Evo jedne interesantne teme,koju sam htela da podelim sa vama,a koja će biti nadam se od pomoći.
Ova bi tema trebala naglasiti vaznost da Bozje Kraljevstvo NIJE ni jelo a ni pice.Rimljanima 14:17.

Imajuci u vidu verovanja nekih crkava koje se ogradjuju od konzumiranja mesa,za nas je ipak najvaznije:

STA KAžE BIBLIJA?

Da li je neispravno jesti meso?

„EVO, DAO SAM VAM SVE BILJE ŠTO NOSI SEME PO SVOJ ZEMLJI, I SVA DRVETA RODNA KOJA NOSE SEME; TO ĆE VAM BITI ZA HRANU” (1. Mojsijeva 1:29).
OSAMNAESTOGODIŠNJA Sujata, iz jedne vegetarijanske hinduističke porodice, spremno se složila s Božjim uputstvom za prehranu danom prvom čoveku, Adamu. Ali je odmah pitala: „A zašto onda ljudi ubijaju životinje za hranu kad ima toliko druge hrane?”
To se isto pitaju mnogi ljudi siromm sveta. Stotine milona ljudi na Istoku drže se bezmesne prehrane. Na Zapadu također raste broj vegetarijanaca. Samo u Sjedinjenim Državama oko 12,4 miliona ljudi kaže da su vegetarijanci, što je oko 3 milijuna više nego deset godina ranije.
Zašto toliko mnogo ljudi preferira bezmesnu prehranu? Koje je ispravno gledište o životinjskom životu? Da li se jedenjem mesa pokazuje nepoštovanje prema životu? Da li je, imajući u vidu ono što stoji u 1. Mojsijevoj 1:29, neispravno jesti meso? Razmotrimo najpre zašto neki ljudi ne jedu meso.
Zašto neki ne jedu meso?
U Sujatinom slučaju, njena prehrana povezana je s njenim verskim uverenjima. „Odgajana sam kao hindus i verujem u nauku o reinkarnaciji”, objašnjava ona. „Budući da ljudska duša može ponovo doći na svet u obliku životinje, ja životinje smatram sebi ravnima. I zato mi se čini neispravnim ubijati ih za hranu.” Neke druge religije također zagovaraju vegetarijansku ishranu.
Osim verskih uvjerenja ima i drugih faktora koji utiču na ljude u pogledu izbora hrane. Dr. Neal Barnard, naprimer, otvoreno izjavljuje: „Meso se jede samo iz navike ili zbog neznanja.” Njegov čvrst stav temelji se na njegovim gledištima o zdravstvenim rizicima koje za sobom povlači jedenje mesa, kao što su srčane bolesti i rak.
U Sjedinjenim Državama tinejdžeri su navodno grupa vegetarijanaca koja beleži najbrži porast. Jedan od razloga jest njihova briga za životinje. „Deca vole životinje”, kaže Tracy Reiman iz pokreta Ljudi u borbi za etičko tretiranje životinja. „Kad počnu shvatati što se događa sa životinjama pre nego što ih se ubije za jelo, to samo pojačava njihovo saosećanje.”
Mnogi ekološki orijentirani pojedinci također uviđaju povezanost između svoje prehrane i ogromnog opterećenja prirodnih resursa kada je reč o uzgajanju životinja za ishranu. Naprimer, da bi se proizvelo jedan jedini kilogram govedine, potrebno je oko 3 300 litara vode, a za kilogram piletine 3 100 litara. Nekima je to razlog zbog kojeg počinju izbegavati meso.
A kako je s vama? Trebate li se i vi uzdržavati od mesa? Pre nego što odgovorimo na to pitanje, obratimo pažnju na još jedan aspekt. Kao što nalazimo u Psalmu 50:10, 11, Jehova Bog, Tvorac svega što postoji, kaže: „Moje [je] sve gorsko zverje, i stoka po planinama na hiljade. Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je.” Budući da sve životinje u biti pripadaju Bogu, važno je razumeti kako Stvoritelj gleda na životinjski život i na to da čovek koristi životinje za jelo.
Je li neispravno ubijati životinje?
Neki koji, poput Sujate, smatraju da su životinje ravnopravne s ljudima duboko su uvereni da je oduzeti životinji život iz bilo kojeg razloga neispravno — a kamoli ubijati ih za jelo. Međutim, Pisma pokazuju da Bog pravi razliku između životinjskog i ljudskog života te da iz različitih razloga dopušta ubijanje životinja. Naprimer, u Izraelu se životinju moglo ubiti ako je ugrožavala ljudski život ili nečiju stoku (2. Mojsijeva 21:28, 29; 1. Samuelova 17:34-36).
Od najranijih vremena Bog je odobravao prinošenje životinja na žrtvu u sklopu obožavanja (1. Mojsijeva 4:2-5; 8:20, 21). Također je zapovedio Izraelcima da se sećaju svog izlaska iz Egipta godišnjom proslavom Pashe, koja je obuhvaćala žrtvovanje jagnjeta ili jarca i jedenje njihovog mesa (2. Mojsijeva 12:3-9). A u sklopu Mojsijevog zakona bilo je i drugih prilika u kojima se prinosilo životinjske žrtve.
Kad je jedna 70-godišnja hinduistkinja prvi put čitala Bibliju, bila joj je odbojna ideja o prinošenju životinjskih žrtava. Ali kako je sve bolje upoznavala Pisma, razumela je da su žrtve koje je Bog zapovedio imale svoju svrhu. One su ukazivale na žrtvu Isusa Hrista, koja je trebala ispuniti ono što je zakon zahtevao za oproštenje grehâ (Jevrejima 8:3-5; 10:1-10; 1. Jovanova 2:1, 2). U mnogim slučajevima žrtve su ujedno služile za jelo svestenicima, a katkada i obožavateljima (3. Mojsijeva 7:11-21; 19:5-8). Bog, kojem pripada svako živo stvorenje, s pravom je mogao iz nekog određenog razloga doneti takvu uredbu. Svakako, kad je Isus umro, u obožavanju se više nisu zahtevale životinjske žrtve (Kološanima 2:13-17; Jevrejima 10:1-12).
Upotreba životinja za jelo

Ali kako stoje stvari s ubijanjem životinja za jelo? Točno je da je čovekova ishrana u početku bila vegetarijanska. Ali Jehova ju je kasnije proširio, uvrstivši u nju i meso životinja. Pre nekih 4 000 godina — u danima pravednika Noe — Jehova je prouzrokovao globalni potop i stao na kraj zlu koje je tada vladalo na Zemlji. Potop su preživeli Noa, njegova porodica i živa stvorenja koja je uzeo u arku. Kad su izašli iz arke, Jehova je prvi put rekao: „Šta se god miče i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu” (1. Mojsijeva 9:3). Ali, Bog je ujedno dao i ovaj zakon: „Ko prolije krv čovečiju, njegovu će krv proliti čovek; jer je Bog po svojemu obličju stvorio čoveka” (1. Mojsijeva 9:6). Bog očito nije izjednačio položaj životinja i ljudi.
Ustvari, Sujatin stav prema životinjama temeljio se na njenom verovanju u nauku o reinkarnaciji. U tom pogledu Biblija objašnjava da duša nije besmrtna, premda su ljudi i životinje duše (1. Mojsijeva 2:7; Ezehijel 18:4, 20; Djela apostolska 3:23; Otkrivenje 16:3). Kao duše, i ljudi i životinje umiru, odnosno ginu, i prestaju postojati (Propovjednik 3:19, 20). Međutim, ljudi imaju divnu nadu u vaskrsnuće u Božjem novom svetu (Luka 23:43; Dela apostolska 24:15). To takođe pokazuje da životinje nisu ravne ljudima.
„Ali zašto je došlo do promene u načinu ishrane?” zanimalo je Sujatu. Zbog potopa je na Zemlji očito došlo do drastičnih promena klime. Biblija ne govori o tome je li Jehova čovekovoj ishrani dodao meso zato što je predvideo potrebe budućih generacija koje će živeti u područjima koja će oskudevati vegetacijom. No Sujata je mogla prihvatiti činjenicu da je Vlasnik svega živog imao pravo uvesti tu promenu.
Pokazivanje poštovanja prema životinjskom životu

Ali Sujata se još pitala: ’Ne bismo li trebali pokazivati bar neko poštovanje prema životinjskom životu?‘ Da, trebali bismo. A Stvoritelj svega što postoji rekao nam je i kako da to činimo. „Ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv”, stoji u njegovoj odredbi iz 1. Mojsijeve 9:4. Zašto je dana zabrana jedenja krvi? „Jer je duša [život] telu u krvi”, kaže Biblija (3. Mojsijeva 17:10, 11). Jehova je odredio: ’Krv zaklane životinje prolij na zemlju kao vodu‘ (5. Mojsijeva 12:16, 24).
To ne znači da je čovek, dobivši mogućnost da jede meso, dobio i dozvolu da si priušti bespotrebno prolevanje životinjske krvi iz pukog uživanja u lovu ili da bi pokazao svoje junaštvo. Nimrod je očito baš to radeo. Biblija ga označava kao ’moćnog lovca u otporu protiv Jehove‘ (1. Mojsijeva 10:9, NW). Čak i danas neki bi lako mogli razviti strast za lovom i ubijanjem životinja. Ali takav se duh usko povezuje s razuzdanim nepoštovanjem prema životinjskom životu, a Bog to ne odobrava.
Pokazivanje samilosti prema životinjama

Danas neki vegetarijanci pokazuju i iskreno zanimanje za to kako se u savremenoj mesnoj industriji postupa sa životinjama. „U agribiznisu se malo mari za prirodne instinkte životinja”, komentira knjiga The Vegetarian Handbook. „Uzgajane na jezivo skučenim prostorima i u neprirodnim ambijentima”, piše ta knjiga, „danas se životinje eksploatira više nego ikad pre.”
Premda korištenje životinja za hranu nije protivno Božjoj volji, okrutno postupanje s njima jest. „Pravednik se brine za život svojega živinčeta [”domaće životinje„, NW]”, kaže Biblija u Pričama Salamunovim 12:10. A Mojsijev je zakon zapovedao da se čovek odgovarajuće brine za domaće životinje (2. Mojsijeva 23:4, 5; 5. Mojsijeva 22:10; 25:4).
Treba li hrišćanin biti vegetarijanac?

Kao što je prethodno pokazano, pitanje oko toga hoće li neko postati — ili ostati — vegetarijanac isključivo je stvar lične odluke. Neko bi se mogao zbog zdravlja, ekonomičnosti, ekologije ili saosećanja prema životinjama odlučiti za vegetarijanski način ishrane. Ali ta osoba mora priznati da je to tek jedan od mnogih načina ishrane. Ona ne bi smela kritizirati druge koji odluče jesti meso, baš kao što ni onaj ko jede meso ne bi smeo osuđivati vegetarijanca. Jedenje mesa ili pak uzdržavanje od njega ne čini čoveka boljim (Rimljanima 14:1-17). Isto tako, način ishrane ne sme postati glavna preokupacija u životu. „Ne živi čovek o samom hlebu”, rekao je Isus, „no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih” (Matej 4:4).
A što se tiče okrutnog postupanja sa životinjama i lošeg gospodarenja Zemljinim prirodnim bogatstvima, Jehova je obećao da će uništiti ovaj iskvareni i pohlepni sastav te ga zameniti svojim novim svetom (Psalam 37:10, 11; Matej 6:9, 10; 2. Petrova 3:13). U tom novom svetu čovek i životinje bit će zauvek uzajamno u miru, a Jehova će ’zadovoljiti želje svega živoga‘ (Psalam 145:16, NW; Izaija 65:25)