----
...praznici koje je lično Bog zapovedio...
----

Молим те изабери шта се од овога десило:

1.Био си лично присутан кад је Бог лично заповедио.
2.Лично си прочитао у књизи коју су неки лично написали.
3.Теби лично, као личности, је то Бог лично рекао у лице.

Timocaninu,
Cuvaj se kada ti na tvoja pitanja odgovaraju oni koji nisu hrišćani...
A te zajednice koji negiraju praznike, pa to ti je neki ekstremizam. To sam video kod J.S. Kada nisam radio sa studentima nego sa mladjom decom, secam se da dve klinke ( J.S.) su skocile kada sam spomenuo Bozic... Ali šta drugo da ocekujes od dece koja trpe takvu indoktrinaciju.
Što se tiče Uskrsa, paganski elementi bila bi jaja, cokolade, ali sam praznik za nas hrišćane znači da slavimo vaskrsenje Našeg Gospoda Isusa Hrista. Vaskrsom je pobedio smrt...
Što se tiče fanatika koji su protiv praznika, vidis, kada covek pada u legalizam ( man made rules) onda imaš takvu situaciju: Ne pije,ne pusi,
ne ide na igranke, ne ide u bioskop,ne ide u kafane, ne slavi praznike
i čitava njegova vera se definise negativno „Ne cinim to, ne cinim ovo...” I vervatno u srcu i dlaje stoji zavist, pohlepa, pozuda, neoprostenje,gordost... Ali pravo hrišćansto se definise afirmativno; naime onim što ja cinim drugacije, onim što cinim bolje...a ne stvarima što ne cinim... Ne ocekuj ljubav kod legalista, ocekuj čak i prikrivenu mrznju, depresiju, mrzovoljnost...

U Bibliji se spominju samo dva rođendana, a slavili su ih oni koji nisu obožavali Jehovu (1. Mojsijeva 40:20-22; Marko 6:21, 22, 24-27).Na obe proslave su ubijene verne bozje sluge. Prvi hrišćani nisu slavili rođendane. Običaj slavljenja rođendana potiče iz vremena prorecenog otpada nekoliko vekova posle Hristove smrti. Pravi hrišćani daju poklone i druže se u drugim prilikama tokom godine.

U U.S.News & World Report pojavio naslov „U potrazi za Božićem”. U njemu je stajalo: „Ne postoje zapisi da su hrišćani službeno obeležavali Hristov rođendan sve do četvrtog veka, kad je Konstantin (...) bio rimski car.” To je „barem delimično bio odraz činjenice da niko sa sigurnošću nije znao kad se Isus rodio”. U članku se priznalo da „evanđelja ne spominju niti godinu rođenja, a kamoli tačan mesec ili dan”. Prema istoričarki sa Univerziteta u Teksasu, „prve hrišćane jednostavno nije zanimalo slavljenje Hristovog rođenja”.

U samoj proslavi rođendana gresan i nesavrsen covek je centar slavljenja,i davanje casti.Jehovini Svedoci NE daju sebu niti nekom drugom coveku slavu,oni SVU slavu i cast daju samo Svemogućem Jehovi Bogu,a pokone svojoj deci daju mnogo cesce nego jednom godisnje.

Dragi moj Agape slavite vi nazvani Hrišćani iz Hristove Crkve i rođendan ZELENOM DAMJANU ali nije Hrišćanski kad nije ni ljudski da popalite na lomače sve one druge koji od vas drugačije misle! razumeš li ti sa visokim sekularnim obrazovanjem šta se tebi kaže da to nije AGAPE?
To je MRŽNJA koja vas iznutra izgriza zato što ne poznajete BOGA.
Svako dobro od preduzeća iz tri dela ,ono je jedno preduzece ali svaki od delova JE POSEBNI ENTITET SA ZADACIMA,TRI RADNE JEDINICE! ALI TO JE JEDNA KOMPANIJA!

Postovani.

Svi mi-ljudi uglavnom volimo da slavimo jer tada neradimo- ne idemo na posao. Tada najčešće duže spavamo malo lenčarimo i što je za nas najznačajnije, tada se priprema izuzetna trpeza čime je skoro svako slavlje propraćeno.
Znači, (ništa) ne raditi, dobro jesti, piti, razgovarati, pevati i zabavljati se, jer tada nam je jedino važno da nam bude lepo.
Zar to nisu činioci svakog slavlja?
Pa to možemo činiti kad god nam se prohte?
Kada slavimo verske praznike tada (trebalo bi) svemu ovome prethode neke prazne i često glupe ceremonije.
Zašto mislimo da je naše slavljenje potrebno Bogu – jedinome, koji je svemoguć, večit i koji je otac svega što jeste – i duhovnog i materijalnog?
Zar stvarno našom zdravom pameću mislimo da je Bogu sve to potrebno?
Upitajmo se: Kakvu korist od takvog slavlja ima telo naše ili duša naša?

Kako da se veselimo – slavimo, kada tamo negde ili možda čak i pred našim vratima stoji brat naš koji je potrebit – gladan, žedan, bolesan, bedan...

Potrebno je da razumemo dublji smisao Hristovih kazivanja!

Kao što je teorija bez prakse beskorisna, isto tako je i svaka vera bez dela mrtva.

Znači, ne pričam ti priču, ne jedenje, pijenje, pevanje... ali isto tako Stvoritelju našem netrebaju ni prazne molitve, klanjanja i kojekakve ceremonije.

Bogu možemo da se približimo samo dobrim delima – činiti dobra dela svakome ko je u nevolji.
Setimo se šta kaže naš narod: ...od priče i govora nema nikome vajde...

Gospod - naš Spasitelj – Hristos, nikada nije od nas tražio da slavimo i nikada nije odredio niti jedan praznik koji bi trebalo slaviti!

Sva slavlja koja postoje izmislio je čovek i to uglavnom iz egoističkih razloga.

Sa poštovanjem