Korindjanje ili kolindranje, od 'koledariti' (Koledo=Bozic) je obicaj kada za Badnje vece deca u grupama idu od kuce do kuce, ulaze u dvoriste i pevaju pesmice-korindaljke. Kada ih cuju domaćin ili domaćica, oni onda izlaze i daruju ih orasima, suvim vocem i slatkisima.

Ima mnogo korindaljki i one mogu glasiti ovako:

Ja sam mali korindjas,
Daj gazda šta imaš!
Vina ili rakije,
Bozic ispred kapije!
Ako nećeš ništa dati,
Ja ću Bozic oterati!

Ili:

Korindjam, korindjam,
Daj gazda šta imaš,
Ako je kolac, da cekam,
Ako je zarac da begam.

Ili:

Ja sam mali Pera,
Ujela me kera,
Za nogu, za ruku,
Daj gazda jabuku!

(Devojcice pevaju: 'Ja sam mala Juca, ujela me kuca')

A ima i bezobraznih, koje ponekad pijani i veseli domaćini vole da cuju, sa vulgarnim stihovima, ali njih ne bih sad navodio.

U moderno doba i u gradovima, u krajevima u kojima postoji tradicija korindjanja, retko deca u grupama idu od kuce do kuce ili stana do stana, već obično samo posecuju rodjake i prijatelje celo vece.

Procitao sam tumacenje da obicaj potice iz prethrišćanske prakse, kada su se u noćipaljenja Badnjaka pevale glasne pesme i udaralo u bubnjeve kako bi se oterale sile mraka i slavio povratak Sunca na sever.