Ili, kao sto ti rece, recimo to na kraci način:
1. Crkva abortus izjednacava sa ubistvom.
2. Crkva se gnusa grijeha, ali ne i gresnika.
3. Svako ko je učinio ma koji grijeh ima mogućnost pokajanja, a Crkva ima jasno propisane kanone o pokajanju.

Свештеник је већ лепо одговорио, дозволите ми само да додам пар речи. Знам да у законодавству неких римокатоличких земаља постоји ово о чему пишеш у првом коментару: дефинишу се случајеви када се абортус дозвољава, тј. не кажњава законски. Буквално се наводи 1) ... 2) ... 3).

Ако не грешим (можеш и да потражиш на интернету), ради се о случајевима када је угрожен живот мајке, када плод (фетус) има тешке поремећаје и када се ради о силовању.

Римокатоличка црква понегде долази у сукоб са законодавством око ових „граничних” случајева. Не знам да ли сте видели на вестима, недавно је у Бразилу био случај једне трудне девојчице од само 9 година, коју је силовао очух и повела се полемика да ли она може да абортира. Бразилски римокатолици су подигли кампању против абортуса око овог случаја. Ко стоји пред њима, ко је „објекат” кампање? Неко јадно дете које злосрећни отац не-отац силује већ годинама. И сад, хајде да се ту „изјашњавамо”. А са друге стране хиљаде а можда и милиони деце се побију у утроби само зато јер нпр. родитељи немају довољно пара, итд.

Зашто све ово пишем?

Па, да не падамо у ову замку. Православна Црква, као што рече горе отац „NYCpriest”, има љубав према сваком човеку, а чини и се да су овакви случајеви, од којих се човеку дигне коса на глави или ти просто припадне мука, оно задње на чему треба да тренирамо своју вајну правоверност.

Када би се преобразили као људи, пришли Цркви, спасили би милионе нерођене деце и то би било много ефикасније него неки „прогон грешника” разним кампањама и сл.