Пјесникова религија


Званије је свештено појете,
Глас је његов неба влијаније,
Луча свијетла руководитељ му,
Дијалект му величанство Творца.

Петар II Петровић Његош

Пјесници су искре божанствене,
Мреже фине које Господ плете,
Бесмртношћу душе озарене,
Ризничари радости и сјете.

Пјесницима све је поезија,
Мрак и свјетло стиховима мире,
Њима сунце и у тмини сија,
Вукови им личе на пастире.

Природа се мноштвом шкољки украсила,
Ал` само по нека сјајни бисер крије,
Само ријетке надахњује божанствена сила,
Све што има риму, поезија није.

Немојте се стога трудит`, труд с тим нема ништа,
Да похвале од преварног свијета добијете,
Кад вам душе Духу Светом буду уточишта,
Постаћете род бесмртни, пламене поете.