Verom, postom, molitvom, citanjem pravoslavne litarature i tihovanjem

Hvala BaneD,

uz dopunu...

kako se cisti verom?

Svako dobro!

Pomaže Gospod i Bog naš i blagosloven praznik svakome!

Učestvovanje u Božantvenoj Liturgiji i razgovori sa sveštenikom i vernicima - takođe su dušekorisni.

Ako ti ne smeta, napiši gde živiš brate.

brat Toma

Pomaže Gospod Bog svakome od nas!

Thomas_Gordon

„Beograd, Srbija. Ti?”
Takođe.
Učestvujem u Liturgiji u parohijskoj Crkvi Preobraženja Gospodnjeg
na Lekinom (Pašinom) brdu.

„Hvala na odgovoru, a koji je to danas praznik?”
Bogu hvala, a danas je 'rođendan' Crkve Hristove:
Dela Apostolska 2,1-12.

A kad dođe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom mestu. I odjednom nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu kuću u kojoj su sedeli. I pokazaše im se jezici koji se razdeliše, kao da su od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim jezicima - kako im je Duh davao da govore.
A u Jerusalimu su stanovali pobožni Judeji iz svakog naroda pod nebom. I kad nasta ova huka, skupi se narod i smete se, jer je svako slušao kako oni govore njegovim jezikom. Svi su se divili i čudili govoreći: gle, zar nisu svi ovi što govore Galilejci? Pa kako mi čujemo svako svoj jezik u kom smo se rodili: Parćani i Miđani i Elamiti, pa stanovnici Mesopotamije, Judeje i Kapadokije, Ponta i Azije, Frigije i Pamfilije, Egipta i predela Livije oko Kirine, i Rimljani koji su pridošli, Judeji i proseliti, Krićani i Arapi, - slušamo kako oni našim jezicima objavljuju velika dela Božija. Svi su se divili i u nedoumici govorili jedan drugom: šta će to biti?

brat Toma

Pomaže Bog Blagi i Svemogući!

Pa, posle rođenja Crkve - sledi život Crkve.

„A Petar stade s Jedanaestoricom, podiže svoj glas i reče im: Judeji i vi svi što živite u Jerusalimu, ovo znajte i saslušajte moje reči. Nisu ovi ljudi pijani - kako vi mislite - jer je tek treći čas dana, nego se tu radi o onome što je rekao prorok Joil: »U poslednje dane, govori Bog, izliću od svoga Duha na sve ljude, pa će vaši sinovi i vaše kćeri prorokovati, i vaši mladići će gledati viđenja, a vaši starci će snivati snove; pa i na svoje sluge i svoje sluškinje izliću od svoga Duha u one dane, i prorokovaće. Činiću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji, krv i oganj, i pušenje dima. Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv - pre no što dođe veliki i slavni dan Gospodnji. I biće spasen svako ko prizove ime Gospodnje.« Ljudi Izrailjci čujte ove reči: Bog je u vašoj sredini potvrdio Isusa Nazarećanina silama, čudima i znacima što je Bog preko njega učinio među vama, kao što sami znate, njega ste vi, pošto je predan po određenoj volji i promislu Božijem, preko ruku bezakonika prikovali na krst i ubili, ali ga Bog oslobodi smrtnih bolova i podiže ga, jer nije bilo mogućno da ga smrt drži. David, naime, govori za njega: »Stalno sam gledao Gospoda pred sobom, jer mi je s desne strane - da se ne poljuljam. Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, čak će i telo moje počivati u nadi, jer moju dušu nećeš ostaviti u carstvu smrti, niti ćeš dozvoliti da svetac tvoj istrune. Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me veseljem pred licem svojim«. Braćo, vama se može slobodno reći o patrijarhu Davidu, da je umro i bio sahranjen, i da je njegov grob kod nas do današnjeg dana. Ali kako je bio prorok i kako je znao da mu se Bog zakletvom zakleo da će od roda njegovih bedara nekoga posaditi na njegov presto, predvidevši reče za Hristovo vaskrsenje: niti je bio ostavljen u carstvu mrtvih, niti mu je telo istrulilo. Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, čemu smo mi svi svedoci. Podignut tako Božijom desnicom on je primio od Oca obećanog Duha Svetoga i izlio ovo što gledate i slušate. David se, naime, nije popeo na nebesa, nego sam govori: »Reče Gospod Gospodu mome: sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje kao podnožje tvojih nogu«. Stoga neka sav dom Izrailjev sigurno zna daje Bog učinio Gospodom i Hristom ovoga Isusa koga ste vi raspeli.

A kad su ovo čuli, kosnu ih u srce, te rekoše Petru i ostalim apostolima: braćo, šta da činimo? A Petar im reče: pokajte se i neka se svaki od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga. Jer je za vas to obećanje, i za vašu decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bog naš. I mnogim drugim rečima svedočio je i opominjao ih: spasite se od ovog pokvarenog naraštaja. Tako se krstiše oni koji su primili njegovu reč, i dodade se onoga dana Crkvi oko tri hiljade duša.

Bili su istrajni u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama. A strah uđe u svaku dušu, jer su apostoli činili mnoga čudesa i znake. A svi koji su poverovali behu zajedno i imali su sve zajedničko; prodavali su što su stekli i imali, pa su to delili svima - kako je kome bilo potrebno. Svakodnevno su bili stalno i jednodušno u hramu, lomili su hleb po kućama, primali su hranu s radošću i prosta srca, hvaleći Boga i uživajući ljubav svega naroda. A Gospod je svaki dan dodavao one koji se spasavaju.”

A što se tiče Liturgije i našeg upoznavanja - hoćeš u sledeću nedelju da se nađemou 10 do 9 (sabajle) na poslednjoj stanici trole br. 22?

Ili ti predloži kada i gde bi ti odgovaralo.

brat Toma