Ево па прочитајте сами...

************ ЦИТАТИ НОВОТАРАЦА **************

Данас, већина људи реч душа схвата у њеном старохеленском (пре свега платоновском) смислу, више него у њеном библијском значењу. Они верују да као што се у човековом телу налази крв, лимфа, коштана срж, исто тако постоји и један невешстаствен, духовни елеменат, који се битно разликује од нашег материјалног састава. ПРЕМА ТОМ ВЕРОВАЊУ РЕКЛО БИ СЕ ДА ЈЕ ДУША — НЕШТО МАГЛОВИТО И ТАНАНО, И ДА ОНА, ПОШТО УМРЕМО, ИЗЛЕТИ СА НАШИМ ПОСЛЕДЊИМ ИЗДИСАЈЕМ И ОДЛАЗИ „НЕГДЕ ДРУГДЕ”. (Христо Јанарас, Антрополошки принципи)

Овдје се не каже да је човјек добио душу и да је од чина стварања поседује, него да је човјек постао живи нефеш, ШТО ЗНАЧИ ДА ЧОВЈЕК НЕМА НЕФЕШ (ДУШУ), НЕ ПОСЈЕДУЈЕ ЈЕ, НЕГО ДА ЈЕ ОН НЕФЕШ (ДУША). Дакле, нефеш је суштина човјековог бића. ЧОВЈЕК СЕ НЕ САСТОЈИ ОД ВИШЕ КОМПОНЕНТИ (НА ПРИМЕР, ДУША И ТИЈЕЛО И ДУХ), него је састављен у „нешто”, што је оживљавањем постало човјек. (Родољуб Кубат, Појам нефеш у Старом Завету)

************ ЦИТАТИ СВЕТИХ ОТАЦА **************

(Св. Антоније Велики)
КАО ШТО ТЕЛО, ДОК У ЊЕМУ БОРАВИ ДУША, пролази кроз три узраста, наиме: младост, зрелост и старост, тако и душа, скривена у телу, пролази кроз три узраста, наиме: почетак вере, напредак у вери и савршенство.

ЖИВОТ ЈЕ ЈЕДИНСТВО И СВЕЗА УМА, ДУШЕ И ТЕЛА. СМРТ, ПАК, НИЈЕ ЊИХОВ НЕСТАНАК, ВЕЋ РАЗДВАЈАЊЕ ЊИХОВОГ ЗНАЊА. ЈЕР, СВЕ ТО БОГ ЧУВА И ПОСЛЕ РАЗДВАЈАЊА.

НАШАВШИ СЕ У ТЕЛУ, ДУША се одмах помрачује тугом и уживањем, те пропада. Туга и уживање су као животни сокови тела. Богољубиви ум, међутим, делује супротно. Он жалости тело, а спасава душу, поступајући као лекар који сече или сажиже [делове] тела.

ДУША ЈЕ У ТЕЛУ, у души је ум, а у уму је слово. Преко њих се поима и слави Бог.

Међу живим бићима разликујемо четири врсте. Прва су бесмртна жива бића која имају душу, тј. анђели. ДРУГА, ТЈ. ЉУДИ - ИМАЈУ УМ И ДУШУ И ДУХ. Трећа, тј. животиње - имају дах и душу. А четврта, тј. биљке - имају само живот.


(Св. Макарије Велики)
ПО ИЗЛАСКУ ДУШЕ ИЗ ТЕЛА, ДЕШАВА СЕ НЕКА ВЕЛИКА ТАЈНА. Јер, уколико је крива због грехова, прилази гомила демона, рђави анђели и тамне силе, те је узимају и воде у своју област. И нико не треба да се чуди због тога. Јер, ако им се душа потчињавала и повиновала као робиња у овом животу и налазећи се у овом веку, утолико пре ће бити задржана у њиховој власти одлазећи из света. А што се тиче благог удела, представи себи следеће: поред светих слугу Божијих још сада пребивају анђели, и свети духови их окружују и чувају. Када одлазе од тела, душе им прихватају анђелски чинови и [одводе] у своју област, у чисти век, приводећи их Господу.

Истинска смрт је унутрашња, у срцу, и она се не види. Њом умире унутрашњи човек. Према томе, ко је прешао из скривене смрти у скривени живот, истински ће живети у векове и неће умрети. Чак ако се тела таквих привремено и распадну, опет ће васкрснути у слави зато што су освећена. Због тога смрт Хришћана називамо сном и уснућем.


(Преподобни Авва Исаија)
ПОШТО ИЗАЂЕ ИЗ ТЕЛА, ДУШУ ПРАТЕ АНЂЕЛИ, а у сурет јој излазе и силе таме, желећи да је ухвате и истраже да ли у њој има нечег њиховог. И не боре се тада анђели за њу, већ је њена дела ограђују као зидине и чувају од њих и њиховог додира. Када њена дела однесу победу, анђели (иду пред њом) и певају, све док не предстане Богу са радошћу. Тога часа она заборавља на сва дела овог света и на сав труд свој.

Онај који узмогне да поднесе грубу реч суровог и неразумног (човека) ради Бога и ради мира помисли, назваће се син мира. ТАКАВ ЈЕ У СТАЊУ ДА УВЕК ЧУВА МИР ДУШЕ, ТЕЛА И ДУХА. Онај у коме ово троје ступе у сагласност међу собом, у коме престану (помисли) које устају против закона ума, и у коме нестане превара тела, назваће се син мира и у њега ће се уселити Дух Свети. И Он неће одступити од њега, јер је постао Његов.

Борба стеже срце, а бестрашће је необориво. ОНО ЈЕ ВЕЋ ДОБИЛО ВЕНАЦ И НЕ УЗНЕМИРАВА СЕ ЗБОГ УДЕЛА ТРИ РАЗДЕЉЕНА (ДЕЛА) КОЈИ СУ СЕ ЗАЈЕДНО УСПОКОЈИЛИ У БОГУ. ТА ТРИ ДЕЛА СУ: ДУША, ТЕЛО И ДУХ, КАО ШТО АПОСТОЛ НЕГДЕ У ПОСЛАНИЦИ ГОВОРИ (1.СОЛ.5,23). ПРЕМА ТОМЕ, ПОСТАВШИ ЈЕДНО ДЕЈСТВОМ СВЕТОГА ДУХА, ЊИХ ТРОЈЕ ВЕЋ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА СЕ РАЗДЕЛЕ.


(Авва Евагрије)
ДУША ЈЕ ЖИВА, ПРОСТА, БЕСТЕЛЕСНА СУШТИНА, НЕВИДЉИВА ЗА ТЕЛЕСНО ГЛЕДАЊЕ, БЕСМРТНА И ОБДАРЕНА УМОМ И РАЗУМОМ. Ум у души је оно што је око у телу.


(Преподобни Јефрем Сирин)
ВЕЛИКИ ЈЕ СТРАХ У ЧАСУ СМРТИ, КАДА СЕ ДУША РАЗДВАЈА ОД ТЕЛА. Јер, у том часу раздвајања ће пред душу изаћи њена добра и зла дела која је учинила по дану и по ноћи.

КАДА СЕ ПРИБЛИЖИ ПОСЛЕДЊИ ЧАС ШАЉУ СЕ АНЂЕЛИ КОЈИ ПРИХВАТАЈУ ДУШУ. ОНИ ЈЕ УЗИМАЈУ И ПРИВОДЕ СУДУ БОЖИЈЕМ. Угледавши их како се приближавају, бедни човек, чак и цар, и властодржац, и светодржац, постаје потпуно сметен, као од земљотреса. Он сав дрхти, као лист који ветар колеба, и отима се, као птичица из руку ловца. Он се сав избезумљује, будући да види страшне силе, нове и велике призоре, грозна и сурова лица, ствари које раније није видео. Све то види само онај ко се узима од нас, и на нас већ не обраћа пажњу. Он сам у себи твори молитве, колико му дозвољавају снаге. Из његовог стања ми закључујемо да види горње силе. Дајући један другоме знак руком, рецимо: „Ћутите, не узнемиравајмо више онога који лежи како га не бисмо смутили. Боље се молимо да његова душа оде са миром и да му Судија буде снисходљив”.

Ето, скончао је. Нестао је. Проживео је свој век и лежи непокретан, без даха и нем. Шта је човек? Снено виђење и сенка. АНЂЕЛИ ПРИХВАТАЧИ УЗЛАЗЕ СА ДУШОМ ПО ВАЗДУХУ где се налазе поглаварства и власти, и господари противних сила. Ти наши зли тужитељи су овде саблазнитељи и записивачи наших злих дела, а тамо - испитивачи. Они душу која се подиже сусрећу на путу, проматрају и набрајају њене грехове по својим записима: грехове младости и старости, вољне и невољне, учињене делом, речју и помишљу. О, какав је тамо страх, какав трепет бедне душе! Неописива је невоља коју тада трпи душа од неизбројивог мноштва ђавола који је окружују и клевећу како би је спречили да узиђе на небо, да ступи у блажени живот и да се насели у земљи живих.

УЗЕВШИ ДУШУ, АНЂЕЛИ ЈЕ ОДВОДЕ ПУТЕМ КОЈИ ЈЕ ЈЕДИНО ЊИМА ПОЗНАТ. МИ, ПАК, УРЕЂУЈЕМО ТЕЛО И ИЗНОСИМО ГА НА ГРОБЉЕ, СУСРЕЋУЋИ НОВУ СТРАШНУ ТАЈНУ.

(Преподобни Јован Лествичник)
ЉУДИ КОЈИ МИСЛЕ НА ОНО ШТО ЈЕ ГОРЕ, НА НЕБУ, ГОРЕ И ОДЛАЗЕ СВОЈОМ ДУШОМ ПО СМРТИ СВОЈОЈ. А ОНИ КОЈИ МИСЛЕ САМО НА ОНО ШТО ЈЕ ДОЛЕ, ДОЛЕ И ОДЛАЗЕ. ЗА ДУШЕ КОЈЕ СЕ РАЗДВАЈАЈУ ОД ТЕЛА, НЕ ПОСТОЈИ НЕКО ТРЕЋЕ, СРЕДЊЕ МЕСТО.