Па, људе најчешће вређа истина која се односи на њих саме, па наравно увек труде да узврате, омаловаже, па чак и 'елиминишу' оне који ту истину говоре!

Зато је најбоље о другима не говорити ништа, јер и ако их хвалимо то може да буде схваћено као сарказам и слично, па опет да последице буду као да је била у питању негативна критика.

А правило да критику треба схватити добронамерно и не треба увек узимати здраво за готово, јер им оних љубоморних и сујетних који ће критиковати и кад не треба и често изговарати критике које нису на месту, а чији је циљ да њих саме прикажу бољим од особе којој је критика упућена (по принципу 'кад већ немам аргументе да издигнем себе, бар да њега сатерам у мишју рупу').