Ono ne može biti nadomešteno
------------------------------
Dok mnogi prevoditelji favoriziraju izgovor Jahve, Novi svijet prijevod, a i mnogi drugi i dalje koriste oblik Jehova jer je ljudima bliži već stoljećima. Osim toga, on čuva, jednako kao i drugi oblici četiri slova tetragramatona JHWH ili JHVH. Već ranije je njemački profesor Gustav Friedrich Oehler donio sličnu odluku iz gotovo jednakog razloga. On razmatra različite izgovore i zaključuje: „Od sada ću upotrebljavati riječ Jehova jer je činjenica da se to ime udomaćilo u našem rječniku i ne može se nadomjestiti” (Theologie des Alten Testaments [Teologija Starog zavjeta], drugo izdanje, objavljeno 1882, str. 143). Slično tome, u svojoj Grammaire de l’hébreu biblique (Gramatika biblijskog hebrejskog jezika), u fusnoti na 49. str. jezuitski bibličar Paul Joüon navodi: „U našim prijevodima umjesto (hipotetskog) oblika Yahweh, upotri...ili smo ime Jéhovah ..., što je konvencionalni (dogovoreni) književni oblik u francuskom jeziku” (izdanje 1923). Biblijski prevoditelji u mnogim drugim jezicima koriste slične oblike. Je li stoga pogrešno upotri...iti formu kao što je Jahve? Ne sasvim. Vjerojatno se oblik Jehova prima s bržim odazivom od čitatelja jer je on „uvriježen” u većini jezika. Važna stvar je da to ime upotrebljavamo i objavljujemo drugima. „Hvalite Jehovu, glasite ime njegovo, javljajte po narodima dela njegova, spomenite veličinu imena njegova” (Izaija 12:4, BA).
Između ostaloga Isus je znao pravilan izgovor Božjeg imena, te je svoje učenike i ostale ljude učio o njemu i njegovom izgovoru. Ivan 17:6,26 - ''Objavio sam tvoje ime ljudima koje si mi dao iz svijeta...I obznanio sam im tvoje ime i obznanjivat ću ga... ''

Razni naučnici imaju različite ideje o tome kako se izvorno izgovaralo ime JHVH:
---------------------------------------------------------------------------
U knjizi Tajanstveno ime Y.H.W.H., na 74. str., dr. M. Reisel kaže da je „vokalizacija tetragramatona morala biti YeHuaH ili YaHuaH”. Kanonik D. D. Williams sa Kembridža drži da „dokazi ne samo pokazuju, nego gotovo dokazuju da Jahweh nije točan izgovor tetragramatona ... Ono se vjerojatno izgovaralo JAHÔH” (Zeitschrift für die alttestamentliche Wissenschaft, Znanstveni časopis o Starom zavjetu, 1936, svezak 54, stranica 269).
U glosaru (rječniku na kraju knjige) francuskog Revised Segond Version, na 9. stranici dat je slijedeći komentar: „Izgovor Yahvé upotrebljen u nekim novijim prijevodima temelji se na nekoliko drevnih svjedoka, no oni nisu uvjerljivi. Ako bi netko uzeo u obzir osobna imena, koja uključuju božansko ime, kao hebrejsko ime proroka Ilije (Elijahou) izgovor bi mogao biti Yaho ili Yahou.” Godine 1749. njemački bibličar Teller izrekao je nekoliko različitih izgovora Božjeg imena kako slijedi: „Diodor sa Sicilije, Makrobije, Klement Aleksandrinac, Sveti Jeronim i Origen pisali su Jao; Samarićani, Epifanije, Teodoret, Jahve ili Jave; Ludwig Cappel čitao je Javoh; Druzije Jahve; Hottinger, Jehva; Mercerus, Jehovah; Castellio, Jovah; te le Clerc, Jawoh ili Javoh.” Iz ovog je vidljivo da prvobitan izgovor Božjeg imena nije više poznat. No, to stvarno i nije važno. Ako bi bio, Bog će se osobno pobrinuti da ga sačuva za našu upotrebu. Važna stvar je upotrebljavati Božje ime prema konvencionalnom izgovoru našeg jezika.''

Zakljucak

Kako se Bog zove?
Čuli ste za tetragramaton? Znače vam nešto 4 slova JHVH? Čitali ste Bibliju? Crkvenim povesničarima do sada je to značilo da se Božje ime izgovara Jahve. Čini se da ipak nisu pogodili. Starohrišćanski izgovor i pisanje Božjeg imena „Jahve” možda nije najispravniji, proizlazi iz istraživanja nemačkog evangeličkog crkvenog povesničara koji je proučavao izvore i istraživao nastanak toga imena.
Naime, univerzalno izgovaranje Isusovog, Marijinog, Petrovog, Mojsijevog ili bilo kojeg drugog imena koje se nalazi u Bibliji zbog različitosti između originalnog hebrejskog i grčkog jezika i suvremenih jezika koje danas koriste vernici nije moguće.
Jednako je i s Božjim imenom Jahve ili Jehova koje se u različitim jezicima različito piše i izgovara. Pa ipak povesničare je zanimalo kako bi bilo najispravnije. Već duže preferirali su oblik Božjeg imena Jahve, no je li to i najtačnije?
U hebrejskom pismu do ranog srednjeg vijeka nisu postojali samoglasnici, pa se i ime pisalo JHVH bez pripadajućih samoglasnika, podsetio je profesor Wolfram Kinzig, crkveni povjesničar na Evangeličkom teološkom fakultetu Sveučilišta u Bonnu.

Božje ime u Starom zavetu sastoji se od suglasnika Jod-He-Vav-He. „Iz redosleda suglasnika ne proizlazi način na koji se taj takozvani tetragram izgovara”, pojasnio je Kinzig.
Korištenje imena „Jahve” unatoč tome nije pogrešno iz hrišćanske perspektive. „Samo moramo biti svjesni činjenice da ne znamo točno kako se to ime izgovara”, tvrdi Kinzig.
Crkveni povjesničari do sada su vjerovali da su u stanju rekonstruirati izgovor „Jahve” iz grčkih i latinskih prijepisa starohrišćanskih teologa. Grčka verzija tetragrama u obrađenim rukopisima nije međutim jedinstvena, smatra Kinzig.
Ni kod starohrišćanskih teologa nije bilo jasno kako se piše Božje ime. Nije postojalo jedinstveno pravilo ni u pisanju ni u izgovoru četiriju slova o kojima je reč, dodao je.
''Originalni hebrejski tekst Starog zaveta nije bio vokaliziran. U to vreme je „tetragrammaton” YHWH smatran za nešto veoma sveto. Umesto da se to izgovori, korišćena je zamena - „Adonaj” (adonay = Moj Gospod). Dokazano je da Izraelci nisu nikada govorili, ili upotrebljavali reč „Jehova”, već isključivo „Jahve” (Yahweh).

U nekim prevodima Svetog pisma, koji žele naglasiti ovo pitanje, tj. gde u izvornom tekstu stoje slova „JHWH”, zamenjeno je sa rečju „GOSPOD”, i to s velikim slovima, kako bi čitatelj znao da na tom mestu stoji „JHWH”. Da je odluka pala baš na „GOSPOD”, a ne na „Jahve” postoje dva dobra razloga:

1. Božje ime „JHWH” izgovarano je kao „Jahve”, ali ni to nije sigurno da je tako, jer prema mnogim naučnicima izgovor je mogao glasiti „Jahvo”, i ovo je samo jedan indirektno zaključen oblik imena i nije dovoljan za utvrđivanje njegovog pravilnog izgovora. Činjenica je da mi danas ne možemo sa sigurnošću utvrditi kako se ova reč pravilno izgovara.

2. Već u grčkom prevodu Starog zaveta, Septuaginti (nastaloj u 3. veku n.e. u Aleksandriji) „JHWH” je preveden sa „Kyrios” (=Gospod). A takođe i u Novom zavetu, gde se navode mesta iz Starog zaveta, stoji „Gospod” umesto „JHWH”.

Ove teškoće oko poznavanja pravilnog izgovora četiri hebrejska slova „JHWH” priznaje i samo „Udruženje Novog sveta”, dakle sami JS! Oni u svojoj „Rajskoj knjizi” (43,23), kažu: „Slično je s Božjim imenom. Nepoznat je tačan izgovor, iako neki naučnici smatraju pravilnim Jahve.” Tako, graditi neku veru na nečemu što je možda-možda, nije baš mnogo pametno, a to upravo radi organizacija JS. Zar vas ne brine činjenica, da možda Boga zovete pogrešnim imenom?

Više je nego jasno da „Jehova” nije ime, već „derivat” tetragramatona „YHWH”. Isus i njegovi apostoli nisu nikada rekli ni „Jehova”, ni „Jahve”, već „GOSPOD”.

Ali, ostavimo ta nagađanja oko imena po strani, jer možemo napraviti istu grešku kao i Izraelci: da dajemo čast imenu (slovima) a ne samom Bogu.
Bog se kroz istoriju čoveku - Izraelu - otkrivao preko svojih IMENA. Svako ime Božje je otkrivalo KO stoji iza tog imena. Za Izraelce je ime bilo vrlo važno, jer je ono označavalo karakternu osobinu koju ima, ili nosi dotična osoba. Dakle, ljudima se Bog u Svetom pismu otkrivao kroz mnoga svoja „imena”, otkrivajući na taj način KO je On, i KAKAV je On. Na primer, u 1. Mojsijevoj 14:17-24 (mnogo pre Mojsija) On se je otkrio Abramu kao „El Elyon”, odnosno kao „Uzvišeni Bog”. Nakon toga, kada je Bog promenio ime Abramu u Abraham, i Sarai u Sarah, on se tada Abrahamu otkrio kao „El Shaddai”, „Svemogući Bog” (1. Mojsijeva 17:1). Ovo je veoma važno znati, jer je do tada Abram poznavao Boga kao „Uzvišenog”, ali ne i kao „Svemogućega Boga” koji može staru nerotkinju blagosloviti i učiniti je majkom, a nemoćnog i starog čoveka, Abrahama, ocem.

Kasnije, kao što znamo, na pitanje Mojsija šta reći Izraelcima KO ga šalje k njima (2. Moj. 3:13-14), Bog se objavio kao „Jahve” (Yahweh) - „Ja sam onaj što JESTE”, što ima odrednicu „večnosti”, dakle Bog sebe naziva „Večnim Bogom”. Ovo je bilo vrlo važno ime, jer se Bog tu otkrio i kao JEDINI BOG; i to u zemlji gde su Izraelci prebivali, i gde se obožavao faraon i idoli koji su predstavljani kao bogovi. Dakle, „Jahve” im je otkrio istinu: NEMA BOGA OSIM MENE!

Lista Božjih imena je veoma dugačka, evo samo nekih najpoznatijih:

- „Bog koji se brine” ili „Bog koji vidi” - Yahweh Jirah (1. Moj. 22:14);
- „Bog je zastava moja” - Yahweh Nissi (2. Moj. 17:15);
- „Bog koji leči” - Yahweh Rapha (2. Moj. 15:26);
- „Bog koji posvećuje” - Yahweh M'Kaddesh (3. Moj. 20:8);
- „Bog naša pravednost” - Yahweh Tsidkenu (Jer. 23:6);
- „Bog je naš mir” - Yahweh Shalom (Sud. 6:24);
- „Bog je naš pastir” - Yahweh Rohi, (Ps. 23:1);
- „Bog je naš otkupitelj” -Yahweh T'sur, (Ps. 19:14).

Kada se sve ovo zna, onda je rasprava po pitanju pravog IMENA BOŽJEG - uzaludan posao. I opet, naglašavamo vam suštinu cele stvari: kroz Božja imena Bog nam se otkriva, tj. govori nam KO je On i KAKAV je On. Imena su samo deo objave božanskog karaktera ili osobina, a ne neko ime ili prezime Boga.

Dakle, moramo biti vrlo pažljivi da ne napravimo istu grešku kao i Izraelci nekad. Oni su poštovali i slavili IME (slova), ali ne i onog KO nosi to ime!''

''...Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje;'' (Matej 6:9)