Velika nepismenost u Srbiji
desk - 09. septembar 2010. u 07.31
U Srbiji oko milion i 350.000 nepismenih stanovnika, „bez dana škole”, ili sa nekoliko razreda osnovne škole, dočekuje Međunarodni dan pismenosti. Nažalost, građani često mešaju ćirilicu i latinicu, upotrebljavaju u našem pismu nepostojeća slova.

Da bi se stanje u Srbiji poboljšalo, potrebna je istrajnost profesora u školama, njihova bolja obučenost, ali i veća briga svih koji govore srpski jezik o njegovoj pravilnoj upotrebi.

U Srbiji ima više od 250.000 ljudi koji ne znaju ni da se potpišu. Nepismenost je očigledna i na javnim mestima. Greši se u pisanju velikog slova, sastavljenom ili rastavljenom pisanju reči, interpunkciji, upotrebi reči, konstrukciji rečenice. Svakodnevni govor je sve siromašniji, a čitaju se samo laka štiva.

Predsednik Društva za srpski jezik i književnost Veljko Brborić navodi da bi voleo da imamo sistemske vrednosti, da se ne dozvole elementarni propusti.

„Propusti se vide svakog dana na ulici, a o tome niko ozbiljno ne vodi računa ili preciznije, malo je onih koji o tome vode računa”, kaže Brborić.

Veliki je broj onih koji napuštaju školovanje između 10. i 15. godine. Među njima najviše je Roma. Ima i onih koji ne umeju da popune formular, napišu pismo ili molbu. Ipak nije problem ako se pogreši, problem je što se to neprestano ponavlja, ističu stručnjaci.

Lektorka Jelena Dubajić ističe da uprkos tome što su napisane brojne knjige, odlični tekstovi, što su pobrojani svi primeri, greške i dalje postoje.

„Onaj ko govori mora da čita ono što drugi pišu i tako će i sam biti bolji”, kaže Dubajićeva.

Nemar je veliki neprijatelj pismenosti ljudi u Srbiji. Sve manje se vodi računa o tome kako se piše i govori. Zato u Ministarstvu prosvete kažu da će u narednom periodu poboljšati kvalitet obrazovanja.

Ministar Žarko Obradović smatra da je važno da ljudi shvate koliko je obrazovanje važno za bolji život.

„Na pojedinačnom planu tu je donošenje zakona o obrazovanju odraslih, kojim će se rešiti pitanje neformalnog obrazovanja, dodatnog obrazovanja, kao i doživotnog učenja. Tako će se stvoriti preduslov da svako može da uči, bez obzira na godine”, navodi Obradović.

U Srbiji je među obrazovanima najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana. Podaci UNESKO-a pokazuju da je u svetu nepism