Важност учествовања на Литургиском сабрању је неизмерна . Литургија је квинтесенција живота и света какав јесте . Избегавати Литургију у Православној Цркви је исто што и себе прогласити за Христа и мерило вере.
Идеја код неких Срба да се у Цркву иде само када се неком свиди нпр за славу или велики праѕник је ѕанимљив приступ вери . Рецимо тај свештеник што тамо у Храм иде стално можда би и он требао да само повремено сврати ,уместо тога могао би да свети водицу и прича са народом .
Најжешћи браниоци вере су људи који себе виде као моралне и етичке личности са повременим прилично ретким одласком на Литургију .
Да вас обавестим морал и етика у Хришћанству незначе ништа ,то је једна нула . Свако ко активно неучествује у Литургиском животу Цркве молим га најискреније да небрани Цркву и њена начела . Ако идеш у Цркву на Божић ,Ускрс ,славу и понеки празник . Ти си тај.
Као браћу вас молим немојте ми ви бранити Цркву . Прво то вас неинтересује друго немате времена да се обавестите о свему те на тај начин ,чините много штете онима који то раде .
Морал је био битан у зачецима комунистичке партије ,код јеховиних сведока , код адвентиста то су високо моралне личности . Ми моралне личности нећемо и немамо у Цркви јер имамо љубав и Литургију оно надилазе морал . Ако мораш да доказујеш Православље моралом ,веруј ми ниси Православан .
Православље се доказује љубављу ,трпљењем осећају за ближњег и учествовању у Литургиском животу Цркве