Diskusije : Pravoslavlje

 Komentar
Сетимо се Сопоћанског апела
Mica_i_Acim
(Pravoslavci)
22. jun 2009. u 23.44
Добро је подсетити се Сопоћанског апела… Њега је СА Сабор дочекао са негодовањем, а испратио са игнорисањем. Од тада до данас, проблеми у Српској православној Цркви су нарасли и умножили се.

+ + +

Овом - мајском заседању СА Сабора (2008. г – прим. „Борбе за веру”) биле су упућене четири петиције ( 1, 2, 3, 4). Уместо да се тешкоће расправе и крене путем исцељења, издејствована је блокада одлучивања СА Сабора. Колико још времена треба да прође док се глас верујућих у СА Сабору не узме озбиљно?

+ + +

Шта је заправо Сопоћански апел? Формално, то је текст сачињен у манастиру Сопоћани, од стране скупа мноштва како монаха, архимандрита, игумана, тако и мирјана. То је текст у више тачака, потписан од стране седам хиљада верујућих, којим се исти обраћају Светом архијерејском Сабору своје - Српске Цркве.

Овај поступак је био у свему (црквено) законит. Суштински, Сопоћански апел надилази свој иначе скромни садржај, тражење да Сабор спроведе своју раније донету одлуку о иступању из чланства у Светском Савету Цркава (у даљем тексту - ССЦ), тражење да се однос са Римокатолицима усагласи са Светим предањем, тражење да се у оквиру наше Цркве одржи саветовање како би се спорна питања богословски размотрила…

Овај апел, ово обраћање, има нешто ненаписано. Јер, не треба све да буде написано. То, дакле, ненаписано, даје значај Сопоћанском апелу. А то је…

Обраћајући се Сабору, људи нешто показују, а наиме да је вера још жива у телу црквеном. Такође, указују на стања и поступке у Цркви, који повређују верску савест њихову. Тиме излази на видело да у нашој Цркви постоји радикално неслагање две струје - екуменске и антиекуменске. Можда је претешко рећи, али то неслагање сачињава прикривени раскол. Припадници екуменске струје се ослањају на ауторитет своје јерархијске власти, а припадници антиекуменске струје указују на Свето Предање, на каноне, догмате и списе у Цркви прослављених људи - Светих Отаца.

Уколико се између ових не успостави комуникација, уколико заједно не отворе заједничке свете књиге, може доћи до великог расцепа. Значај Сопоћанског апела и јесте у тражењу пута ка комуникацији, ка јединству.

Наставак је овде:

http://alturl.com/aige

HEIIIO
(servus servorum Dei)
23. jun 2009. u 03.34
САСД је апел одбацио као непотребан, а вл.Артемија позвао да пази на понашање својих клирика и монаха.

Паметном доста.
motritelj
(мотрење)
23. jun 2009. u 09.05
„Обраћајући се Сабору, људи нешто показују, а наиме да је вера још жива у телу црквеном.”

И више од тога - показује се да су и Благодат и Дух Свети ту! У Цркви Христовој никада сабор сам по себи није био тај који чува цркву у Истини већ је Истина била та која руководи сабором ако тако благоизволи. Саборност Цркве је тај и ЈЕДИНИ непогрешиви стуб Цркве који одваја Истину од људске погрешивости. Саборност је живети заједно са свима светима, веровати, мислити и осећати заједнички, саборно, са Апостолима, Пророцима и осталим Светитељима (Авва Јустин). А то значи да смо сви ми заједно, и оно јуче и ми данас и они сутра, Саборна и Васељенска Црква, и само ОНА је непогрешива. Сабор и те како може да застрани - очигледан пример навео дискутант пре мене. Али Дух Свети и његова Истина никада! Ево једног дивног примера из новијих времена о томе како је Истина себе пројавила и очувала кроз народ а не кроз сабор:

„Обновљенички сабор је у мају 1923. године одлучио да се пређе на григоријански календар. Свјатејши Патријарх Тихон, изашавши из затвора 27. јула исте године, од свих одлука сабора сагласио се само са одлуком о том преласку. Сматрајући реформу календара допустивом са црквене тачке гледишта, мислећи (на основу нетачних новинских чланака) да је сагласност међу свим православним помјесним црквама о тој реформи достигнута, и плус трпећи страшни притисак од стране државне власти који је био усмјерен на увођење грађанског календара у црквени живот, Патријарх Тихон је издао посланицу о преласку на нови календар од 2. октобра 1923. године. Међутим, због свеопштих протеста вјерника, већ 8. новембра Свјатејши одлучује да ”привремено одложи„ увођење новог календара (детаљи: Заявление Патриарха Тихона во ВЦИК // Вестник РХД. Париж, 1975. № 115. С.78-79).”



vitaminE
(kuglanje)
25. jun 2009. u 18.56
САСД је апел одбацио као непотребан, а вл.Артемија позвао да пази на понашање својих клирика и монаха.

Сасвим ОК. Нисам знао за ово. данас се о овоме апелу само зна јер се на њега позивају расколници по нету значи да је промашај.

`И више од тога - показује се да су и Благодат и Дух Свети ту! У Цркви Христовој никада сабор сам по себи није био тај који чува цркву у Истини већ је Истина била та која руководи сабором ако тако благоизволи`

И ово је тачно. Сабор је институција љубави а не четврти или пети општински суд.
vitaminE
(kuglanje)
25. jun 2009. u 19.59
Сабор и те како може да застрани - очигледан пример навео дискутант пре мене. Али Дух Свети и његова Истина никада!

Ти си ту експерт да одлучиш. Који си ти лик. Требао би бити наредни патријарх јел си врхунски стручњак. :))
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for PomPom Keychains?
.