Од свих молитви за умрле које црква прописује после опела, најважнији је четрдесетодневни помен или парастос. По учењу цркве, у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред Божији Суд. Најбоље је ако се тај парастос врши тачно у четрдесети дан, а ако је немогуће, онда је добро у суботу која пада пре тог датума. Зашто субота? Субота је дан који је црква посветила мртвима, када се посебно молимо за покој њихових душа и када излазимо на гробља. За тај парастос се припрема жито, вино, мед и погача, кадионица и тамјан и свеће које се пале на гробу и које присутни држе у рукама. Свештеник се позива да изврши парастос на гробу, или се доноси жито у цркву, па над житом свештеник врши парастос, а родбина после тога иде на гробље, прелива гроб вином, носи освећено жито и служе се њиме на гробу.

После шест месеци и једне године, такође се могу вршити молитве, односно парастоси за умрле. Тада се, као за четрдесети дан припрема жито које освећује свештеник, излази се на гробље и пале се свеће и прекађује гроб. Парастоси се могу одржавати и чешће. Гозбе и остало није црквени обичај.

Parastos je riječ grčkog porijekla (Parastasiz), i znači: dati podršku (nekome), stati uz nekoga, zauzimati se i posredovati za nekoga, jer se u ovoj službi Crkva molitvama zauzima i posreduje pred Bogom za svoje umrle članove.
Otuda, kao što je Crkva o svojim čedima brinula u toku ovozemaljskog njihovog života, dajući im, kao nježna majka, punoću blagodati i blagoslova svojih kroz svete Tajne i Molitvoslovlja, tako ih ona ne napušta i ne zaboravlja ni u času smrti, kao ni poslije nje. Za Crkvu, kao i za samoga Gospoda, „nema mrtvih”, jer je Bog naš „Bog živih a ne mrtvih”.„
--------
Na ruskom se parastos zove panihida.
Панихи́да (также паннихида; параста́с; греч. μνημόσυνο; от греч. παννυχίς — «всенощная») — исторически принятое в русском православии название заупокойного чинопоследования; может быть как частным богослужением (требой), так и общественным. Неправильно смешивать с чином погребения (отпевания) .

По своей структуре представляет собой заупокойную утреню (чем, видимо, и вызвано название) с литиёй. Может совершаться в доме умершего, в храме и на могиле: в 3-й, 9-й, 40-й день по смерти, а также годовщину его смерти, в день рождения и именин.

Заупокойную литию (заключительная часть панихиды) отправляют перед выносом тела усопшего из дома, при встрече тела в притворе храма, по возвращении родных в дом после погребения и в других случаях.

Завершающее песнопение панихиды — Вечная память, которая часто поётся всеми присутствующими.

При совершении панихиды на канун (невысокий столик с распятием) ставится коливо (кутия), которое после благословения его иереем вкушается всеми участниками поминальной службы.

Панихиды, совершаемые во Вселенские родительские субботы, именуются Вселенскими:

Суббота мясопустная — за восемь дней до начала Великого поста, накануне Недели о Страшном Суде.
Троицкая родительская суббота — накануне дня Святой Троицы, на девятый день после Вознесения.”

Normalno, može i u postu, zašto ne bi.
(inače, pola godine je u postu ;-)

Strazbenice, ako te ne mrzi, navedi izvore tvoga posta (ne zato što mislim da nešto nije ispravno, naprotiv, već da bih se na njih pozvao kada ih citiram. Hvala)