Dragi moji,dal neko zna kako molitvom i verom izbaciti iz sebe tzv.panicni napad. Imala sam taj problem pre dosta godina i najzad se oslobodila... u međuvremenu su bili neki drugi problemi,dosli i prošli...skoro je bio zemljotres ovde u IT, od tada se ponovilo dva puta u roku od nedelju dana, ljudi mi govore da je to post trauma. Ja ipak nekako povezujem sa mojom neuskladjenoscu ovde, otudjenosti ljudi,osetljivom prirodom , mada to traje od kad sam ovde (15 god) i nisam jedina, a napadi panike su se pojavili sad posle zemljotresa.Istina je i da sam bas u poslednje 2 nedelje imala jako stresne situacije na poslu i da dok je trajao Vaskrsnji post sam bila izuzetno dobro raspoložena i mirna...još sam otkrila i divnu Rusku Crkvu ovde gde sam, pitam se, odakle sad ova eksplozija i kako je zaustaviti ili još bolje preduprediti...razocarana sam jer sam mislila da sam se tog uzasa zauvek resila, ...
Pišem bas vama, braci i sestri po Hristu, kao probudjeni vernik (od pre 3-4 god. mnogo aktivniji i dublji). Imam dosta knjiga o Pravoslavlju al nigde ne nadjoh kako sebi pomoći u ovom „modernom problemu”. „Kakve su ti misli takav ti je i zivot” (al šta sa osecanjima...?), usporiti zivot, opravdati sve ljude, razumeti svakoga,živeti u Hristu, biti u prirodi,hodati, prepustiti sve brige Bogu, ... sve to znamo, i znamo koliko je teško to izneti u svakodnevnom zivotu i zašto stalno onaj isti osecaj sto si bolji sa ljudima to su gori prema tebi i ti uvek ostajes ona dobrica „sa kojom je lako” a svi drugi lukavi,spremni na sve i svasta (daleko od toga da želim biti takva) su interesantni i od njih zaziru i imaju postovanja...uprkos svoj toplini Pravoslavlja nedostaje mi iskrena toplina ljudi...zašto je to tako...odoh na drugu temu,zbunjena i konfuzna, ali i to me jako muci a odovora i pomoći nema...naravno kao Hrišćanin i Pravoslavka imam još dosta toga da ucim,pozdrav svima,hvala i Bog vam pomogao