Што се тиче противканонских и противпредањских измена у Богослужењу, поменуо бих најпре велику љубав и жртву коју чини Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор, наш данашњи домаћин, према страдајућем свештенству, монаштву и верујућем народу из епархија у којима су самовољно и против саборских одлука уведене промене у богослужбени поредак, а у некима од њих и сама чистота наше вере доводи се у питање. Овом приликом заблагодаримо Његовом Преосвештенству Епископу Никанору на његовој љубави и жртви, и помолимо се Свемогућем Богу да га укрепи и да му да снаге да истраје до краја у одбрани саборности и васпостављању једнообразности у богослужбеном поретку наше свете Српске Цркве и очувању чистоте наше Свете вере. Истичем да је Његово Преосвештенство Епископ Никанор, својим предавањем у манастиру Липовцу, поставио темељ борби за одбрану наше Свете православне вере и богослужбеног поретка у нашој Цркви. Ово предавање од свег срца препоручујем, а оно се може у текстуалном облику пронаћи на неким интернет сајтовима.

Искористићу ову прилику да истакнем и борбу Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија у одбрани Православља и србства на светој србској земљи Косову и Метохији, а такође и његову борбу у очувању чистоте светог Православља од уплива јеретичких и богохулних учења у нашу свету православну Српску Цркву.

Такође препоручујем читање написа Владике Јефрема бањалучког „Свету Литургију очувати и служити неизмењену.” Владика је то православно - светосавски - светоотачки обрадио, очигледно надахнут Духом Светим. То што је Владика Јефрем написао у вези читања молитава на Литургији, о Светом Сави, о оцу Јустину и њиховој литургијској пракси, о причаснима и побожним песмама, о Западном ропству, о обновљеницима у Русији, о навлачењу олтарске завесе, о причешћивању, о Тропару трећег часа, о Учитељном известију - јесте Православно Предање Цркве Христове.

Драги моји, помолимо се Свемогућем Богу, Пресветој Богородици - Мајци Божијој, Светом Сави, Светом Владики Николају и свима србским светима да и остали србски епископи спознају време у коме живимо, и опасности са којима се наша Црква и наш народ суочавају у данашње време, и да на предстојећем Сабору буду у јединомислију по питању вере и поретка.

Оно што би требало нарочито упамтити у вези промена у Богослужењу јесте следеће:

„Помесне Цркве немају право да мењају догме, морално учење, литургику и опште каноне. Унутрашње, суштинско, јединство целокупне Православне Цркве састоји се у јединству вере, благодати, молитве и литургије, црквене дисциплине и црквене јерархије. Тако да се верник и свештеник сваке посебне помесне Цркве осећа у свакој другој помесној Цркви као у својој.

-По учењу православне теологије, глава Православне Цркве је сам њен Оснивач - Господ Исус Христос - а видљива врховна власт улрављања и учења не припада лично ни једном епископу, нити патријарху, него само васељенском сабору. Одлуке васељенског сабора обавезне су за целу Цркву; ниједна помесна самостална Црква не може мењати одлуке васељенског сабора.” (Цитирано из календара Српске Цркве за 1987. год.)