Put umesto stranputice

Od kako je veka i sveta postoji raskol u mišljenju između ljudi koji mogu poverovati u Boga i verovati mu,i onih kojima to jednostavno lici na fikciju.Verujuci covek prihvata s poverenjem izvestaj o stvaranju sveta Bozjom recju,neverujuci to odbacuje jer trazi da vidi konkretne dokaze za to.Čak šta vise ide i dalje od toga.Izmišlja protiv dokaze u koje je još teze poverovati.Ali, ti protiv dokazi imaju efekat umirenja savesti onome koji želi po svaku cenu da ugusi glas Duha Bozjega koji deluje na njegovu savest.
Duh Bozji je oduvek imao dominantnu ulogu u cilju osvedocavanja ljudi o Bozjem suverenitetu nad celim svemirom ,pa i ovog našeg malog sveta .Kroz istoriju Bozje crkve Staroga zaveta vidimo kako su i neki vernici,postajali ateisti,posto su svesno potisnuli Duha Bozjega iz svog zivota.Sa druge strane vidimo neke nevernike koji dirnuti Duhom Svetim pristupaju narodu Bozjem Staroga Zaveta. I u Hristovo vreme Bog, kao najveci dokaz o Hristovom Mesijanstvu dao,delovanje Svetoga Duha svojega na srca ljudi.
Tako vidimo gde i sami vernici koji nisu dozvoljavali da im Duh
Bozji ulije saznanje i veru u Spasitelja (koji se rodio u stalici)
postaju indirektni ateisti.Navodno i dalje su verovali u Boga,ali
su se sile Njegove odrekli.Nisu mogli poverovati da Bog radi tako kako radi.Zar tako skromno,ne prihvacen od crkvene organizacije,bez pompe,u krajnjoj sirotinji da se rodi Sin Bozji,Car svemira?Ne to nije islo u glave mnogih od njih.Mali broj ljudi je prepoznao taj velicanstveni trenutak u ljudskoj istoriji.Ali Bog je radio svoj posao ne obaziruci se na većinu.
Tako On uvek radi,jer za njega nije važna vecina i materijalni elemenat,već istina i pravda.
Zanimljivo je razmišljati o stavu ateista posle svih dokaza koje je pruzio zivot i rad Isusa Hrista.Ne samo da nisu hteli da poveruju u Njegovo Mesijanstvo,već da bi prikrili ili bolje reci neutralisali sve dokaze koje je dao o svom Spasiteljkskom delu,oni su otisli toliko daleko,da su odlucili da Ga smaknu sa lica zemlje.
Ako to uspeju,mislili su oni,narod Ga vise neće verovati,jer,kakav je to mesija koga ljudi mogu da ubiju.
Na veliku nesrecu Hristovih ucenika,to je bilo i njihovo trenutno razmišljanje.Otuda ono strasno razocarenje kada se to ipak dogodilo.Tu se krije pouka za sve verujuce.Nikada, mi ne možemo krojiti Bozje planove,jer oni su iskljucivo u Njegovoj prinadleznosti.Zato,onaj ko pokusava da ljudskim razumom objasni Bozje delovanje,unapred je sebe osudio na potpuni neuspeh.Od samog rođenja Bozjeg sina,pa preko Njegovog zivota i smrti do vaskrsenja i vaznesenja,stoje ateistima mnoge nejasnoce,kao velike prepreke u prihvatanju Hristovog Spasiteljskog dela i Njegovog Bozansko-ljudskog identiteta.Duh Sveti je javio starom Simeunu da,„...neće umreti dok ne vidi Hrista Gospodnjega”.Pored starog vernika,stajali su pobozni nevernici:Staresine,Svestenici i Knjizevnici.Dok je on izgovarao radosne reci dobrodoslice, „Sad otpustas s mirom slugu svojega,Gospode,po reci svojoj”,oni su gledali tu scenu kao da slusaju nešto na stranom,nepoznatom jeziku.-Mnogo godina kasnije Isus je morao da im uputi jedno pitanje kojim je hteo da spase što se još spasiti može od tih zabludelih vodja naroda.Rekao je:„...šta znaci ono u pismu:kamen koji odbacise zidari onaj posta glava od ugla?
Svaki koji padne na taj kamen razbice se,a na koga on padne satrce ga”.
Da su samo mogli Glavari svestenicki bi ga zbog ovog pitanja i zbog price koju je ispricao nešto ranije,predali na preki
sud.Još jednom se pokazala neminovna istina,da kada Duh Bozji nema upliva na nečije srce,taj covek ili grupa uglavnom donosi odluke koje odgovaraju neprijatelju bozjem.
I samu Hristovu smrt su pratili mnogi natprirodni znaci,ali to nije bilo dovoljno da bi se srca okorela u prestupu i opiranju Njegovom Duhu,osvedocila u istinu.Doduse Biblijski izvestaj nas obavestava da su neki poverovali,ali mnogi od onih koji su do tada bili protivnici Njegovog dela,produzili su i dalje boravak u svom neverju.
Kod takvih se stanje nije promenilo čak ni posle Hristovog Vaskrsenja.Sto je najdramaticnije u svemu tome je cinjenica;da je i jedan od Njegovih direktnih ucenika posumnjao u Vaskrsenje.Toma je izjavio,da neće verovati dok ne opipa Hristovo telo.Kad se ostvarilo njegovo uveravanje, od strane Spasitelja je dobio ukor.„Pošto me vide verovao si;blago onima koji ne videse i verovase”.
Po tome se vidi šta je Bogu najdraze kod njegovih vernih:Vera koja kroz ljubav radi.
Kada je dunuo jak vetar na moru jedan covek i njegova sedmogodisnja devojcica su se nalazili daleko od obale.
Videci da neće uspeti sa detetom doći do obale,otac je mirno zapovedio:plivaj tu i cekaj dok ja dodjem sa camcem.Kada se obalska straza u pratnji ovog oca priblizila njegovoj devojcici ,bili su zacudjeni njenom mirnocom.Kad su je uzeli k sebi,jedan od njih ju je upitao:„kceri,kako si uspela da se ne uplasis sama na moru”?Ona je odgovorila,„Tata je rekao da će doći po mene,i ja sam znala da će to tako biti,jer on ne laže niti vara”.Nas Nebeski Otac upravo takvu veru ocekuje od nas.Evandjelisti nas obavestavaju da će Isus uskoro doći po svoj narod,i mi verujemo kao da vidimo da će to tako biti,jer on ne laže niti vara.
Za one koji iz nekih razloga ne veruju u natprirodne pojave koje su se dogodile prilikom Njegovog rođenja,u Njegovom zivotu,prilikom Njegove smrti i Vaskrsenja kao i njegovo slavno uznesenje posle 40 dana,imace prilike da se uvere u Njegov drugi skori dolazak,iako će to nazalost za njih biti kasno.On će za one koji su odbili Njegovog Svetog Duha biti oganj koji spaljuje.A to ne zbog toga sto On tako želi,već zbog toga sto su oni to izabrali.Reci njihove i dela njihova su ih nacinili neprijateljima Bozjim.Oni su odbili istinu:da je On recju svojom stvorio nebo i zemlju,a zatim i istinu da je kroz Isusa Hrista omogućeno ponovno stvaranje palog coveka u biće koje se može prikljuciti Nebeskoj porodici.Izabravsi put nevere,neposlusnosti i neprijateljstva prema onome koji jedini ima zivot,oni su sebi potpisali smrtnu presudu.-Moje zelja je da svako ko želi sebi i svojim bliznjima dobro,poslusa Hristove reci:-Ne budi neveran nego veran„.Jovan 20:27
”