Помирење
likota
26. februar 2010. u 10.53
Помирење
Ноћас сам се својски испричао са собом,
први пут смо искрени били обојица,
први пут смо скинули све маске са лица,
један пред колевком, а други пред гробом.
„ Хајде да се помиримо”, рекох самом себи,
„ Убиће нас ова самоћа убога,
Па немамо никог осим Вишњег Бога,
Пружи руку, помози и теби имени.”
Ноћас сам се кришом са собом мирио,
Свјестан да сам себи највише згрешио,
Ако опрост добијем од себе самога,
Изић` ћемо лакше заједно пред Бога,
И Он ће милостив мени грешном бити,
Јер сам се са собом знао измирити.
maslacak43
07. mart 2010. u 14.37
Ako gospodar svemira, stvoritelj svega vidljivog i nevidljivog, Otac i Bog nas,nama sve grehe oprasta kada se iskreno pokajemo,
moramo i mi (mali) biti u stanju da sami sebi oprostimo.
Hvala ti Oce mili.