Svaki od evandjelista postavlja trenutak vaskrsenja Hristovog u okvir sopstvenog iskustva.Naime,ono sto je svakome od njih bilo najznacajnije i najinteresantnije izbaceno je u izvestaju kao prva perspektiva tog velicanstvenog dogadjaja.Naucnici su uzalud pokusavali da recenice koje se u izvesnim detaljima suprostavljaju jedna drugoj,ujednace i usklade.Četiri verzije i ako obiluju razlikama, imaju jednu jedinstvenu osnovu izvestaja,jednu tematiku i strukturu kazivanja koje prikazuje Gospodnji trijumf nad smrcu,i sve to predstavlja zajednicko zakljucenje izvestaja o vaskrsenju njihovog i našeg Spasitelja.
Najznacajniji je njihov zajednicki iskaz,da je treceg dana Isusov grob zatecen prazan.Oni najpre izvestavaju o sahrani tela Isusa Hrista,Markovo Evandjelje 15:47.Zatim govore o iskustvu vise žena (Hristovih sledbenica)koje su prve otkrile na svoje veliko zaprepascenje,kako je ogroman kamen sa groba sklonjen i Isusovo telo iscezlo.-Marko 16:3,4.Zatim saznajemo kako one u grobu svoga Gospoda susrecu andjela koji im daje jedan nalog .Marko i Matej dalje izvestavaju da su žene dobile nalog da o svemu sto su videle i saznale izveste Njegove ucenike,kao i to da će ga videti u Galileji gde je otisao pred njima.Marko16:5-7.
Znaci,žene su bile prvi svedoci Hristovog vaskrsenja.One su prvi vesnici najradosnije vesti u istoriji covecanstva.Njihovo svedocanstvo predstavlja sigurni istorijski osnov Evandjeoske vesti Novoga zaveta.Po Judejskom zakonu žene kao svedoci nisu bile priznate,pa vidimo čak i ucenike Isusove gde su ne samo bili skepticni prema njihovom izvestaju o vaskrsenju Gopodnjem,već Marko kaže da ne verovase Mariji Magdaleni-Marko 16:11,a Luka čak kaže da su to svedocanstvo prihvatili kao laz.-Luka 24:10,11.To neverje prema svedocanstvu žena drzalo je Hristove ucenike sve do casa u kome su se sami uverili da je grob prazan,odnosno do trenutka kada je vaskrsli Spasitelj stao usred njih i objavio im se kao Pobednik groba i smrti.
Kasnije vidimo apostola Pavla kako u svom izvestaju o tom slavnom dogadjaju pominje javljanje Hristovo Petru i ostaloj jedanaestorici,dok žene koje su prve saznale da je Gospod ustao,i izvrsile nalog andjela Bozjeg koji ih je docekao u Hristovom grobu i ne spominje.1Kor.15:3.
Doduse u jednoj drugoj poslanici ovaj veliki sluga Bozji svedoci da pred Bogom nema razlike u vrednovanju „muskoga ili zenskoga roda”.
Koliko su žene(sestre)bile privrzene svome Spasitelju govori i izvestaj evandjeliste Mateja koji kaže da su one posavsi da izvrse nalog andela susrele Hrista u vrtu,kojom prilikom padaju pred noge Njegove hvatajuci se za njih u poklonjenju i iskazujuci najvece postovanje i zahvalnost.-Matej 28:9.Bez reci sumnje i oklevanja one prilaze svome Gospodu kao najboljem prijatelju i poznaniku.Dok vidimo jadne apostole kako su se dobrano zbunili kad im se Isus javio.-Luka 24:36-42.-Jovan 20.24-27.* Posle svega namece se pitanje odkud i zašto se sve to tako odigralo?Kako da taj naznacajniji dogadjaj u istoriji covecanstva prve otkriju;obznane i jave pripadnice slabijeg pola koji se u to vreme nije mogao uporedjivati sa muskim delom covecanstva.Uporedo stim paradoksom javlja se još jedan u vezi samog dogadjaja vaskrsenja.
Lokacija na kojoj se Gospod Isus Hristos pojavljuje u preobrazenom telu nije nadmena Judeja već -od Jerusalimljana potcenjena i u njihovim ocima manje vredna Galileja.Matej 28:10. Marko 16:7.Isus se pojavljuje svojim ucenicima na onom istom bregu sa koga je u početku svoje javne sluzbe odrzao cuvenu propoved -nazvanom PROPOVED NA GORI BLAZENSTVA. Na tom istom bregu izdaje On njima i poslednji nalog u svojoj sluzbi na zemlji.Bila je to sveta zapovest o njihovoj duznosti da evandjelje propovedaju svim narodima.Matej 28:16-20.
Za Mateja je Hristovo ustajanje iz groba i slavni trijumf nad smrcu potvrda da će On kao Gospodar Hrišćanske crkve biti njena stalna sigurnost tokom dolazecih vremena.
I na kraju još jedna kontrast stavu jevrejskih ucitelja.-Isus neposredno pre polaska sa ovoga sveta u svoje nebeske dvorove,zapoveda svojim ucenicima da pre nego podju na sveti zadatak koji im je dao u vezi misioniranja svim narodima,odsede u Jerusalimu,ali ne kraj nogu velikih rabina,već jedni pored drugih u zajednickoj molitvi i iskrenom priznanju svojih pogresaka kojima su jedni drugima zagorcavali vreme provedeno sa Gospodom.Takođe su i samom Gospodu morali priznati svoje ispade kojima su često zalostili njegovo plemenito srce.Njihove molitve su trebale ići u pravcu preobrazenja njihovog karaktera.Trebale su se i na njima ispuniti Hristove reci upucene nešto ranije velikom jevreskom rabinu Nikodimu.„Zaista,zaista vam kažem;ako se ko nanovo ne rodi,ne može videti carstva Bozjega”.
Nije bilo dovoljno Nikodimovo priznjane da je Isus- ...„ucitelj od Boga dosao”,već je morao prihvatiti cinjenicu da svoju pravdu odlozi(čitaj odbaci)zauvek u zamenu za Hristovu.U gornjoj sobi doziveli su ono zasta se Gospod Isus u toku svoje javne sluzbe neprekidno molio svom nebeskom Ocu.Ta teznja Njegovog srca izrazena je najezgrovitije u prvosvestenickoj molitvi.Jovan 17.
Ono što se na dan pedesetnice dogodilo otvara novu seriju iznenadjenja za Ortodoksne Jevreje.Naime,od tada pa nadalje,njima nikako neće biti jasno Bozje delovanje kroz apostolsku crkvu.Čak i u trenucima najveceg osvedocenja Bozjeg duha koji će delovati kroz reci i primer Hristovih ucenika oni će (u generalnom smislu)ostati nepomicni sa svojih pozicija,jer će im jedna cinjenica pricinjaviti nepremostivu prepreku na putu ka vaskrslom Hristu.Ta cinjenica će biti:- Od strane apostolske crkve-zaobilazenje institucije,jezgra,temelja crkve koja je neraskidivo bila vezana za nacionalno biće jednoga naroda.Zapazamo čak i Judeo Hrišćane koji su se često lomili oko pitanja CRKVA--NACIJA;tako vidimo u jednoj prilici apostola Pavla koji se prilično uzbudio kada je primetio dvoumljenje pojedinih kolega apostola u pogledu razgranicenja Bozjeg i crkveno-nacionalnog autoriteta i uticaja istog na vernistvo.Ocigledno,Isus je otisao drugim putem i Njegovi apostoli su bez obzira na cenu morali ići za Njim,raskidajuci zauvek tradicionalne veze koje su pretile da ih sputaju u svetoj duznosti da objavljuju svim narodima,da je Gospod Isus Hristos i ako bese mrtav,sada ziv za vavijek veka.Čak su toliko uznapredovali u borbi protiv predrasuda da su mogli u Svetim Spisima ostaviti i izvestaj o dogadjaju slavnog Hristovog vaskrsenja po kome se
jasno vidi da su sestre u veri Gospodnjoj bili prvi vesnici tog najradosnijeg i vekovima ocekivanog dogadjaja.One su kao pripadnici Novozavetne Hristove crkve propovedali Bozju nauku po kojoj nema razlike među ljudima po nacionalnoj,verskoj,klasnoj,rasnoj ili polnoj pripadnosti.Pred Bogom smo svi jedno u Isusu Hristu Gospodu nasemu Amin.
PS.Kakva bi sreća zavladala ovom zemljom kada nebi bilo trvenja među svetskim crkvama i kada niko nebi gledao svog bliznjeg kroz naocare religije,nacije ili bilo koje ideologije.Verujem da nebi doslo do raznih devijacija koje danas vidimo u drustvu oko nas.Da je prva Hristova Crkva uspela da kroz vekove prenese ucenje svoga Vodje i Spasitelja,na zemlji bi se danas videla refleksija nebeskoga sveta.
Ali u svakom slučaju,Hristovo vasksenje je otvorilo vrata spasenja za covecanstvo,i o Njegovom skorom dolasku ostvarice se nada ljudi svih vekova.Uspostavom Bozjeg Carstva i na ovoj zemlji zatvorice se za uvek epoha odvojenosti naše planete od svemirske izolovanosti,i njenim primanjem u zajednicu nebeske porodice pocece zivot mira i nepomucene radosti za one njene stanovnike koji su iznad svega cenili Hristovu žrtvu ljubavi prilozenu za njihovo izbavljenje.