U vreme opsade Jerusalima sedamdesetih godina posle Hrista,dok su na zivot i smrt branili sveti grad,Judejski vojnici su se neprekidno pitali:Zašto Gospode,da neprijatelji sa svih strana navaljuju na dostojanje tvoje,a u nas je sve manje sredstava i sansi da ga odbranimo?Znajuci da je u Starom Zavetu na mnogo mesta zapisano,da je Jerusalim od Boga izabrani grad,i da On sam u njemu nastava,to pitanje je sve vise ispunjavalo i obuzimalo njihove duse.Ni svestenici kao ni narodne vodje nisu imali odgovora na ovo teško pitan.
A odgovor je bio jednostavan i lak.-Bog(Isus Hristos)je bio među njima,živeo,delovao i na kraju osusdjen od njih samih,a oni ga ne prepoznase niti primise kao Stenu Spasenja koja je njihove pretke vodila u vreme svetih proroka.Osudivsi Njega,otsekli su granu na kojoj su sedeli.Na taj način su ga potpuno odbacili iz svojih zivota,ne uzimajuci u obzir nijednu Njegovu reč i savet.Kako su se prema Njemu bili postavili krajnje neprijateljski i ratoborno,On im je unapred objasnio da takvim stavom sami sebi presudu izricu,i da će posledica te odluke kulminirati u potpuni gubitak slobode i statusa svetog naroda.„Eto će vam se ostaviti vasa kuca pusta”.Ali posto su prihvatili ucenje svojih svestenika,nisu vise ni obracali paznju na ono šta Bog kaže,već su po savetu svojih verskih ucitelja isli putem koji ne vodi ničemu drugom osim potpunog gubitka i zemaljske i nebeske blagodati.Njihov se zizak polako ali sigurno gasio u crnome mraku.
Njihov slučaj je opomena i za nas,u posledak dana ovih.Isto kao i Judeji onda,mnoge crkve danas svojim autoritetom odvajaju narod od Gospoda Isusa Hrista.
U Otkrivenju imamo Bozji poziv koji glasi:Izidjite iz nje narode moj da se ne pomesate u grehe njezine,i da vas ne stignu zla koja je ona zasluzila.Unapred upozoren ima puno sansi da se spase.Kao sto su se u ono vreme spasili iskljucivo oni koji su poslusali Hristov savet i izasli iz Jerusalima na vreme,tako će isto i danas spasenje naći samo oni koji poslusaju ovaj Hristov savet i opomenu.