Napokon neko normalan,i ranije sam pratio tvoje pisanje,dugo te nije bilo,pravo da ti kažem muka mi je od ovih koji samo cekaju da neko kaže nešto pogresno pa da krenu da ujedaju,ja ovaj sajt posecujem da bih nešto naucio o svojoj veri ali to ovde odavno nije moguće,svako dobro od Gospoda tebi i svim normalnim ljudima

Postovani vojnice
Podržavam tvoj predlog.
Verujem da će biti od koristi citati lepa iskustva sa Bogom
Vole vas Cijaka

МОРА ДА ТИ САВЕСТ НИЈЕ ЧИСТА ПА ХОЋЕШ ДА ЗАБУШТУРИШ
БУДАЛАШТИНЕ И ПОДЛОСТИ „АРХИЈЕРЕЈА” УБАЧЕНИХ ИЗ Ц.И.А.

VOJNIK DOBRO ZBORIŠ.
ALI ŠEF JE TAJ KOJI TREBA DA ODRŽAVA KVALITET DISKUSIJA I DA ČISTI KOROV???
A AKO MALO BOLJE POGLEDAŠ SERBIAN CAFE SAJT,BIĆE TI JASNO KO JE VLASNIK TOG SAJTA???
SAMO MISLIM AKO JE GAZDA -ŠEF-PASTIR SLAB Ne mogu NI OVCE BITI BAŠ NEŠTO...

Pozdrav i poziv svima.

Posetite www.marypages.com i na levoj zutoj listi potrazite Zeitoun-Cairo, Egypt ( na samom dnu liste ). Zatim padnite na kolena, spojte chelo sa patosom i ljubite Je svim srcem.

A evo i da se odazovem na temu.

Godinama sam pusio po 3 pakle cigareta dnevno ali kada bih isao u provod potrosio bih i po 5 pakli ali nisam koristio upaljac nego sam cigaretom palio sledeću, dakle - ludachko lanchano pusenje bez ikakve mere i samokontrole. Prva stvar ujutro je bila cigareta a pepeljara mi je bila pored glave. Jasno je kakva je zavisnost bila u pitanju. Sve vreme sam mrzeo na cigarete i osuđivao upravo njih sto me drže u ropstvu i verujem da je to prva stvar koju pusac treba da oseca prema cigareti namerava li da prestane; dokle god se ne pojavi mrznja - ne može reći da je na putu da napusti ovu zavisnost. Tako sam skupio svu snagu i prestao. Posle mesec i po dana sam naivno odlucio da popusim samo jednu uz kafu, upao u zamku i, naravno, nastavio.

Nakon godinu dana ponovnog sumanutog purnjanja sam shvatio da je vreme za novi, još odlucniji pokusaj pa sam opet batalio cigarete i ovoga puta izdrzao tri meseca. Kada sam, posle novih godinu dana dima, opet zatekao sebe kako kupujem boksove cigareta i tovarim u torbu dvoumeci se hoće li potrajati nedelju dana, shvatio sam koje je rešenje ove jednostavne jednacine: ja svoje sopstvene snage nemam i besmisleno se oslanjam na svoju upornost + ovaj porok je jači od mene = nema mi drugog izlaza - obraticu se Bogu. I tako sam dan za danom i uz svaku popusenu cigaretu i svaki povuceni dim i svaki put kada sam shkljocnuo upaljacem da je upalim i svaki put kada sam je gasio - mrzeo je iz dna svoje duse i vapio Gospodu. Od nemoci sam mnogo puta dnevno padao na kolena i pishtao Bogu da mi ukloni ovu neumornu neman sto me unistava, molio sam Ga i preklinjao kao kada dosadno dete ne odustaje od svoje zelje mada ovoga puta u pitanju nije bila zelja - to je bila stvarna potreba. Nisam nameravao da odustanem od moljakanja ali nisam ni ocekivao da mi Bog ispuni molbu tako brzo.

Posle tri i po meseca, stajao sam na terasi i sa mrznjom u srcu robovao poslednjoj cigareti iz cele kucne rezerve i umorno vapio Bogu. Bila je zima, oko 4 sata izjutra i spavalo mi se. U mislima je cigareta pocela da licitira sa mnom - je li bolje odmah sici po nove doze nakon što joj odrobujem do filtera ( sto me je mrzelo ), ili sacekati jutro ( treba ujutro nervozno bez cigarete izdrzati 5 min. ). U tom momentu mi je ceo um ispunila jedna jedina ogromna preogromna misao - OVO JE POSLEDNJA CIGARETA . U redu, kad je tako, da ne zurim; polako sam pusio taj otrovni stapic zadovoljno se oprastajuci od nje - zeleo sam da ovo bude svecano „zbogom, vise se nikada nećemo videti” kad na pola cigarete - hop ! prsti su mi je sami fiknuli preko ograde! Jupiii!!! Nije bilo srećnije osobe na svetu od mene!

Mnogo godina je prošlo od tada i ja se sa nesmanjenom zahvalnoscu klanjam Bogu zbog toga. Cigareta je samo jedna od mnogih loših ili dusepogubnih stvari koju sam prevazisao zahvaljujuci Gospodu. I nastavljam sve svoje probleme i muke predavati Gospodu jer sam se uverio da me nije slagao kada je rekao da Njemu treba ceo svoj zivot da predam. Zaista, svedocim da nije neistinito na Krstu napisano - OVIM POBEDJUJ .

Kada pogledam kako i malena prehladica bez muke obara ljude, shvatam da ljudi svoje snage nemaju i da se bezumno nadmeno pohvaljuju telesnom ili duhovnom snagom kao da je lično i neotudjivo njihova a koju im Bog dopusta ili daruje. Čak i kada savladjuju zivotne prepreke ne moleci od Gospoda za pomoć a On im tajanstveno i nevidljivo ipak pomaze - ljudi ne poznaju od Koga im zivotna snaga i Ko im olaksava put nego prisvajaju sve pobede sebi.