probisvijet
(siromah)
27. maj 2009. u 17.26
Srbi su onoliko jak narod koliko brzo pomognu da osnaže najslabiju kariku u svom lancu a sudeci po ovim vijestima, Bogu hvala, ne damo se! Hvala za link. Neće se niko ljutiti ako s njega kopiram ovu divnu pjesmu djevojcice Jovane, rođene s Krstom na celu, srpske dike i ponosa.
Јована из Ораховца: Oчев аманет
Немој оче, поново ићи у бој,
Немој у црно да завијаш живот мој!
Не остављај децу недорашћену своју,
Сина нерођеног-једину неостварену жељу твоју!
Кћери моја, моје сунце мило,
Вазда се за Косово гинуло,
По Косову пустиле се љуте змије,
Спустиле се ноћас са планине Проклетије.
Немој кћери замном, жалити ни плакати,
Немој се ни повратку моме много надати…
Оче кад те молим, немој поново ићи у бој,
Немој у црно да завијеш живот мој!
Ја ћу те сваког дана на кућном прагу чекати,
Манастиру и молитвама ја ћу се посветити,
Свакога јутра молићу се пред икону стару,
Зарад твог повратка,
Пустићу сузу и свој златни крстић на олтару!
Кћери моја,аманет овај остављам теби,
Твоје су сестре мале и разумеле неби,
Чувај, кућу, мајку, и сестре своје,
Од сутра у кући буди десница руке моје!
Кћери моја као зеницу ока свога,
Чувај брата твојег нерођенога.
Кад се буде родио са првим осмехом на лицу
Ти му мила кћери поклони ову моју бројаницу,
То је све што отац да поклони сину има,
И мој је отац мени даривао пред бој од давнина!
Чувајте хришћанску веру од старине,
Због тога кћери, ваш отац гине!