E pa i ja zalim sto nisam ovdje navracala na početku posta, mnogo mi je zanimljivo ovo naše „razgovaranje” i ja se svima vama zahvaljujem na komentarima i zaista zanimljivim informacijama.

Ja postim po prvi put čitav post. Do sada je to uglavnom bilo samo na Veliki Petak i tako to... Ono u šta sam sigurna jeste da ovo nije posljednji put. Mogu vam reći da duhovnu moc koju osjecam zaista ni ne znam kako da opisem? Zaista nešto što ne mogu da poredim ni sa čim drugim. Bilo je teško i upravo molitva mi je pomagala. Ova sedmica na vodi mi je malo stresna jer radim po cijli dan i zaista moram dobro da se organizujem šta ću da jedem i kako da isplaniram svoj dan... no ništa to nije strasno. Meni je samo mnogo lakse bilo kad sam svoju frustraciju jutros prosula na ove stranice. U momentu sam se osjecala bolje. Ruckala sam i evo dok ovo kucam gledam ove divne jagode na stolu :) znaci izdrzljivo je.

Ne znam kako neko može reći da nema grehova... Svi mi ih imamo ali eto možda nekad nismo ni svjesni da cinimo greh. To je ono sto je mene navelo da postim. Želim da dam od sebe sve sto je u mojoj moći, za bolje sutra, za bolji zivot.

Gore kad sam navela da neću nikome da sudim, mislila sam pri tom da svako sam nek nosi svoje grehove. Nije moje da im ja govorim šta treba ili ne i kako da žive svoj zivot. Ja sam sretna sa onim šta sam ja postala i ko sam. Stojim uspravno pred Bogom i ne bojim se ničega, isto tako ne stidim se nikoga. I opet eto želila sam da se pricestim u crkvi na pravi način i da proslavim ovaj najveci Hrišćanski praznik onako kako dolikuje.

Želim vam svima srećne praznike i nadam se da ćete sa mirom docekati Vaskrs!

Hristos Voskrese!