„Дошло је до грешке!

Извињавамо се slobodan74, забрањено вам је да користите овај форум!”

На форуму Александра Ђаковца, магистра Православне теологије, како га на почетку ове теме представља његов идолопоклоник, добијам поруку наведене садржине. Нема потребе за извињењима господине Ђаковац, није у питању никаква грешка, то је бар јасно свима нама, али има потребе за питањима јер овај део форума носи тај назив. Дакле, покушајмо да ову мучну дискусију приведемо њеном (невеселом) крају. Зато се надам да ћете се појавити да бисте одговорили на још нека питања.

1. Зашто на вашем форуму није дозвољено постављање слика на којима у истом кадру видимо владику бачког Иринеја и претходног папу римског? Зашто на вашем форуму није дозвољено постављање слика на којима у истом кадру видимо председника Србије Бориса Тадића и садашњег папу римског? Те слике су јавно доступне свима, а владика и председник нису ишли у посете поменутим особама тајно, већ су о томе и медији обавештавали.

2. Зашто се ви представљате као Православни теолог, ако се, како је то на овом форуму показано, не слажете или сумњате у учење многих светитеља? Да будемо прецизни, то су(за сада):

- Свети Јован Дамаскин
- Свети Максим Исповедник
- Свети Марко Ефески
- Свети Симеон Нови Богослов
- Свети Јустин Ћелијски
- Свети Игњатије Брјанчанинов

Господине Ђаковац, молим вас и све оне који ово читају да добро обрате пажњу и да врло пажљиво прочитају оно што следи, ако је неопходно и неколико пута:

[quote]
1. Коринћанима, глава 15

12. А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?

13. И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.

14. А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.

15. А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
[/quote]

[quote]
Сети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере

100. О васкрсењу

Верујемо, пак, и у васкрсење мртвих. Јер биће, заиста ће бити васкрсења мртвих. А говорећи о васкрсењу, имамо на уму васкрсење телеса. Наиме, васкрсење је васпостављање онога што је пало; јер како ће васкрснути душе које су бесмртне? А ако смрт описују као раздвајање душе од тела, онда је васкрсење, свакако, поновно спајање душе и тела, односно друго васпостављање разложенога и палога живога бића. Дакле, ово исто тело које је пропало и које је разложено, оно ће васкрснути непропадиво; јер Ономе који га је у почетку из праха земаљског саздао, није било немогуће поново га васкрснути (подићи), иако се оно, по одлуци Саздатељевој, распало и вратило у земљу из које је и узето. [8]

Јер ако нема васкрсења онда једимо и пијмо,[9] и одајмо се животу уживања и задовољства. Ако нема васкрсења, у чему се разликујемо од бесловесних животиња? Ако нема васкрсења, блаженима назовимо звери пољске, које воде беспечалан живот. Ако нема васкрсења, нема ни Бога ни промисла Божијег, те све бива вођено и управљано случајем...

[8] Пост 3, 19.
[9] 1. Кор 15, 32.
[/quote]

[quote]
Свети Марко Ефески, Житије - Изабрана дела - Служба

О ВАСКРСЕЊУ

...Иако после свога пада у грех изгледа сложена због своје тежње ка телу, она ће се после одвајања од тела касније опет сјединити са њим, и постаће истог облика, и обући ће се у одговарајуће тело. То је, мислим, и било скривено од јелинских мудраца, и довело их до незнања, таме и заблуде у њиховим расуђивањима о души. Они који нису познали Бога, у своме разматрању општих закона и у трагању свуда само за природним, нису признавали да душа мора бити раздвојена од тела, него су тврдили да се она истовремено са смрћу тела разлаже у небиће. То беху они који су полазили од неодвојивости и осталих форми. Други су пак, држећи за могуће да душа и тело постоје одвојено, свако за себе, допуштали и бесмртност душе, али су говорили да су све душе једнаке, и оне бесловесних бића, и оне разумних бића. Ми се пак, када је реч о души бесловесног бића, задовољавамо оним што је речено у Светом Писму, да је душа сваке животиње - њена крв. Овим хоћемо да покажемо да у свакој животињи постоји њој својствена сила која је покреће; у Светом Писму се та сила назива крвљу, можда зато што је ове течности нарочито много и што је распрострањена по читавом телу. То и јесте душа животиње, која је њен покретач; а чим покретач стане, покрет престаје, и ништа више не остаје осим мртвог тела. Но, словесна и умна душа, која је створена по образу и подобију Божијем, и када је одвојена од сопствене материје - говорим о телу - ипак и даље постоји; и када се разрешила од онога са чиме је била повезана, одлази на своју страну, у обитавалиште које јој одговара...
[/quote]

[quote]
Александар Ђаковац:

Зато кад Х. Јанарас, уважени грчки теолог и професор атинског универзитета, каже да „Гашењем психосоматских функција са последњим издисајем, човекостворена природа губи способност да надживи себе”, ја то разумем да смрћу човека престају да делују сви органи, као и мозак који је телесни носилац психичких функција (свести итд). А кад каже да „Вера Цркве у вечност човека није убеђење да постоји некакво будуће ”стање„ у ком преостаје ”нешто„ од човека, његова ”душа„ или његов ”дух„, то разумем баш како пише. Заиста, васкрсење је темељ наше вере, а не убеђење да један део човека надживљава телесну смрт. Јер то што душа надживљава смрт није никаква утеха, будући да је јединствена сложена људска природа разорена, и човек - ако га посматрамо онаквим каквим га је Бог створио и онаквим какав ће се јавити о васкрсењу - фактички не постоји. Наравно, проф. Јанарас још више радикализује свој став, вероватно у жељи да подвуче небиолошку основу будућег живота.
[/quote]”