Главни проблем је у следећим речима М. Петровића: ,,Ovde se bavimo Bozjom Recju, Svetim Pismom, naučnim dokazima za Boga''. Дакле, видимо да је Свето Писмо и Реч Божја, за М. Петровића један научни приступ доказивању постојања Бога. Али, управо из таквог става овај научник (секташ) уводи једну праксу која је супротна Православљу, то јест, уводи секташку или јеретичку особину у круг православних.

Међутим, није то једина штета коју овакав секташки приступ прави нашој Цркви. Наиме, оваквим деловањем искривљује се и деловање Цркве у научној сфери, односно нико више не може говорити против таквог (секташког) учења и става према науци, а да не буде сматран противником вере православне. И онда се долази до резултата, односно последица, свих деловања таквим погрешним начином, то јест секташким приступом. Једном речју, опасност се показала у крајњој мери, тиме што добијамо плодове несумљиво секташких деловања.

Али наука је једно поље где Црква треба да покаже свој допринос, односно, где верни требају да уложе свој труд за разумевање главних проблема човечанства. И тиме долазимо до коначне дефиниције у научном приступу, што се тиче везе између вере и науке, а то је да наука не служи за доказивање Бога. То треба добро запамтити.

Цитирам МП

Koji bre „bogonadahnuti starci”? Kako te nije sramota da lupetas po ne znam koji put? Imaš Boga, Isusa Hrista, i On ti sve nacrta ko mentolu, a ti zapenio na „bogonadahnute starce”? Idi onda slusaj te starce, ljubi ih u ruku, idolopoklonisi im, a nemoj da bi slusao šta živi Bog govori u Svetom Pismu. „Bogonadahnuti starci”? Kako vas Sotona voda ko mecke. Nekome podmetne heroin, nekome turbo folk, a nekome „bogonadahnute starce”. To je ono sto u Bibliji piše kad „slepci vode slepe”. Ovde se bavimo Bozjom Recju, Svetim Pismo, naučnim dokazima za Boga, Njegovim otkrivenjem, a ne narodnim umotvorinama i poslovicama koje su prepune paganstva.

Раније је био Адвентиста а сада је у

Јеврејско-месијанистичкој секти .
Иначе човек се два пута крстио и то је јавно иѕносио чувајте се МП