Христа... зато вјерујем да ће наш народ на крају запхјевати пјесму : АЛИЛУЈА ( Из „Небеске Литургије” Св. Николаја Жичкога)...
Ајде момци, ајмо искено, истинито, ни по бабу ни по стричевима већ по правди Бога истинитог:
Они који за владику Атанасија кажу да је паписта, сами су паписти.
Они који не поштују патријарха Српскога не поштују ни Светога Саву.
Они који демонстрирају испред Српске патријаршије папина су војска.
Владика Артемије је ваистину љубављу своје браће архијереја Српских на најмудрији и најбезболнији начин помилован, да не би изашла на видјело силна неправилност и поменутих 15 фасцикли, које ваистину постоје- али ЦРКВА не жели да их објављује јер није она „жута штампа”него Црква Христа Спаса.
Ми који вјерујемо Цркви, који смо одана чада Српским Архијерејима, а не револуционарима који се уледају на Луцифера који је подигао револуцију на Бога, вјерујемо да и ако она несрећа и пали лик из Ватикана дође у Ниш, да ће исто бити као кад је дошао у Бањалуку у село Дракулиће.
...Тамо су усташе за један дан поклале 550 Српске дјеце а „благослов” им дао ђаволски фра сотона - фратар Филиповић (иначе покрштени Србин).
Дакле, био је архијеретик и „творац атеизма” (Достојевски) у Бањалуци у нашој Светој Републици Српској („постоје три српске државе, једна је некрштена, једна је полукрштена једна крштена, некрштена је Црна Гора, полукрштена Србија, крштена Република Српска”- митрополит Амфилохије), и шта је било?
Опет се римокатоличка бљувотина и лаж обратила на њих, а не на нас. Нису се покајали, а јесмо ли се ми и РС поклонили папи?
Дабоме да не и нећемо никада!
Може се само он поклонити и комплет римокатолици пред нама и покајати за своју апостасију. Амин, Боже дај.
Даље, не пишем ово са мржњом јер је немам, они је имају јер спечене савјести не желе Истину, а ми их жалимо и молимо се Христу да се они покају за служење сатани.

Толико о томе колики смо ми паписти и остали придјеви (који управо и долазе из Ватикана и безумника), што не дамо своје вјере Православне, шшто не омаловажавамо наше свештенство, што се поносимо нашим мудрим архијерејима кроз историју до данас, који смо спремни главу на пањ пред ђавлима и слугама ђаволским- римокатолицима, муслиманима и осталим јеретицима...
Ко је онда паписта?
Ми, што смо у Цркви и живимо Црквено- Православље нам живот и смисао живота Христос и Његова Љубав или они, који (већина) не пости, не исповједа се, не посјећује Свете Литургије,презире свештенство, и мржња им је далеко изнад љубави и према Богу и према ближњима.

још се изгледа једино Руси и Бугари држе подаље од екуменске јереси,
а ми како смо кренули, ћемо се извињавамо курватима за јасеновац
послије свега оће нас лагано ко бекане, и то преко кога, преко нашег црквеног врха

Сви смо ми прихватили одређен календар, једино што неки као нпр ти то неће да признају или га исмијавају јер га зову „новим” календаром.
Питај кога год хоћеш који је данас датум, па нас обавести колико њих ти је рекло тачан, данашњи црквени, датум?

Али ако би званично почели да користимо Миланковићев календар, да ли би га тад прихватио?

Нисмо тамбурашвили (или како се већ зовеш).

Само покушавам да изразим неслагање са овим „руским” катакомбником изнад тебе.

Али, опет, са искреном надом да све ово умишљам, молим те Велики Црквени Суде за живу реч одбране, не себе ради већ монашког завета Богу ради који тежите ми наводно „у Име Божије” одузети, молим Те једино стога да се надаље не би урушавао дух светог Предања Цркве наше Јединосвете, те да се не би преко „свудаприсутних” политикантских медија по Србији народ побожни надаље смућивао Вашим даљим размонашавањима својих свештених неистомишљеника.

Једини девственик међу апостолима Свети Јован Богослов, који је у неку руку и праобраз свештеног монашког чина, у собом рукописаном јеванђељу, на питање Апостола Петра Господу, када је Петар указао на Јована речима: „А шта ће овај”, Господ одговара: „Ако хоћу да он остане докле не дођем (поново с Неба) – шта је теби до тога”. Шта ћемо чинити Велики Црквени Суде и да ли ћемо се усудити ишта слично пресуђивати поводом отимања завета монашких датих Богу Живоме, ако је Господ овом приликом , као што нам изгледа, управо благословио заветоване, правоверне, девствене слуге Своје све до краја овог времена греха, времена покајања , али и времена охолости. Просто речено ако се неко пред сведоцима заветовао Богу Живоме на служење у монаштву а не тада присутним сведоцима, могу ли сведоци располагати са тим заветом уколико заветовани није променио веру своју и окренуо се другим верама и боговима, имају ли право у то дирати или им следи Глас свише „Шта је Вама до тога” и „зашто стојећи на вратима Цркве не улазите у унутрашњост правоживља Њеног кроз веру нам спасоносну Њену - нити другима допуштате да уђу”.

Врлина која је основна и почетна у побожности, а која је самим тим и неопходна за спасење, по сложености – проста је, али се дугачким речима изражава: Страх Божији нераздвојан од храброг исповедања вере у Господа православљеног и познатог Црквом Једином Његовом Православном.

Страх Божији а не страх од људи па макар ти људи били наизглед и свештенство Његово које нам данас некакву модерну и реформисану истину проповеда. Јер увек се сви ми требамо присетити да је и Јуда имао и звање и одевање заједничко са смиреним Апостолима Светим, али дух притајено овосветски, маловерни а последично томе и разбојнички.

Када је свети Апостол Павле увидео неправедан и злонамеран суд над собом од стране тадашњих свештеника јудејских који су се бусали својим правоверјем и расуђивањем, изрече: „на цара се позивам”, тј позива се на државну власт да би се одбранио од тадашње умишљено православне свештеничке клике.

Стога, уколико ми се не дозволи усмена одбрана и јавно суђење пред Вама, још увек поштовани Суде, бићу приморан да се позовем и на Суд ове наше, иако у моралном распаду, али ипак државе српске и то једино стога да би се заштитили сви они које вашим тренутно иноваторским и пропапским нормативима желите поразмонашавати. Устав Цркве су свети Оци наши усавршавали ево већ 2000 година тако да је више него јасан, тј. јасно схватљив свима смирено послушнима, ма и не поседовали икаква знања сем искрености, стога се и свака непослушност и злоупотреба светих закона увек пројављује, ако ли не правним актом (услед неправде), а оно сигурно видљивим немиром гордости неправедних судија, тј са њиховим раздвајањем од Духа Љубави Распетог Смирења Христовог. Нека ни непријатељи наши дотле не стигну а камо ли Ви Господо који нам се Оцима називате, стога, - Оци нам се и на делу покажите.

Дакле, нека би нам Господ свима даровао уразумљење и љубав на делу благодаћу приметну, или, ако баш неки то крајње одбацују, нека им је Богом просто, те : „што чине нека чине брже” како би што краће мрцварили Истину Православну у земљи Србији и то све, још и у име Бога Живога, као Његови „папо-заменици” на земљи, наместо да буду Слуге Истине Његове, Синови Благодати Његове.

Уразумимо се сви кроз послушност учењу Једине Цркве Божије, иначе ће српска истинска искрена побожност ускоро пропиштати речима: Господе приђи с Небеса и види шта нам ови наши са православљем Ти Светим, и још чак и „у Име Твоје”, раде.

Пред Господом Живим, а ради оптужене браће наше (дакле и Ваше) све под претњом измишљеног и православљу страног „размонашавања”, дакле, ради браће наше - монашкога завета послушника православља светосавског - захтевам усмену и јавну одбрану моју пред Вама без икаквог временског одлагања овог срамног екумено-папског саблажњавања васцеле Србије са „места светог”.

Веровали или не
дана 28. маја 2010.г. иако грешни ипак монах Антоније,

На светог Пахомија Великог (оснивача монашког саживота) монах Антоније

Svako ima pravo i pred Bogom i pred ljudima da brani sebe i svoj licni stav. A da li je u pravu ili ne, sam Gospod će pokazati svoje pravo lice.