Sale, nisam znala da su skakavci posni!
;)

Dobar je post..i dobro bi doslo malo srpskom narodu da posti i otrezni se od mocvare svakog greha..

Ali, nema tu pravila (tipa „ko posti, taj ima blagodat”) niti se ko treba nagovarati da posti.

I Gospod nas Isus Hristos je postio.
Mislim da je post vrlo važan za spasenje.
Ja sam godinama postila sve postove po pravili i sredu i petak svake nedelje. Nazalos sada ne mogu vise, duhovni otac me je oslobodio posta jer sam bolesna od karcinoma. Jedino kada dodje post svaki ja izbacim meso do god traje post.
Mogu vam reći da osecam tugu, jer ne osecam da je to pravi post.
Neka mi Gospod oprosti.
Oprostite

Мојадеца... јави ми се на косовскизавет@гмаил.цом, мислим да те могу повезати са човеком који је постом победио рак након што су му доктори дали још 2 недеље живота.

П.С. Пост је незаобилазано средство за духовно узрастање, посту треба да се максимално радујемо... међутим, многи пост доживљавају погрешно, па би онда још то своје погрешно поимање на силу да наметну другима. Ако неко може да пости 20 дана да не једе ништа... слава Богу, нека пости. Али има оних који нису тако јаки, па им и пост на води од 5 дана само штети јер се своди на пуко изгладњивање без сећања на Христа. Видео сам много људи које пост једноставно сломи психички и телесно јер посте прекомерно за своје духовно стање... таквима се све живо везано за Цркву смучи, а поготово им се смуче назови хришћани који диктирају неке пустињачке постове које ни сами не држе.

Свако пости према величини својег узраста, замислите да зидар са женом и троје деце пости као св. Јован ?!! По љубави се позна ко правилно пости а ко само држи дијету.

mother_serbia

amin.

послушање је средство најмоћније, али трезвеност нас подсећа да није сваки духовник прозорљив и да зато треба беседити, говорити, причати са духовником ... ако устреба, и духовник може да постане прозорљив, али Господу је управо стало до „људске” димензије у људском односу...

пост је, и то онај од радикалнијих у физичком смислу, као једина успешна терапија против карцинома познат и ван Православља (рецимо Бројсова „нулта” дијета), али ако је организам већ до крајности оптерећен хемо-терапијом или зрачењем, строги пост можда и није оптимало решење, док вера и послушање то у сваком случају јесу...

али, поред свих поменутих и непоменутих метода, не заборавимо на молитву као наше обраћање Тројици, и не заборавимо да после сваког мољења, узмогнемо да додамо и једно „али нека буде воља Твоја”... што зна да буде итекако тешко, чак и да смо некад померали брда и долине... : )

У сваком случају, ни то не смета да људи читају шта се пише. Што'но кажу - нема глупих питања, већ само одговора, а може и обрнуто.

Са задовољством сам прочитао пар коментара.

Поздрав за форумаше