Уводно предавање из Догматике, Епископ браничевски Игњатије,
Одржано 23.10.2007. године,
Теолошки факултет у Београду

„Главни проблем човечанства и читаве творевине је смрт. Смрт није последица греха, као што се у Хришћанству погрешно мислило. Смрт је у природи свега створеног и она не зависи од добра и зла. Зато је погрешно истицати грех као главни проблем човечанства, искупљење од греха, крст, страдање, покајање, моралну чистоту, испуњавање заповести Божијих са циљем да нам Бог опрости грехе.

Уопште, погрешно је мислити да су људи нешто згрeшили Богу и да се Син Божији због тога оваплотио. Напротив, етичке норме се стално мењају и зато посматрање Хришћанства из етичке перспективе, тј. из перспективе испуњавања заповести Божијих је теологија која не пије воду, и која не само да је погрешна, него наноси огромну штету Цркви, катастрофално је погубна по Цркву, разара Цркву, и има трагичне последице по живот и постојање.

Испуњавање заповести Божијих није циљ Хришћанства, оно не може решити проблеме, него нас само још више заглибљује у њих и ствара око нас врзино коло. То је погрешна вера прошлих векова, која је бацила Хришћанство на маргине цивилизације и историје, и због које је Хришћанство изгубило важну улогу у друштву. Не треба усмеравати веру ка таквој прошлости у којој се помињу грех, страдање, крст, искупљење, опроштај, морална чистота и испуњавање заповести Божијих, него ка будућности (есхатону) у којој ће се помињати само благодарност (евхаристија).

И у Православној Цркви има Епископа чија је вера окренута ка прошлости, и то је негативна димензија. Али срећом, има и ових који су окренути ка будућности и то је позитивна димензија. Студенти Теолошког факултета требало би да буду на страни позитивне, есхатолошке димензије, да стражаре над њом и да је потенцирају као исправну. Јер, ако она нестане, и студенти ће за то сносити одговорност. А да би се што боље припремили за тај задатак, не треба понављати оно што је рекла Црква, тј. што су рекли Господ Исус Христос и Свети Оци, него треба тумачити њихове, речи, тачније: читати тумачења у савременој теолошкој литератури, нарочито у књигама Митрополита Зизјуласа.”

-------------------------------

Ocekujemo gromoglasne povike izokrenutih umova i naopake vjere: AKSIOS,AKSIOS!

Brate Toma!

Ovo zadnje sto si rekao, najbolje objašnjava Jevandjelska prica „O BLUDNOM SINU”. Evo ovdje sam nasao kako je to nas sveti vladika Nikolaj opisao, pa pogledaj:
http://www.atlantaserbs.com/learnmore/library/nedelja-bludnog-sina-Nikolaj.html

Hristos Anesti!

probisvijet

Hoću brate, uradiću to, onoliko koliko mogu.

-----------------
„Главни проблем човечанства и читаве творевине је смрт. Смрт није последица греха, као што се у Хришћанству погрешно мислило. Смрт је у природи свега створеног и она не зависи од добра и зла. Зато је погрешно истицати грех као главни проблем човечанства, искупљење од греха, крст, страдање, покајање, моралну чистоту, испуњавање заповести Божијих са циљем да нам Бог опрости грехе.”
-----------------
Sa nekim se stvarima ne slažem ovde.
Slažem se da smrt ne zavisi od dobra i zla.
Sa ostalim ... i ne baš.
-----------------
Уопште, погрешно је мислити да су људи нешто згрeшили Богу и да се Син Божији због тога оваплотио. Напротив, етичке норме се стално мењају и зато посматрање Хришћанства из етичке перспективе, тј. из перспективе испуњавања заповести Божијих је теологија која не пије воду, и која не само да је погрешна, него наноси огромну штету Цркви, катастрофално је погубна по Цркву, разара Цркву, и има трагичне последице по живот и постојање.
-----------------
Sa nekim se stvarima ne slažem ovde.
Slažem se da su neke etičke norme promenljiva kategorija.
Sa ostalim ... i ne baš.

-----------------
Испуњавање заповести Божијих није циљ Хришћанства, оно не може решити проблеме, него нас само још више заглибљује у њих и ствара око нас врзино коло. То је погрешна вера прошлих векова, која је бацила Хришћанство на маргине цивилизације и историје, и због које је Хришћанство изгубило важну улогу у друштву. Не треба усмеравати веру ка таквој прошлости у којој се помињу грех, страдање, крст, искупљење, опроштај, морална чистота и испуњавање заповести Божијих, него ка будућности (есхатону) у којој ће се помињати само благодарност (евхаристија).
-----------------
Sa nekim se stvarima ne slažem ovde.
Slažem se da ispunjavanje Božijih zapovesti nije cilj hrišćanstva.
Sa ostalim ... i ne baš.

Da li ovakav vernik treba biti rukopoložen u sveštenika ja ne znam.
Iskreno ne znam.

Mene zanimaju moji bližnji, tj. svi ovi sa kojima dolazim u kontakt.
U relani, fizički kontakt.

brat Toma