Namerno sam u prvi deo teme ciljao u pogresnom pravcu i prirodno je da su neki pogresno protumacili moje namere. Međutim mislim da je ova tema dobra i za legaliste i za tradicionaliste jer pomaze u produbljivanju duhovnih vidika. Dobra je za one retke koji su zaista iskreno postavljali ta pitanja jer može ponuditi i neke odgovore. I da ne zaboravim drage nam i nezaobilazne ateiste, za njih ne znam da li je dobra.

Elem, jedno vreme sam se pitao zašto je Bog stvorio dualisticki svet, gde uvek imamo velike krajnosti kao sto su dobro i zlo, vruce i hladno, svetlo i mrak, lepo i ruzno, plus i minus i tako dalje. Sama materija i energija je sazdana na isti način. Uvek imamo pozitivno naelektrisane protone i negativne elektrone.

A onda sam shvatio kada bi sve bilo pozitivno, u tom slučaju ljubav ne bi ni postojala, onda bi covek bio automat. Jer ljubav nije ljubav ako nema izbor, a ako nema izbora nema ni slobode. A sloboda je najveci i najvelicanstveniji dar po mom mišljenju koju nam je Bog dao. Pitao sam se takođe zašto taj izbor mora biti toliko destruktivan, zašto je sotona savrseno zao, zašto nije umereno zao, jer na taj način bi manje zla nanosio svetu. Ali odgovor je opet u slobodnoj volji, jer je sotona izabrao da bude savrseno zao po njegovoj slobodnoj volji. A da li je misterija to što je Lucifer izabrao da bude bas savrseno zao? Pa nije, jer kao „malo dobar” ili „umereno los” ne bi mogao da bude veci od Boga ili ravan Bogu. Jedina sansa u toj borbi protiv Boga mu je bila da bude potpuno suprotan od Boga. Jel velikom plusu, mali plus ne može da parira, može samo veliki minus. A taj dualisticki izbor (-) je lep i primamljiv obavijen misterijom, znatizeljom, snagom, to je nešto novo, neispitano u Bibliji prikazano kao drvo od poznanja dobra i zla. Naravno pored te primamljivosti imali smo ostro upozorenje. To se zove sloboda, i ostaje mi samo da kažem jedno veliko hvala Bogu sto nam je dao slobodu a samim tim i dostojanstvenost i pravo da i mi budemo samostalni i slobodni kao mali bogovi a ne kao automati. Slobodni do jedne odredjene mere, jel apsolutna sloboda je nemoguća, a kada bi postojala doslo bi do katastrofe.

Ta katastrofa je ujedno i odgovor na pitanje da li bi eventualno Bog mogao malo bolje da napravi ovu nasu stvarnost. Ako ste pomislili da je ova stvarnost losa imam losu vest za vas, a to je da ako uzmemo sve u obzir bolje i nije moglo ispasti. Probajte i vi da izmislite neku bolju stvarnost a da usput ispostujete slobodnu volju stvorenja, opet će te se vratiti na ovo isto što se već desilo.

Covek dobija tri slike za jednu istu stvar. Prva slika je kada su ga u početku nečemu naucili, i on tada misli da mu je sve jasno, druga slika je onda kada i prozivljava to što je naucio i treću sliku dobija nakon što je proziveo to što je naucio. Istina je da kada na nekoga iznenada padne veliko zlo, njemu vise nije do nekakvog biranja, a ponajmanje do onoga šta su ga ucili jer se trenutno suproti sa iskustvom, ali i u takvoj situaciji treba biti hrabar jer dokle god smo na ovoj Zemlji djavo nas neće ostavljati na miru, on će se boriti protiv nas i kada smo pod Bozijom zastitom, a da ne govorim kada nismo.

Na kraju bih pitao šta je to Bozija zastita od zla u kojoj veoma često govori Biblija, šta je to Boziji blagoslov, šta je to Bozija pomoć?
Jer nema iskrenog coveka koji neće reći da Bozije direktne intervencije nisu pravilo nego samo izuzetci. Da li to znači da je veci deo Biblije obična laz? Da li to znači da smo prepusteni na milost i nemilost naše slobodne volje, koja vecito ugrozava naše bliznje, pa i nas same? Hajde probajte vi da odgovorite na ova pitanja, a ja ću opet da zastanem. Imajte pored ostalog na umu da je i Jov imao problem gde se iskustvo kosi sa naucenim i da ga Bog kori pitanjem: „Ko je taj sto pomracuje savet nerazumno”.

I da zakljucim, čak kada Bog bude stvarao novu Zemlju i Novo Nebo to jest kada svim stvorenjima bude jasno da su izbori bez tvorca autodestruktivni, ni tada nećemo biti automati jer mogućnost izbora će i dalje postojati. Prvi put je moralo kad tad da se desi, da zadovoljimo znatizelju, ali drugi put, nakon što smo se opekli, niko više neće hteti da „zagrize jabuku”. Gde se vi ne slazete?