Da, bilo bi zanimljivo čuti nekog da napiše iskustva iz prve ruke.

Puno se reklamira takav način grijanja, ali mislim da ima puno
preterivanja

Znaš li da li je neko ugradjivao u tvom kraju (bilo i daljem okruzenju)? Možeš da pitas proizvodjace za primere koje su radili u tvom okruzenju. Takođe ne treba da se libis, nego onda lepo pitas coveka koji je ugradio kakva su njegova iskustva, ako ne smatra poverljivim koliko ga je kostalo, kako je zadovoljan sada itd..
Ja nisam radio do sada, ali koliko sam upoznat ono sto tebi treba se zove toplotna pumpa a ne geotermalni sistem. Koliko se secam, geotermalni sistemi su jako veliki i koriste se za velike komplekse dok su toplotne pumpe prikladne za individualne i manje objekte (znaci izbegni zbrku oko terminologije :)).

E sad, ono sto sam lično video je svega jedan primer, gradjen u Cikagu za kucu jedne ultrabogate porodice (čitaj 'milijarderi'). To ne mora da znači da je sistem preskup i za onoga koji nije jako bogat, samo primer koji sam video. Prvo bi trebao razgovarati sa lokalnom firmom koja to radi, oni sigurno znaju kakav je teren u tvom kraju i šta možeš okvirno da ocekujes. Zatim bi morao jedno test busenje uraditi na svojoj lokaciji, da bi videli konkretan potencijal i da bi masinski inzinjer mogao da sracuna par opcija šta možeš da uradis te i njihove cene.
Ceo sistem je „uvezan” jednim kontinualnim savitljivim crevom koje je umetnuto u rupe izbusene u zemlju u odredjenom rasteru (čini mi se 15-tak stopa međusobne distance). To čini određeni perimetar terena oko svakog „stuba” iz koga crevo crpi energiju. Rupe se buse i po 200 metara duboke (zavisno od tipa terena, $, potreba, ekonomske isplativosti i sl.). Ovaj primer je isao nekih 30-tak metara duboko jer je dublje od toga tzv „bedrock” tj., granitni teren. Ako živis negde gde su lesne naslage vece, slobodno kopaj rupe dublje.
Kroz crevo se pumpa tecnost (čini mi se „glycol”) koja prenosi energiju iz zemlje/podzemne vode itd., i na drugom kraju se koristi putem „heat exchanger-a”. Znaci tipicna toplotna pumpa. U zavisnosti od kapaciteta lokacije možeš da pokrivas svoje grejanje/hladjenje kuce i vode, ili moderaciju do odredjene temperature koju onda dogrevas/dohladjujes drugi sistemom (na struju, gas, šta već).

Još jedna stvar, nije mi jasno zašto bi „tekucina-vazduh” sistem razmene bio efikasniji od podnog grejanja? Podno grejanje je energetski najefikasniji i najkomforniji oblik primene jer deluje tamo gde ljudi borave za razliku od „hladne noge (pod) - vruca glava (plafon)” kombinacije. Tada se daleko vise energije baca.

Pozdrav, javi šta saznaš i uradis.

Ja nemam direktno iskustvo sa ovim za kucnu upotrebu, ali imam nešto iskustva za vece komercijalne sisteme.

U tvom slučaju, veliki prozori, mnogo prozora, visoki plafon, nepostojanje debele tavanske izolacije, itd, odaju utisak kuce koja ne izgleda super stedljiva po pitanju grijanja, osim ako nije pravljena za djelimicno pasivno grijanje suncem ili ako su prozori veoma kvalitetni. „Glede” toga, a i u vezi sa lokacijom gdje vjerovatno temepratura pada i ispod -20C, sistem podzemne toplotne pumpe bi morao biti značajne snage da bi pokrio tvoje potrebe za vrijeme najhladnijih dana. Stoga bi možda bilo optimalnije (jeftinije) staviti sistem snage 60-70% koji bi može biti bio dovoljan 90% vremena, a za onih 10% najhladnijih dana dogrijavati necim drugim. Ali onda moras imati 2 grijanja...

Drugo, osim ako nećeš da osim kopanja po dvoristu i cijelu kucu pretvoris u gradiliste (i dodatni trosak), način grijanja kuce bi trebao ostati isti kao sto je sad – ako imaš vodeno grijanje, da izmjenjavac toplotne pumpe bude tecnost-tecnost pa da nastavis koristiti postojece radijatore, a ako imaš grijanje na topli vazduh, onda da zadržiš postojece vazdusne kanale po kuci a da izmjenjivac bude tecnost-vazduh.

Treće, ako imaš dovoljno zemlje oko kuce, jeftinije bi bilo sahraniti u zemlju jedno 300-400 m cijevi izmjenivaca u običnim horizontalnim kanalima koji bi morali biti dovoljno duboki gdje temperature tla ne varira drasticno od temperature vazduha (ispod linije do koje mrzne). Ako nemas, onda moras imati nekoliko dubikih vertikalnih busotina sto može biti skuplje. I u jednom i u drugom slučaju ti sahranjujes nešto u zemlju cemu vise nema pristupa, te mogući kvar, iako malo vjerovatan, je nešto cija popravka bi te mogla kostati hiljade dolara...

Cetvrto, i možda najvaznije, samo Svevisnji zna koliko će to biti efikasno u tvom slučaju. Onaj koji ti kaže da može unapred odrediti efikasnost sa nekom velikim preciznoscu laže pa makar imao doktorat iz termodinamike. Varijacije u procjenama mogu biti mnogo vece od toga koliko ti npr vise od deklarisanog trosi taj auto, jer efikasnost sistema podzemne toplotne pumpe zavisi od još vise varijabli (usput, ako bi ti vozio taj auto onako kako oni mjere potrosnju tokom testa onda i ne bi trosio ništa vise, ali rezim voznje tokom testa se nešto slabo nešto poklapa sa stvarnim...)

U vezi problema sa prodvidjanjem efikasnosti, npr nije isto sahraniti cijev izmjenivaca u glinu ili podzemni bunar. Prenos toplote (termicka provodnost tla) u ovom drugom slučaju je znatno bolji, ali koja je garancija čak i kod vertikalnog busenja da ćeš da potrefis u neki dubok bunar umjesto kamencinu npr? Čak iako je to predvidivo, npr nekako se zna šta je tačno ispod tvog dvorista na svim dubinama, opet je prognoza odrzivosti početne efikasnosti klamava – termicka provodnost tla oko cijevi tokom godina može da se zbog efekta grij-hladi promjeni i da sistem značajno okilavi, osim opet ako cijev nije u povelikom podzemnom rezervaru vode.

Sve ovo otezava poredjenje sa drugim slučajevima, jer i ako nadjes nekoga ko to već ima, njegova kuca i izolacija mogu biti značajno razliti, sastav tla ispod dvorista sasvim drugaciji, a sama masinerija manje ili vise efikasna od one koja se tebi učini prihvatljivom po cijeni jer varijacija na tu temu ima mnogo (razne vrste manje ili vise efikasnih kompresora, izmjenjivaca, itd).

Cinjenica da u takvi sistemi grijanja rijetki u državi Kanadi govori u prilog da je ekonomska opravdanost upitna, premda ovo treba uzeti sa rezervom jer vecina kuca se serijski pravi za trziste tako što se koriste najjeftiniji mogući materijali i rijesenja. Ipak, ja bih se upustio u tu avanturu jedino ako bi mi država pripomogla, sto može biti slučaj, možda postoji kakav program gdje je država voljna da te malo pogura, ali to moras da vidis sa njima.

Takav sistem će sigurno biti u granicama efikasnosti 200-400%, tj na ulozenih 1 kWh struje, dobices nazad 2-4 kWh toplote, ili „hladnoce” ako bi sistem bio reverzibilan da se ljeti hladis, a shodno tome, period otplate će najvjerovatnije biti popriličan upitnik sve dok ne vidis šta si dobio posle prve zime. Jer nije isto 3 ili 4, a razlika je 33% ako je 3 osnovica... A problem je sto i ne postoji tebi pristupacan način kako bi mogao izmjeriti efikasnost i posle ugradnje - možeš lako da mjeris koliko struje trosi, ali kako da znaš koliko si dobio toplote nazad?

Pri pravljenju analiza, treba uzeti u obzir i da bi takvo grijanje doprinijelo vrijednosti kuce, vjerovatno ne dolar za dolar ali poprilično, premda ako poslije 15 godina prodas kucu, takav sistem može biti vise prepreka nego prednost jer kupac treba da kupi izmjenjivac u zemlji koji bi mogao biti pri kraju. Sa trajnoscu ovih sistema jednostavno nema dovoljno iskustva.

Ne mora to da se kopa može i na vazduh jeftinije u radu.Bez skalamerije.Moras imati podno razvedeno ako ti je struja jevtina to je super.Ono sto sam zapazio sva tehnika je u kompresoru i fluidu ono malo što se dobije iz vazduha i nije neka usteda.Naravno da ima puno drugih mogućnosti.

Nema problema Jovnik, princip je gotovo isti samo je razlika u velicini i primeni. Mnogi profesionalci ionako brkaju tu terminologiju pa je zabuna svakako sveprisutna. Ovako barem da uspostavimo „awareness” :-)

E sada, moje shvatanje je (osim u slučajevima nailazenja na termalne vode ispod) da korist ovog sistema lezi u konstantnoj temperaturi terena. Znaci kao u slučaju pecine: zimi toplo a leti hladno. Ako razmenjujes energiju iz tla koje ima konstantnu temperaturu recimo 65*F (ili nekih 17-18*C) time moderiras sistem grejanja hladjenja.
Za ljudski komfor raspon temperature koji leti prija je od nekih 66-75*F a zimi 63-71*F (u zavisnosti još od relativne vlaznosti, ali da ne sirim). To znači da toplotna pumpa pada upravo u taj neki idealni raspon tokom ekstremnih letnjih i zimskih temperature i moderira unutrasnjost kuce ka idealnim brojevima (uz eventualno minimalno dogrevanje zimi).
Konkretno koliki sistem, dubina i broj rupa su ti potrebni moraju da ti urade kalkulaciju. Kakvi sistemi na trzistu postoje i međusobne komparacije - voleo bi da znam ali zaista ne znam.
Možda da naglasim da osim raspitivanja o odgovarajucem sistemu, uvek treba da se raspitas i o iskustvima vlasnika sa izvodjacem. Znamo da svugde ima i odličnih ali i onih koje bas briga ako ti skrate zivot par godina muljanjem i nerviranjem.

Kuca izgleda jako lepa ali mi se čini vise kao za lep odmor? Dobro je da su zastakljene povrsine okrenute ka jugu. Od sunca možeš leti da se zastitis time sto sa J strane zasadis par listopadnih drveca (ništa jeftinije za uraditi :-)), a zimi je drvece golo pa sunce greje. Sa S-SZ strane zasadi par cetinara malo gusce (kao grupaciju). To je najbolja najjeftinija zastita od dominantnih zimskih vetrova i „windchill” efekta. Ako je napolju oko 0*C ili nešto nize, generalno se uzima da potrosnja energije duplira pri vetru jacine 20km/h u poredjenju sa onim jacine 5km/h. Eto, to su neki pasivni trikovi koji prave veliku razliku u racunu. Ovo je tzv. koristan „rule oh thumb” pri modifikaciji mikroklime parcele - znaci prosek prema iskustvima hiljada primera kontinentalne klime (da mi neko ne trazi kalkulator :))

Ako boravis stalno u toj kuci, možda ima smisla instalirati spolja prozora pokretne drvene grill kapke, te time smanjiti energetski gubitak? kod visokih plafona efektno je instalirati par ventilatora radi konvekcije vazduha i zimi i leti - pre nego bas bude potrebno da palis grejanje/hladjenje.

Foco je dao dobru sugestiju da koristis i prikljucis sve u postojeci sistem, a ako u podrumu nema ništa onda tu možeš da stavis podno grejanje? Danas sisteme za podno grejanje imaš napravljene kao 1.5cm debele „snap sistem” table sa ugradjenim cevima - samo poslazes i „ukliknes”. Preko toga pa zavrsni pod i gotovo.

Vertikalne busotine su visestruko jeftinije za uraditi od horizontalnih kanala. Kao sto svi ljudi nisu isti, tako ni sve parcele nisu iste ali postoji određeni zajednicki cinilac i stepen ocekivanog stanja terena za taj kraj. Ne mora biti da ti urade 3 busotine od 50m dubine. Može se desiti da na jednoj potrefe veci kamen i ta da bude 25m. Ništa skuplje te ne bi trebalo kostati da pored injektiraju još jednu rupu od preostalih potrebnih 25m. Ono na šta treba obratiti paznju je šta je optimalno i finansijski opravdano u celini.

Konkretnu tacnu efikasnost znaces samo nakon ugradnje, a kroz racun/ustedu za grejanje/hladjenje tokom 12 meseci. Ništa drugo se ne radi niti proracunava ni kod konvencionalnih sistema. Raspitaj se oko troskova redovnog održavanja tokom radnog veka i šta bi to podrazumevalo.

Najveci toplotni gubitak ide na zastakljene povrsine, pa zatim na krov. Danas se uglavnom u i oko Cikaga rade kuce sa zidom R-19 pa navise (krov R-38+). Slično je verovatno i oko Toronta?

Raspitaj se malo vise oko subvencija kod distributera, znam da u Americi postoji vise programa (state, federal itd) pa možda to i napravi razliku. Osim subvencija trebalo bi da daju i „home tax renewable energy credit”. Sve to ulazi u kalkulaciju.

Pozdrav

Ono na šta treba obratiti paznju je šta je optimalno i finansijski opravdano u celini.
----------
upravo tako treba razmišljati, matematika je neumoljiva. On to može danas da plati 40 K $ i sa kamatom dok otplati kostace ga možda ukupno i 100 K $. Ako bolje izoluje kucu i stavi kombinovano centralno grejanje na struju i drva (za slučaj ako nema struje, nije nemoguće), mislim da bi racunica bila mnogo povoljnija.
Tako su na sva zvona dugo godina reklamirali i sisteme grejanja solarnom energijom, a pre par dana čujem na 'Glasu Amerike' neke izjave da je to najneisplativiji oblik energije. Možda neće uvek biti tako jer tehnologija napreduje, ali za sada ekonomija tako kaže.

moguće da mi pri tome pomaze dobra izolacija
--------
pa to je sigurno, jer dobra izolacija, tj dobro termo-izolovana fasada kod nas na Balkanu znaci jedno 50 % ustede na grejanju.

Pomaze Bog Strucnjaci,

Jovnik skor sam prolazio kroz istu dilemu,ali ja sam u Filadelfiji gde je znatno toplije.
Drugo Pensilvanija daje veleke beneficije i tax kredit za opremu,pa neki mali interes na kredit i masa toga i opet nisam prihvatio.
Razlog.
Garancija sistema je 50 godina,ali ja neme nameru da živim tu neko dugo vreme...to i ti treba da razmislis ..koliko ćeš dugo živeti jer bas kako kaže Starac Foca može da bude i smetnja prilikom prodaje.
Visina plafona je i kod mene problem katedralni plafon je divan ali sva toplota ode gode vidim ti imaš tu zestok problem.
Isto koloko dobro ti je izolovan pod jer mislim da je tu možda problem isto.
Prvo ti predlazem da uzmes nekoga ko ima ovu opremu
http://www.globaltestsupply.com/c/324/Retrotec_Q46_Air_Blower_Door.html
jer moguće je da zgrada „dise ”vis enego sto treba u zavisnosti koliko je drvo bilo pripremljeno i suvo kad su pravili zgradu.
Verujem druize moj d aiams puno toga da uradis pre nego se odlucis koje ćeš grejanje koristiti,ma koje da je skupo je ako grejes atmosferu.
Kuca lepo izgleda i to su jako zdrave kuce za zivot to sam uvek voleo.Želim tebi i tvojoj familiji da nađetenajbolje rešenje i da dugo u zdravlju i veselju proivite u njoj.
Još jednom čestitam na kupovini...
Svako odbro
MUNJA

Jovnice slobodno instaliraj i bez ikakve brige. Drveni pod je potpuno nerelevantan faktor. Ono sto će da apsorbuje toplotu i po akumulaciji emitovati je vise sati nakon gasenja sistema je sama podna betonska ploca. Drvo se ne vitoperi toplotom nego ako je u procesu proizvodnje korisceno sirovo ili pokvaseno drvo (možda ostavljeno na kisi?) - kada se osusi onda se izvitoperi. Taj problem nećeš imati i gotovo.
Dobru si odluku doneo, pre svega u pristupu kako da razumes opcije na raspolaganju, izanaliziras i odaberes adekvatno rešenje.
Srećan rad.

Jovnice, neizmjerno mi je drago da na ovom mjesto godinama drugujemo
i razmjenjujemo iskustva. Ni slutio nisam da se mnogo bolje poznajemo.
Imate pozivnicu da nam dodjete u goste koja neograniceno traje. Supruga i ja smo namjeravali da vas posjetimo ove godine, ali nemio
dogadjaj koji me snasao je odlozio nasu posjetu do daljnjeg.
Sve ove protekle godine nasega drugovanja na SC pretpostavljao sam da si dobar covjek i velika ljudina u sto sam se napokon i uvjerio kad sam
u stvari spoznao ko si. Nick name Jovnik je vrlo smislen i o tebi mi govori danas mnogo vise. Tvoju prekrasnu suprugu poznajem od rođenja.
Želim vam mnogo sreće i lijepih trenutaka u novoj kuci!

koliko vidim ovo nije kuca , to je vikendica ili po Kanadski
KOTIDZ.

Ovo je lepo za oko , ali arhitekta koji je projektovao nimalo nije vodio racuna kako će se grejati ta vikendica.

Naci izvor termalne energije to je znak pitanja, i samo busenje i ispitivanje nije jeftino a kamo li ugradnja čitavog sistema.
jedino dolazi u obzir o tome razmišljati ako komsija ima i onda si 100% siguran pa i ti možeš busiti.

Ako te mrzi da lozis bukova drva, a nafta ti smrdi moj ti je predlog
postavi cisternu tecnog plina u avliju i jedan manji atmosferski protocni bojler na plin i možeš da grejas kako hoćeš.

Kuca MSSS Frau je kuca za ovu vikendicu- Brvnaru.
Njen muž ništa teze od olovke a ona sa majstorima bitku bije i samo me interesuje kako je prošla na sudu za Fuge na Fasadi...

Pisi nam G-djo frau, jer zabrinut sam lično za ishod parnice...

Pozz

Toplotne pumpe, mislim da su odlicna stvar, pogledaj ovo radi se o firmi REHAU:
http://tinyurl.com/32day7q