Stvar:>Hoćeš li da me imaš?

Covek:-da kako da ne,

Stvar:>imaces me,ali ako mi posvetis najbolje od sebe,najbolje vreme,najbolju snagu,nerve,slobodu.

Covek:-hoću,sve ću da ti dam,samo da te imam u izobilju,

I stavrno,tako je i bilo.Sve po dogovoru i posteno.Kasnije,stvar je na neki glup način odlutala i izmakla se iz ruku,jer je i bila vrlo klizava i teska za odrzati,svi su je želeli,a jadni covek je ostao jadikujuci i placuci.Investirao je svew najbolje sto je imao i sad nema ni stvar a ni ono sto je mogao da ima da nije leteo toliko da je zadobije.Međutim,stvar se pojavila opet i rekla:

>ako hoćeš da me imaš opet,pokloni mi opet kao i pre sve najbolje od sebe i ja ću ti doći opet

Covek:-ja nemam vise ništa da ti zrvujem,ni mladost,ni snagu,ni lepotu,ni volju,ništa.

Stvar:>ako je tako,onda me nikad vise nećeš ni imati.

Covek u očaju izvrsava samoubistvo,shvatio je da je prevaren,shvatio je da nije uspeo.Sve je dao za stvar i nije bilo dovoljno,stvar je htela sve pa i sam zivot na kraju.
---------

Eto,to je tako kada se trci i leti za parama i kada se na kraju izgube,iz očaja mnogi izvrsavaju i samoubistvo.Pre toga su robovali i dali sve od sebe najbolje za pare,a kad ih izgube,para trazi i ono zadnje-zivot.

Pare nam svima trebaju i svi upotrebljavamo 90% vremena sticajuci ih,a bez da znamo sa kako opsnim stvarima imamo posla.Para kad povuce coveka,ne pusta ga,sve do sloma i do smrti.A opet,ako nemas para niko te ne gleda i ne slusa,umires jer nemas cime da platis.

Pare su u isto vreme blagoslov i prokletstvo.Možda za mnoge vise prokletstvo nego blagoslov.

Možda je najbolje da covek ima minimum novca da može da živi,a agomilanje(sto svi volimo)je zamka koja često kosta i samog zivota.