Znam da su nosioce loših vesti u strarim vremenima, ubijali,
spaljivali, besili a u novijim vremenima zamrzeli, ali obzirom da je
moj prijatelj proveo sate I sate na ovom forumu trudeci se da pomogne
mnogima svoji iskustvom, odlucih da podelim ovu tuznu vest s' vama...
Eto da mu ovako kolektivno odamo pocast...

Preuzeto sa diskusije knjizevnost...

Epitaf jednom velikom coveku

Nesanica

23. februar 2016. u 14.29

Obično se znamenitim ljudima odaju priznanja, zahvalnice I odjekuju
aplauzi u salama gde se verifikuju doprinosi I siri osecaj zahvalnosti I
pohvale. Lalovic Zoran - Zoka je bio jedan of ljudi koji su u zivotu
gazili stazom uspeha, nadahnuti onom energiom feniksa koji uvek podize
coveka, hrabri ga, I nadasve nije sebična, deluje na druge, uci nas da
se mnogo ne osvrcemo na ono sto je bilo, jer bilo je bilo a važne su
samo lekcije koje smo naucili. Ko je bio Zoka? Romanticar, pisac,
nečiji suprug, otac, brat, stric, sin, zet...Da, sve to, Ali iznad
svega prijatelj. Neku su ga kritikovali, možda I zavideli, smatrali
da je suvise svoj, ličan ili subjektivan. Ljudi njegovog formata
nemaju onu uobicajenu linearnost u karakteru. Zoka nije mogao da
bude jednostavan I običan, ni u rečima, ni u delima. Bio je neobičan,
ne svakidasnji optimista, pragmatican covek sa velikom empatiom,
koju možda tek sada otkrivamo, mi koji smo imali tu sreću da ga
upoznamo. Uz Zorana prepreke su izgledale manje, problemi resivi,
a uspeh neizostavna kategorija. Kroz neke naše razgovore tražili smo
neku formulu, obrazac po kome se vodio u zivotu. Jednacina takvog
tipa nije postojala .Ono sto je odlikovalo njegovu slojevitost bile
su realne kategorije: rad, dobronamernost, kreativnost I ostar um,
neka mudrost, za koju smo se uvek pitali odakle dolazi, I kako se
pojavi uvek kad nam zivot postavi zid, zid tisane I neodlucnosti.
Covek se u tisini okrene svojoj biti, ucuti I ceka. Ako se to cekanje
pretvori u ništa, a ništa u gubitak, rezultata nema. Mazda je Zoka
imao urodeni osecaj da strpljenje ne pretvori u ništa, on je skoro
instiktivno znao da precrta tacku I da nastavi dalje. Postojanost I
dobronamernost su one zlatne niti njegovu licnosti koje nam je
ostavio u amanet, možda nesvesno, ali su vidljive I žive u nasoj
svesti I našim srcima. U ime svega sto je podelio sa nama, u ime
osobnog humora kojim je ulazio u naše zivote skoro svakog dana, u ime
onog ljudskog osecaja da svi nismo isti I borci kao on, u ime
tolerancije da cuje druge I drugacije, u ime njegove velike zelje da
uspemo u zivotu, da nikada ne prestanemo da se borimo I napredujemo,
u ime svih ljudi kojima je pomogao da budu bolji, uspesniji i
snaziji želim da kažem HVALA, njemu Lalovic Zoranu, nasem Zoki.