Pozdrav svima.

Pozitivno učiniti.. je jedna lepa zelja i misao brate kuschke.

Zelja nam se namece sama po sebi da (ne)kažem (pod)svesno kada u svakodnevnom zivotu se susrecemo sa mnogim nedacama kako nas samih, tako i drugih ljudi oko nas - naših bliznjih. Jedna je stvar želeti nekome pomoći, a druga nešto i uraditi po tom pitanju. Takoreci preci sa misli i reci na dela.

Ako imamo ljubav ka Hristu imacemo i prema našim bliznjima - a to je svaki covek, bez obzira da li poznajemo ili ne tu osobu.

Postiracu stih iz SP koji dosta govori o tome i koji se nalazi u Mateju 25,45: „Tada će im odgovoriti govoreći: zaista vam kažem: kad ne učiniste jednome od ove moje male braće, ni meni ne učiniste.”

Posmatram ovde u Austiji ljude u globalu i ne mogu shvatiti kako pojedini su toliko zaslepljeni materijalizmom i sebičnoscu. Od stresa ( koji je ujedno i bolest broj 1 u svetu ) i jurnjavom za svakodnevnim „dobrima” ljudi ništa i nikoga ne zapazaju oko sebe kao i potrebe drugih. Prost primer: sto je veci grad, to se ljudi u nekoj zgradi manje poznaju kao komsije. Nazalost.

Skoro svuda se mogu videti kako po Becu tako i u drugim gradovima „kontejneri” za staru odecu i obucu, koje su postavile mnoge „humanitarne” organizacije. Ljudi bacaju čak i dobre stvari, koje međutim umesto da stignu na odrediste za koje je to namenjeno, stizu u prodavnicama „Second Hand Shop” i tamo se preprodaju.
Međutim to nije moje da brinem šta oni i kome to daju.

U krugu svojih kolega i poznanika sakupljamo takvu pomoć koja se sastoji od garderobe, obuce, i raznih drugih potrebstina i koju diretno saljemo tamo gde je to najpotrebnije. Što se tiče novca nisam pobornik da saljem zbog raznoraznih manipulacija intitucija koje stoje iza toga. Takođe je dobra stvar ako sam već u nekoj mogućnosti da pokazem nekome kako da „lovi ribu” nego da ga hranim non-stop i da uvek od drugih zavisi, bez da „mrdne” prstom i da svako za sebe učini prvi korak ka proboju leda.

Setra Limaker je navela Western Union. Da li je to uopste humano od takvih institucija i organizacija za transfer novca uopste naplacivati ljudima proviziju na novac, bez obzira na visinu sume koja je namenjena za preke potrebe gladnih, siromasnih i dr. krace receno u humanitarne svrhe.
Mora li se taj novac namenjen u te svrhe uopste oporeziti i naplacivati usluge? Moraju i oni jadni od nečega da žive, zar ne?

Zato gledam da svakome pomognem koliko mogu, bez obzira na rasnu, versku ili nacionalnu pripadnost.

Neka dragi Bog nam svima da onoliko koliko nam je potrebno, ni previse da Ga ne bismo zaboravili i odbacili, a ni premalo da Ga ne bismo ruzili sto nemamo, a ujedno i da vidimo potrebe drugih oko nas.

Svako dobro u Hristu

„Kako učiniti nešto pozitivno za siromašne, napuštenu i gladnu decu, bolesne...?”

Stediti čitav zivot i onda lijepo odnijeti kod popa u crkvu i dati mu. A on će ko i svako duhovo stovrenje to podijeliti sirotinji kad ih ono pusta u svoju kucu iza teskih zeljeznih kapija jednom mjesecno, kad otvara kapiju i zove gladne i iznemogle da im dade blagostanje.

Heheh treba da stedis čitav zivot i onda kad sve ustedis odneses popu a on će to dati siromasima :)) odavno vece provale nisam čuo.
Kod nas se jednom momak dosao ispovediti popu i kad ga ovaj upita šta je bilo momce a on pa eto oce jucer sam ukrao auto i sada me grize savest,a pop će njemu na to...Sinko ja ne radim vise sa autima nego sa belom tehnikom.
Sigurnije je u zadnje vreme..

Ziva istina ali ne želim da iznosim ime zbog radi svoje sigurnosti !!!