Патријарх Павле, Гласник из 1990.године.

ПИТАЊЕ: Да ли треба постити средом и петком од Васкрса до Спасовдана? Чуо сам, наиме, мишљење да не треба, јер је наводно „Женик са нама” (Мт 9,15)

ОДГОВОР: Речено је да се не пости целе Светле и Духовне седмице, него да монаси једу сир и јаја, а световњаци месо. Из тог прописа, да се цела Светла и Духовска седмица мрси, можемо закључити да се ове седмице издвајају од осталих седмица Педесетнице, као што се из посебних разлога издваја нпр. среда и петак седмице о Митару и фарисеју, седмице сиропусне, седмице духовске, или у дванаестодневију (од Божића до Богојављења), у које се такође не пости.

Но поред овог посредног закључивања, постоје и директни прописи да се у остале среде и петке све до Духова држи пост, истина ублажен, али пост. Тако црквенословенски Типик прописује: „у среде и петке целе Педесетнице уље и вино, сем среде Преполовљења и среде оданија Пасхе. У та два дана разрешава се на рибу и вино”. Исто овако прописује и наша стара србуља, Псалтир Винценца Вуковића, штампан у Млецима 1546.године: „А у среде и петке у свој Педесетници само уље и вино” (разрешава се). Јасно је да се изразом „цела Педесетница” не обухвата и Светла седмица, јер је она и по богослужењу и по храни изједначена са првим даном Васкрса.

Што се тиче речи Господњих да не могу сватови постити док је младожења са њима (Мт.9,15; Мр.2,19, Л.5,34), упућних као одговор ученицима Јовановим на питање зашто ученици Његови не посте - оне се односе „на апостоле”, за време Христовог бављења на земљи. Отимањем Женика од њих и пошћењем у те дане, Господ „унапред износи речи о свом страдању” (Златоуст), „после тога ће много постити и трпети невоље” (Зигабен).

Свети Кирило Јерусалимски пак говори о Вазнесењу Гсоподњем као о Његовом узимању: „Јер није ништа друго до празник бављења нашег Спаситеља у овом свету”. Даље Свети Кирило вели: „Шта значи да ће се отети од њих Женик? Значи вазнесење”. Теофилакт о посту по узимању Женика овако казује: „Кад се ја вазнесем, а они буду послани на проповед, тада ће и постити и молити се, јер ће наићи под велике тешкоће”. У времену по Господњем вазнесењу живимо и ми, те смо дужни да постимо. Но како цела Педесетница, као попразништво Васкрса, Вазнесења и Духова има празнични карактер, то је пост средом и петком ублажен, као што наведосмо.

На погрешан закључак да се у Педесетници не држи пост пре би нас могло повући казивање у путопису Етерије из 4.века: „Од Пасхе до Педесетнице, тј. Духова, овде (у Јерусалиму) баш нико не пости...”, као и Светог Епифанија Кипарског (4.век): „У 50 дана Педесетнице и коленопреклоњења не бивају и пост није наређен”. Исто тако говори и преподобни Јован Касијан да у Египту „у све дане Педесетнице нико сасвим не преклања колена и не држи пост до деветог часа”.

Но та казивања значе да се тада не држи строги пост, који се састојао у једењу посне хране једном на дан, и то не у подне, ни увече него између тога, у девети час (3.час по подне). У среде и петке Педесетнице јело се двапут на дан од старине, а „када има две трпезе на дан, то Устав не сматра постом, макар да је у тај дан забрањена риба” И Свети Јован Касијан примећује да се непошћење у Педесетници изражавало тиме што се храна примала уместо деветог у шести час (у 12 часова), количина и врста хране није се мењала„ (тј.била је посна). Према томе, у среде и петке Педесетнице православни хришћанин држи ублажени пост.

Ствар, ето, тако стоји. Наставимо ли пак по својој логици и свом тумачењу речи Господњих ”не могу сватови постити док је младожења са њима„ можемо доћи дотле да никако не постимо, јер је Господ рекао: ”Ево ја сам с вама у све дане до свршетка века„ (Мт. 28,20). А таква вештина повезивања појединих стихова Светог писма ван њиховог смисла и везе са целином Христовог учења, као и тумачење Господњих речи мимо тумачења отачког, не би били прихватљиви. Они одговарају методу, вештити и духу јеретика, сектаната, али се ни на који начин не могу подвести под појам еванђелски, хришћански и православни.

”