Piramida religije je jedno od najunosnijih zanimanja, da ne kažem biznisa; tu leže milioni i milioni eura, i, što je još čudnije, to su poslednje pare koje ljudi izdvajaju: prvo piramidalne štedionice, pa razni proroci i vračare, pa ih dočekaju adventisti i Jehovini svedoci kao melem na ranu.

To je sve zato što država ništa ne čini. Po meni bi trebalo sravniti svaku tu sektašnicu kao onu zgradu u Šilerovoj ulici. Ovo je više uzelo takvog maha, da nisam imao predstavu koliko to daleko ide. Recimo, otac podvodi svoju kćerku crkvenom starešini. Neverovatno! Da je u pitanju direktor firme ili šef sektora u javnom preduzeću, to se radilo i ranije, ali u pitanju su „božji ljudi”; ovo je čak i za mene malo mnogo.

Nisu u pitanju božji ljudi, već glumci koji se busaju u prsa kako su oni jedine i prave božje sluge, a zapravo su vuci u jagnjećoj koži. Pričaju satima, sve citat do citata:

- Ako si tužan sam si kriv.

- Ako ti je hladno i tu si kriv.

- Za sve što ti se dešava sam si kriv.

- Ako je zlo, ako je dobro, to je božja volja.

- Bog nema ništa protiv bogatstva.

- Lepo je biti bogat.

- Treba se moliti za crkvene starešine da budu još bogatiji.

- Treba se moliti da propovednici imaju novo armanijevo odelo, jer oni su ogledalo crkve.

- Treba davati deset posto od prihoda, za koji oni misle da zarađuješ.

- Sramota je davati malo, to bog mrzi.

- Sramota je da sveštenik ne vozi džip, on je ogledalo crkve.

I verovali ili ne ljudi ne da plaćaju, nego daju sve i do poslednje pare!

A kad se postave pitanja:

- Zašto trpiti na zemlji?

- Zašto davati zemaljske stvari za carstvo nebesko?

- Mogu li i ja da dobijem malo blagoslova?

- Zašto niko za mene ne okrene jedan broj telefona?

To je najveće svetogrđe!

Na netu ima milijardu sajtova. Hvala bogu na tome. Iste treba poslati tamo odakle su i izmilili. Iz najcrnjih dubina pakla. I da, ne zaboravite! Nemojte gledati šta sveštenstvo radi, nego radite što vam se kaže. I ne žalite svoje dece i sestara, i supruga, sve je to sveštenicima potrebno za obavljanje božjeg posla. Pa i solomon je imao 700 žena, pa je opet pljačkao narod nemilice ne bi li izgradio hram sebi (daleko bilo bogu), da bog ima gde da se nauživa sa kćerima ljudskim.

Velika je sramota kada dođu u posetu braća starešine da nađu nekog u crkvi tužnog, u starom odelu, neuhranjenog, izgladnelog, očajnog; toga ne sme biti, jer taj onda nije deo božjeg naroda na zemlji. Božji narod ne sme tako da se ponaša. Ne sme da pita zašto neki starešina u Srbiji sve zalihe koje dobije iz inostranstva, a koje su pred istekom trajanja, prodaje u supermarket, da ne reklamiram šta, i za ta sredstva obnavlja vozni park.

Niko ne sme da pita zašto se umesto hrane i lekova po mesnim crkvama liferuju šarene knjige, lepo ukoričene, tvrd povez, 400 stranica, sjajni papir, sa cenom od 100 dinara. Tu svako može videti da nešto nije u redu.

Kad crkvene starešine podižu velelepne zgrade, ne kuće i to je zdravorazumska tvrdnja da nešto nije u redu. Kada je najveća uvreda pitanje zašto braća iz Novog Sada ne pomognu braći iz Sremske Mitrovice - to ne sme ni da se pita; to je svetogrđe! Ne sme ni da se pita ko sve i pod kojim uslovima stanuje u crkvenim stanovima i kako se u njih može useliti.

Ko sve od adventista rukovodi državnim organima - to pitanje je svetogrđe. Sačuvaj bože da se nekom bratu pomogne, to je verovali ili ne uvreda samog boga, jer ono što ti je bog dao moraš da trpiš. Kako bi se inače oni iživljavali? Dovoljno je videti sita, napita i podgojena lica pretrnula od rada i predane molitve i dečurliju koja neopisivo liče na sveštenike. Kao da ih je sam otac nebeski pravio na svoju sliku. Pa sveštenik je niko drugi nego bog otac na zemlji.

I kako se postiže kohezija grupe. Prvo bombardovanje ljubavlju, kao u filmu „Zeitgeist”. Samo što te ne ubije, ali veruj bog te voli. I to što si odbačen, a takvih je 80%. I zato te bog voli. Pa još ako imaš kakvu nekretninu - i to bog voli. I ako imaš neku lepuškastu žensku osobu u porodici - to je ugodno bogu. Odmah će joj se pronaći guvernantska ili higijeničarska služba. I to je bogu ugodno. Ne moraš ništa da platiš. Prvi put je besplatno.

Kod njih nema droge. Nema alkohola. Cigareta - sačuvaj bože. Adventističke žene ne vode ni ljubav. Oni se rađaju bezgrešnim začećem. Ni o poslovima se ne raspravlja; ni ko upravlja nekretninama; ni koliko zgrada podiže svaki bivši crkveni starešina; ni šta vozi; ni koliko puto letuje a koliko puta zimuje; ni to obični vernici ne smeju ni da pomisle, kriju to kao zmija noge...

I šta radi naša država? Ćuti i reketira ih. Svaki opštinski čelnik je njihov ugledni gost. Bože moj, pa oni pomažu srpski narod. Oni dele humanitarnu pomo. Oni se slikaju kad dođe bogati Amerikanac sa par banana. Oni pomažu bolesne. Šta je loše u tome što se za tanjir supe staroj baki unucima uzima kuća? Pa o baki se niko i ne brine. Koliko je bilo nemilih scena, kada se na ostavinskoj raspravi pojavi adventista ili Jehovin svedok, starešina naravno, i pred zapanjene naslednike stavi na sto uredno overen i potpisan ugovor o doživotnom izdržavanju. Stotine slučajeva!

Oni su ti koji razbijaju porodicu, jer ono što od boga dobiješ bogu treba i da se vrati. Verovali ili ne - ko od boga dobije... ženu... dužan je da vrati desetak bogu - to mu dođe nekih tri dana tokom meseca. A ko je bog na zemlji? E, o tome se ćuti. O tome vernici ne smeju ni da pomisle, a kamoli da kažu.

To nisu vuci u jagnjećoj koži - to su sami demoni u ljudskom obličju. Njima ništa nije sveto. I nema drugog leka osim glogovog koca. To su i fini kulturni ljudi Britanci spoznali, potrpali bandu u brodove i orerali u Ameriku. Pa nam se sada vraćaju. Šta nam je Amerika dobro donela? Prvo propovednici, pa bombe. Osvestite se. Oni su američke karikature. Ali to je već druga priča.

Da vas čujem.