Poznajem jednu porodicu koja je dosla u USA iz Banjaluke, možda najsrpskijeg i najpravoslavnijeg grada (neka mi niko ne zameri na ovome). Kažu da je u centru Banjaluke, pre par godina, otvorena katolicka gimnazija, a u isto vreme u Zagrebu otvorena Srpska Pravoslavna gimnazija.
Oni su svoje dete upisali u katolicku gimnaziju iz istih razloga koje ste vi naveli. Međutim, nakon nekog vremena, deca pocinju da govore cistim hrvatskim jezikom, jer su sve knjige stampane u Zagrebu („pa šta, to je isto”), da se zaglibljuju u teme koje su nama Srbima i Pravoslavcima strane i, malo po malo, oni dodju na odluku da dete ispisu iz skole i presele se za Ameriku.
Presudno u njihovoj odluci, kako kažu, bilo je saznanje da u Zagrebu ni jedno dete hrvatske nacionalnosti i katolicke vere nije upisalo pravoslavnu gimnaziju, iako je ona jedna od naprestiznijih skola tamo.
Sto rece Hatori, ne namecem mišljenje, već samo prenosim ono sto sam čuo.
Uzdravlje.

Јеси ли баш сигуран да је у католичким школама све тако супер као што изгледа и као што се прича, да нема дроге и осталих проблема данашњице са којима су млади суочени? Можда је то тако у Аустралији, али... Ево мог искуства:
Живим у Канади где такође постоји подела на државне и католичке школе, а затим и на разне приватне. Пошто сам већ дуго овде, и деца су ми велика, током година се испоставило да проблема има у свим школама, и да католичке школе нису ни мало поштеђене дроге, распусног живота међу младима итд - све оно што брине родитеље. Све то упркос високим стандардима којима се хвале.
Моја деца су сва ишла и иду у државне школе, јер за приватне немамо могућности (а ни деца у најелитнијим приватним школама нису имуна од свега што постоји). Наравно, радили смо са њима колико је могуће и колико је разумно. Што се тиче верског васпитања, то су добијали од куће, наравно, уз редовно одлажење на литургију.
Сви су добри ђаци, најстарији је на факултету, имају солидно опште образовање, начитани су, познају и воле Православље... За сада је све углавном у реду. Наравно, расту у времену када искушења вребају са свих страна, али то је реалност, било у коју школу да иду, било где на свету.
Препоручујем ти да се не плашиш много државних школа, већ да се као родитељ трудиш што више да своје дете научиш како да се само брани од проблема, а и да радиш са њим или да му омогућиш приватне часове из предмета у којима „шкрипи”. наравно, има везе и у ком крају станујете - на западу је пшравило - бољи крај, боље школе (и опет, са ИЗНЕНАЂУЈУЋИМ изузецима, јер се често испостави да су деца из „најбољих” кућа често највећи проблеми).
Друго, Није истина да у католичким школама нема религије - има је и текако, и подвлачи се свуда. Није све само ни у веронауци, него у свакодневним порукама које деца упијају свим чулима.
Желим ти све најбоље - родитељство је full time job, као што сви знамо...

Ja sam bila samo kratko vrijeme u jednoj ovakvoj dilemi. I u ovoj mojoj regiji katolicke skole su cijenjene (živim u Francuskoj), a i sama sam polagala ispite na katolickom univerzitetu. Samo sto sam ja tad već bila odrasla osoba i moj kriticki duh je bio razvijen.

Što se moje djece tiče, sam naziv „Katolicka skola” mi je bio odbojan. Razgovarajuci sa raznim ljudima, uputili su me na odlične državne skole, jer nivo državnih skola zavisi od lokacije (ne bi trebalo da to bude neka skola u imigrantskim kvrtovima gdje djeca jedva govore jezik zemlje u kojoj žive). Moja djeca su, na primjer, isla u osnovnu skolu koja je u sklopu uciteljskog fakulteta, tako da su im „ucitelji” u stvari profesori fakulteta. To je najbolja skola u ovome gradu, i javna je...

Jednom sam htjela da upisem djecu da idu sa katolickim izvidjacima, i oni sami (katolici) su me odvratili od toga. rekli su mi da će najvjerovatnije moja djeca neprijatno da se osjecaju u takvom okruzenju, s obzirom da smo mi pravoslavci.

Djeca, jednostavno, imaju potrebu da se ne razlikuju od drugih. Po mom mišljenju za djecu je nezgodno da se nadju u okruzenju koje nije njihovo jer im ono pruza dvije negativne mogućnosti: ili se uklopiti i izgubiti svoj identitet, ili se suprostaviti. Naravno, ni jedno ni drugo nije rjesenje.