Pre par dana na doceku(proslavi)pravoslavne Nove godine u organizaciji naše lokalne crkve dosao je i nas svestenik da ocita molitvu i blagoslovi veceru.
U polupriptom stanju rekoh prijatelju koji je sedeo do mene da je to „ preterivanje”. Ni sam ne znam zašto sam to rekao, s obzirom da se molim Bogu svakodnevno i verujem u moc molitve. To vece nisam ni razmišljao vise o tome verovatno zato što sam nastavio da pijem, ali sledeće jutro kada sam se probudio, osetio sam strasnu grizu savesti.
Osecam da sam svojim cinom ismejao potrebu da se pomolimo Bogu i da mu se zahvalimo za dobra dela koja čini za nas pogotovu kada smo u nevolji. Šta da radim?
Ako ima neki svestenik ili monah na ovom forumu molim ga da se pomoli za oprost moga greha, a i ja ću isto to raditi.
Dejan