Tempa
(Teolog)
24. april 2009. u 16.35
Мени је ћаћа говорио: Сине кад замутиш кашу и посрчи је.
Ваљда је таква наша људска природа- посрнула и пала увијек склонија гријеху и паду него уздизању-покајању и духовном исправљању.
Нека нас Господ спаси и помилује.
„Неко плаче а неко се смије...”
ПС. Умрла Драгиња Матић (Зиринова мајка), покој јој души.
Beloorlovic
30. april 2009. u 08.26
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek):
Nije nas sramota kad cinimo grijeh i to svjesno. Ali nas je sramota da ispovjedimo učinjene grijehove.
---------------------------------
I sve dok nas je sramota, imamo sansu na ispovijest spasenja radi. Teško onome ko se ne osjeca sramotu.